Direktor KROKODIL-a: Napadnuti smo zbog zastave Ukrajine
Ovo u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Vladimir Arsenijević, pisac i kreativni direktor udruženja KROKODIL (Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu i Letargiju).
To udruženje je objavilo 13. marta na svom Fejsbuk nalogu da su tri mlađa muškarca dva dana ranije ispisala grafite sa pretećim porukama i govorom mržnje i vandalizovala imovinu na ulazu u prostorije KROKODIL-a.
Među porukama koje su crvenim sprejem ispisali na zidu su "Smrt izdajnicima", "KROKODIL agencija je ustaška agencija", "KROKODIL je đubre".
Snimile su ih nadzorne kamere, a Arsenijević kaže da se na osnovu snimaka može zaključiti da je reč o vrlo mladim mladićima, koji možda još uvek nisu ni punoletni.
U drugoj objavi na Fejsbuku udruženje KROKODIL navodi kao jedan od najzanimljivijih detalja sa snimka to što je jedan od napadača telefonom fotografisao šta je uradio i poslao fotografije.
Članovi ovog udruženja suočavaju se nedeljama unazad sa pretnjama na društvenim mrežama, nakon što su KROKODIL i grupa nevladinih udruženja organizovali uklanjanje nacionalističkog murala u centru Beograda. Arsenijević i njegovim saradnici su bili izloženi pretnjama proruskih desničara i nakon što su prošle godine odneli humanitarnu pomoć porodilištu u Harkivu u Ukrajini.
"Mi se sad već polako navikavamo da je ovo deo naše stvarnosti i toga gde živimo", kaže Vladimir Arsenijević.
On smatra da je "crvena marama" za počinioce najnovijeg napada bila ukrajinska zastava okačena na fasadi udruženja koje vodi.
Arsenijević: To je očigledno iritiralo određene ljude. To znamo zato što je naša nadzorna kamera snimila počinioce. Oni su, osim što su vandalizovali zid ispred našeg centra uništili naš logo i pisali različite uvredljive poruke, takođe vrlo neoprezno pokušali da se popnu na ogradu prema našem udruženju i time sebe doveli u životnu opasnost jer je ta ograda jako trošna, a sa njegove druge strane je provalija od 15 metara.
To je prijavljeno nadležnim službama policije. Vrlo se jasno vide lica tih počinilaca. Tuga vas uhvati kada shvatite da su u pitanju golobradi, izrazito mladi dečaci. Po tome šta smo videli, sumnjam da su čak i punoletni.
To je ta vrsta manipulacije koju čitavo ovo društvo vrši nad našim mladima koji ne stignu ni da se iskobeljaju iz detinjstva i već su zaraženi tim fantazijama i fetišima kojima ovo društvo robuje i zbog kojih se nalazi tu gde jeste već decenijama unazad i po svemu sudeći će tu i ostati.
RSE: Imate li indicije ko stoji iza napada?
Arsenijević: Sve naše aktivnosti su vrlo dosledne i usklađene jedne sa drugima, tako da, ako se naša njuška nekome ne sviđa zbog jedne stvari koju radimo, svakako mu se neće dopasti ni zbog svih onih drugih.
Ono sa čim imamo posla je hidra sa mnogo glava. Teško je reći ko stoji iza ovakvih stvari u našoj zemlji. Vi imate čitav niz formalnih, poluformalnih, neformalnih grupa i udruženja. Sve su to isti ljudi.
To su ta lica, ti mladi muškarci, agresivni i u nekoj meri organizovani kroz te grupe kao što su "Narodna patrola", "Kormilo", "Srpska desnica", neke navijačke grupe. Na kraju krajeva, kad vidite podelu između fudbalskih navijača, shvatite da ona postoji samo na fudbalskom terenu. Van toga, a naročito kad se dotaknete političkih pitanja, oni se apsolutno slažu oko svega.
Tako da tu ima mnogo ljudi koji su izazvani kreiranjem jedne atmosfere u javnosti, ali ima i mnogo individualnih činova ljudi koji osećaju da je njihova uloga u društvu da budu ta vrsta "kerova".
Po pravilu su to oni ljudi koji bi u nekim ranijim vremenima sa velikim zadovoljstvom plesali ispred lomača, pozdravljali javna vešanja i egzekucije. To su ljudi koji se posebno osete živim u vreme ratova i sa oduševljenjem idu da odstranjuju one koje vide kao drugačije od sebe.
To je ono što našu borbu u ovoj zemlji čini dodatno otežanom, jer nemate jasno usmeren cilj. Za mene je jako naivno stanovište da se čitav problem srpskog društva sadrži u vladajućoj stranci i aktuelnom predsedniku i da će problem biti otklonjen onog trenutka kada se oni povuku sa vlasti.
RSE: Šta vam ovaj poslednji događaj govori o atmosferi u srpskom društvu i ko je za nju odgovoran?
Arsenijević: To je nešto što je kreirano godinama. Mi prisustvujemo revizionističkim tendencijama od dvehiljadite godine naovamo i vidimo kako se sistematično udaljavamo od bilo kakvih faktografskih istina koje se tiču odgovornosti Srbije za zločine koji su činjeni tokom devedesetih godina i kako se ta faktografija vrlo precizno zamenjuje emotivnim istinama.
Vi imate priču o NATO paktu koji je iz čista mira 1999. godine došao da bombarduje naše civile i zatrovao nas osiromašenim uranijumom i tako dalje. Kao da to nema nikakve veze ni sa čim što je činjeno od 1991. do 1999. godine, a i ranije.
Tako da taj redukcionistički odnos prema prošlosti i pitanjima prošlosti je doveo do tog jala i besa, jer realna žrtva, žrtva koja je zaista izgubila nešto se ne ponaša na taj način. Žrtva nije histerična, ne urla za osvetom, nego nekako pokušava da komunicira bol koju je morala da istrpi.
U svemu tome taj narativ trenutne vlasti i predsednika države Aleksandra Vučića se samo nastavlja na dominantni narativ koji se prožima kroz sve slojeve našeg društva. Revizionističke težnje ćete naći ne samo u udžbeničkoj literaturi i istoriografiji, nego i u televizijskim serijama, popularnoj muzici, filmovima, u porodičnim pričama, a na kraju krajeva i na društvenim mrežama.
Da se vratim na onu pomenutu hidru: vrlo bi lako bilo da jednu garnituru ljudi zamenimo drugom i završimo stvar. Ali, videli smo sada da na pitanju Kosova doslovno ne postoji ni jedna politička struja koja nije pokušavala da tog Vučića sruši ne nekim drugim narativom, nego tim istim setom termina "izdaja", "prodaja" i slično.
To je nešto sa čime se naše društvo još uvek nije suočilo, a kada će, ne zna se.
RSE: Vidite li neku alternativu i aktivniji otpor tom nacionalističkom narativu?
Arsenijević: Jedini aktivniji otpor postoji u nevladinom sektoru za koji znate koliko je demonizovan od momenta kada je nastao do danas. Političke partije, ako i pretpostavimo da misle tako, se ne usuđuju da tako nešto izgovore, jer smatraju da postoji samo jedan vid opštenja sa potencijalnim biračima, a to je nacionalistički narativ?
To je tuga savremene Srbije. To gde je ovo društvo stiglo nijedno društvo nikada ne bi trebalo toliko duboko da zaluta. Ovo društvo je podleglo jednoj vrsti kolektivnog mentalnog oboljenja. Nama je potrebno ozdravljenje, ali je nemoguće stvoriti bilo kakvu klimu u društvu odakle bi to ozdravljenje moglo da počne.
Ono što mi radimo, često izlažući svoju kožu najrazličitijim neprijatnostima, je da pokušavamo da ipak signaliziramo da u ovom društvu postoje različita mišljenja, čak i ako ne postoji dovoljno hrabrosti da se ona jasno iskažu. Mi se trudimo da jasno i glasno govorimo istine koje razumemo i zbog toga dobijamo ovakve reakcije.
Ali, ponavljam, ako pogledate da su sa druge strane počinioci neka trojica mladih ljudi, onda vam zbog svega toga bude prevashodno žao.
RSE: Kakva su dosadašnja iskustva sa nadležnim institucijama koje su se bavile pretnjama upućenim ljudima iz KROKODIL-a?
Arsenijević: Moram da kažem da imamo dosta dobru saradnju sa policijom. Mi smo prosledili većinu pretnji Odeljenju za visokotehnološki kriminal, takođe smo bili na opsežnom razgovoru u Odeljenju za borbu protiv terorizma Ministarstva unutrašnjih poslova, oni su sve to vrlo ozbiljno shvatili.
Policija u suštini vrlo prilježno radi svoj posao. Često su zaustavljeni činjenicom da nekada ne mogu da deluju direktno, moraju da potraže dozvolu tužilaštva, a postoje i različite formalne prepreke, kao i to famozno pitanje političke volje. Tu ulazite u zonu sumraka gde je nemoguće potpuno razumeti koje sile su na delu i šta zaustavlja ili podstiče određene aktivnosti.
Ali, u ovom neposrednom kontaktu sa policijom za sada imamo dosta dobre odnose. U ovom poslednjem slučaju ćemo videti šta će biti, s obzirom na to da sada zaista postoje snimci lica počinilaca, hoće li to rezultirati nekim konkretnim akcijama i sankcionisanjima onih koji su dali sebi za pravo da ovakve stvari rade.