Izaslanik SAD kaže da nema roka Srbiji i Kosovu za evropski plan
On je 21. oktobra za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da SAD podržavaju francusko-nemački predlog.
“Nije mi poznato da on zahteva hitno rešenje u roku od nekoliko nedelja. Ali svakako zahteva veoma brz napredak u dijalogu”, naveo je Eskobar.
On je dodao da evropski predlog treba razmotriti jer će, kako je ocenio, pomoći da se veoma brzo ostvari napredak u dijalogu.
“Taj predlog i dalje je u kontekstu dijaloga koji vodi Evropska unija. Nije na nama da postavljamo rokove. Koliko mi je poznato, nisu ih postavili ni Evropljani", zaključio je Eskobar.
Pre mesec dana u javnosti se pojavila informacija da su Francuska i Nemačka liderima u Prištini i Beogradu predstavile dokument za rešenje spora između Kosova koje je 2008. proglasilo nezavisnost i Srbije koja ga ne priznaje. Taj predlog nije objavljen i ne zna se šta tačno sadrži.
Eskobar je 20. oktobra u Beogradu razgovarao sa najvišim zvaničnicima Srbije. Predsedništvo Srbije saopšštilo je da su teme bile proces normalizacije odnosa sa Prištinom, mogućnosti za nastavak dijaloga i pronalaženje održivih rešenja. Eskobar je u Beograd stigao iz Prištine gde je razgovarao sa tamošnjim zvaničnicima.
Vučić: “Ahtisari minus plan”
Komentarišući nemačko-francusko rešenje za Kosovo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 21. oktobra u Leskovcu da liči na nekadašnji predlog međunarodnog predstavnika Martija Ahtisarija.
“U jednom delu taj predlog je i – Ahtisari minus”, rekao je Vučić.
U martu ove godine Vučić je rekao da se pred Beogradom uskoro može naći ultimatum međunarodne zajednice "Ahtisari plus, plus" – ponuda koja bi podrazumevala da Srbija prizna Kosovo, da bi dobila poseban status za kosovske Srbe i članstvo u Evropskoj uniji.
Marti Ahtisari, nekadašnji međunarodni medijator između Beograda i Prištine, pre 15 godina predložio je takozvanu nadziranu nezavisnost, uspostavljanje institucije međunarodnog civilnog predstavnika i međunarodno vojno prisustvo, formiranje šest novih srpskih opština na Kosovu sa proširenim nadležnostima i četrdeset pet zaštitnih zona oko najznačajnijih objekata Srpske pravoslavne crkve. Taj predlog Beograd nije prihvatio i odbačen je u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Krajem 2007. diplomata Volfgang Išinger, predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojki Kontakt grupe, predložio je da Srbija treba da se saglasi sa prijemom Kosova u Ujedinjene nacije, te da ne mora direktno da ga prizna. Ni ovaj plan nije prihvaćen.
Povodom najnovijeg evropskod “non-pejper” dokumenta ponuđenog Beogradu, Išinger je 19. septembra ocenio da se radi o predlogu po principu "dve Nemačke".
„Zapadna i Istočna Nemačka nikada se nisu priznavale ali su obe bile ravnopravne članice međunarodne zajednice”, napisao je Išinger na Tviteru.
Kosovska skupština donela je 17. februara 2008. godine Deklaraciju o nezavisnosti kojom je Kosovo jednostrano proglasilo odvajanje od Srbije. Potom je, pre 11 godina, počeo dijalog Beograda i Prištine u Briselu uz posredstvo Evropske unije.