Nedovoljno zainteresovanih za mesta u policiji na severu Kosova
To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio zamenik generalnog direktora policije Dejan Janković ali nije precizirao da li među onima koji su konkurisali ima i pripadnika srpske zajednice.
U međuvremenu je iz Policije Kosova saopšteno da je lista za pismeno testiranje dopunjena sa još pet kandidata, bez navođenja dodatnih detalja.
Pitanje prisustva Srba u policiji na severu Kosova aktuelno je od novembra prošle godine, kada je preko 550 njih napustilo svoje pozicije u znak protivljenja odluci Vlade Kosova o preregistarciji vozila sa srpskih na kosovske tablice.
U međuvremenu je početkom januara otvoren konkurs za prijem novih policajaca, koji je potom produžen do 10. februara. Takođe je pokrenuta kampanja "podizanja svesti o značaju konkursa", koju su podržali visoki zvaničnici Vlade, međunarodne institucije i ambasade.
"Pridružite se kosovskoj policiji i doprinesite bezbednosti svoje zajednice. Iskoristite ovu priliku, to je u korist vaše zajednice i vas", poruka je šefa EULEX-a (Misije EU za vladavinu prava) Lars-Gunnar Wigemarka, objavljena na društvenim mrežama u okviru kampanje.
Ima li Kosovo plan da vrati Srbe u Policiju na severu?
Ipak, za sada se ne zna na koji način će biti popunjeno još preko 400 slobodnih pozicija u direkciji za region sever – putem novih konkursa ili povratkom onih koji su podneli ostavke.
U vezi tog pitanja nije stigao odgovor iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova.
RSE se obratio i Vladi Kosova sa upitom da li ima plan kako da motiviše srpsku zajednicu da postane deo policije Kosova ili će onima koji su podneli ostavku omogućiti da se vrate. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Direkcija Policije Kosova za region sever ima četiri policijske stanice i tri podstanice, koje pokrivaju gradove Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, te još preko 175 sela na teritoriji ove četiri opštine.
Ove policijske stanice trenutno ne funkcionišu u punom kapacitetu jer nema dovoljno kadra niti administrativnog osoblja. Ipak, Kosovo je decembra prošle godine rasporedilo jedinice sa juga u opštinama na severu, koje privremeno vode računa o bezbednosti.
Radi se uglavnom o policajcima iz redova albanske zajednice, čijem se prisustvu protivi lokalno stanovništvo.
Šta kažu meštani?
Meštani Severne Mitrovice sa kojima je RSE razgovarao su podeljenog mišljenja o tome kako popuniti upražnjena mesta.
Ivana kaže da "jedna zajednica bez policijskog nadzora ne može da bude zdrava, vitalna ili normalna", ali da ipak treba najpre ponuditi bivšim policajcima da se vrate pa tek onda raspisivati konkurse za prijem novih.
"Moguće da su u međuvremenu i promenili ljudi mišljenje, a onda ukoliko oni pokažu nezainteresovanost, treba pozvati neke druge ljude da se prijave. Sigurno je da ima ljudi kojima je potreban pre svega posao, oni bi došli tu da rade, zašto ne bi, to je lep posao, nije lak, ali je dobar. I treba, treba što pre da se to normalizuje, jer ovako nećemo moći dugo", kaže Ivana.
S druge strane, Jovan smatra da u policiju Kosova treba dovesti nove i mlađe kadrove.
"Mladi sposobni, ovi stariji što su penzioneri, nek idu u penziju", kaže Jovan i izražava uverenje da bi neki bivši policajci i odbili da se vrate.
Inače, jedan od uslova na konkursu Policije Kosova je bio da kandidati ne mogu biti stariji od 30 godina.
Pripadnici srpske zajednice na severu su u Policiju Kosova integrisani na osnovu Briselskog sporazuma Kosova i Srbije iz 2013. godine i većina njih sada ima više od 30 godina.
Povratak na osnovu političke odluke?
Dušan Radaković, direktor Centra za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice, smatra da Kosovo treba da omogući povratak srpskih policajaca ali na osnovu političke odluke.
"I da po povratku policajaca bude (donesena) odluka o amnestiji, da ih sutra država ne tereti što su izašli… tako da mora da bude procesa amnestije za te policajce koji žele da se vrate", kaže on.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je ranije za incidente na severu Kosova okrivio i pojedine bivše srpske policajce.
Rekao je i kako je oko 50 odsto bivših policajaca na severu radilo protiv interesa Kosova.
S druge strane, Radaković ukazuje da prijem novih policajaca na osnovu konkursa neće rešiti problem jer onda neće biti srpskih policajaca sa iskustvom, niti onih koji mogu biti na većim pozicijama.
Postavljeni uslovi uoči izlaska iz institucija
Osim Policije Kosova, pripadnici srpske zajednice su napustili i pravosudne institucije i lokalnu administraciju, što je podržao zvanični Beograd i zauzvrat im dao ugovore na osnovu kojih su im, osim plate, regulisani i drugi radno-pravni odnosi, kao što je penziono i zdravstveno osiguranje.
Međunarodna zajednica je više puta pozvala Srbe da se vrate u institucije, ali i Kosovo da omogući taj povratak.
Srbi su svoj povratak u institucije uslovili prilikom izlaska iz istih. Zajedno sa političkim predstavnicima iz Srpske liste su od Vlade Kosova zatražili da povuče odluku o preregistraciji i formira Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Nakon što je ispunjen uslov oko preregistracije na osnovu dogovora u Briselu, nastavljeno je da se insistira i na ispunjavanju uslova oko Zajednice.
Ona je dogovorena u okviru dijaloga Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa, ali Kosovo odbija da je sprovede uz obrazloženje da nije u skladu sa Ustavom.
Međutim, međunarodna zajednica je poslednjih par meseci pojačala pritisak na Kosovo da prihvati Zajednicu uz navode da svi sporazumi moraju biti sprovedeni.