Odložena rasprava u Skupštini Kosova o dijalogu sa Srbijom
Na sednici Skupštine 13. februara rečeno je da Kurti treba da bude "pošten i transparentan" u vezi sa ovim procesom, a Demokratska partija Kosova je kritikovala aktuelne vlasti što dijalog ne vode u pravcu postizanja konačnog sporazuma.
Lider ove partije Memlji Krasnići (Memli Krasniqi) je upitao i koja je svrha predloga Evropske unije(EU) za normalizaciju odnosa, da li je to nastavak dijaloga ili pregovori počinju ispočetka, te da li postoji vremenski okvir za postizanje dogovora.
Na to je Kurti odgovorio da njegova Vlada ima strateški pristup dijalogu sa Srbijom, koji je izgradila na osnovu dva cilja.
Prvi cilj je, kako je rekao, da se prekine sa praksom uključivanja bilo kakvog potencijalno spornog pitanja između strana u okviru dijaloga. Kao drugi cilj Kurti je naveo izgradnju dobrosusedskih spoljnih odnosa, koji će se zasnivati na međusobnom priznanju.
Kosovo i Srbija dijalog o normalizaciji odnosa vode od 2011. u okviru kog je postignuto preko 30 sporazuma, iako mnogi nisu realizovani na terenu.
Septembra prošle godine EU je stranama predstavila predlog o normalizaciji, koji je u javnosti poznat i kao nemačko-francuski plan.
Nakon diplomatskih napora međunarodne zajednice, Priština i Beograd su naveli da u načelu prihvataju predlog EU.
Kurti je pred poslanicima u Skupštini rekao da predlog sadrži prihvatanje principa ravnopravnosti u međunarodnom sistemu, što je, kako je ocenio, ključni princip Povelje Ujedinjenih nacija u pogledu odnosa nezavisnih država.
Predlog EU nije javno objavljen, ali je Radio Slobodna Evropa imao uvid u njega a trebao je da reši brojne nesuglasice između dve strane. Prema tom dokumentu, predviđa se poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
U dokumentu se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama – na čemu insistira Kosovo. Takođe, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Kurti je naveo da je Vlada Kosova zatražila da se u predlog uključi i de jure priznanje, te ponovio da je taj dokument dobra osnova za diskusiju.
Naveo je i da je od izaslanika Nemačke, Francuske, Italije, SAD i Evropske unije, 20. januara dobio konačani predlog, te da je jedna tačka za njega "kontroverzna" a tiče se primene ranije postignutih sporazuma u okviru dijaloga.
Rekao je i da mu je stavljeno do znanja da će svako odbijanje predloga biti "praćeno diplomatskim koracima kazne za Kosovo".
Kosovski premijer je objasnio da se formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom ne pominje eksplicitno u predlogu EU ali je izrazio uverenje da će glavni korak biti njena implementacija.
Kosovo odbija da formira Zajednicu, koja je dogovorena u okviru dijaloga, uz obrazloženje da ona nije u skladu sa Ustavom Kosova. Takođe, kosovske vlasti strahuju da bi Zajednica na Kosovu mogla biti poput entiteta Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.
Nakon insistiranja međunarodne zajednice da se počne sa realizacijom ovog sporazuma, Kurti je 2. februara izneo uslove pod kojima bi tako nešto bilo moguće. Neki od njih su da Zajednica ne može da bude monoetnička, te da nema nikakva izvršna ovlašćenja već da služi isključivo saradnji između opština.
U međuvremenu je lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (LumirAbdixhiku) optužio Kurtija da je kontradiktoran u svojim izjavama, odnosno da je nelogično da prihvata predlog EU a odbija Zajednicu opština sa srpskom većinom.
"Dakle, poštovanje prethodnih dogovora je prihvatanje Zajednice", ukazao je on.
Inače, zvanični Beograd insistira da se Zajednica opština sa srpskom većinom formira onako kako je dogovoreno u Briselu.
Prvi sporazum je postignut 2013. a potom su 2015. godine utvrđeni principi, ali je Ustavni sud Kosova konstatovao da oni nisu u skladu sa 23 člana Ustava Kosova uz zaključak da ipak mogu biti prilagođeni statutom ili nekim podzakonskim aktom.