'Između redova' Vučićevih odgovora o Kosovu
Treba ponuditi realno rešenje za Kosovo, ali Srbija neće priznati nezavisnost – poruke su predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz govora u Skupštini 13. septembra.
Vučić je podneo izveštaj o toku dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji se vodi u Briselu pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU).
Predsednik Srbije je poručio poslanicima i javnosti da "realna politika ne može da počiva na mitovima".
Radio Slobodna Evropa (RSE) je analizirao šta je predsednik Srbije u svom govoru rekao "između redova".
"Dokle god na to budem mogao da utičem, Srbija neće ni posredno ni neposredno priznati jednostranu nezavisnost Kosova."
Aleksandar Vučić je ponovio svoj više puta izrečeni stav da Srbija neće priznati Kosovo. U ovoj izjavi referiše na Ustav Srbije u kome piše da je Kosovo pokrajina u sastavu Srbije.
Faktička stvarnost je da Srbija nema vlast na Kosovu od 1999. godine i potpisivanja Kumanovskog sporazuma kojim su tadašnja Vojska Jugoslavije i policija Srbije prihvatile da napuste Kosovo.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine i ima svoje institucije – Skupštinu, Vladu i predsednicu.
Zvaničnici Srbije mogu u oficijelne posete Kosovu samo uz odobrenje kosovskih vlasti.
Pregovori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova treba da rezultiraju pravno obavezujućim sporazumom.
Ovaj sporazum je neophodan ukoliko Srbija i Kosovo žele da napreduju u pridruživanju EU.
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) je tokom posete Prištini u junu rekao da "konačni sporazum mora da reši i pitanje priznanja Kosova, jer je nezamislivo da dve zemlje koje se ne priznaju postanu deo EU".
"Jasni su pokušaji potpune promene političke armature pregovora o Kosovu i Metohiji… da nas privole da se krećemo ka neformalnom priznanju. Prvi razlog je što, čini mi se, niko ne želi otvaranje novog sukoba na Zapadnom Balkanu. A sa druge strane, takođe mi se čini, imaju potrebu da predsedniku Ruske federacije izbiju argument Kosova iz ruke."
Nezavisnost Kosova je priznalo više od 100 država. Kosovo kao državu priznale su 22 države članice Evropske unije od njih 27. Kosovo takođe priznaju Sjedinjene Države, Kanada, Japan…
Nezavisnost ukrajinskih teritorija Donjecka i Luganska, priznale su Rusija, Sirija i Severna Koreja.
Ove zemlje su takođe priznale da je ukrajinsko poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine, deo Rusije.
Šta Putin nije rekao o Kosovu?
Odgovor na Putinove tvrdnje: Zašto Kosovo nije Donbas?
Putin je u aprilu, tokom sastanka sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antonijem Guterešom (Antonio Guterres), upitao kad može Kosovo, što ne bi mogli i Donjeck i Lugansk.
Logika te paralele za zapadne partnere Srbije i Kosova nije osnovana.
"Jedino na šta mi možemo da se pozivano je međunarodno pravo i Rezolucija 1244."
Vučić se poziva na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine. Tom rezolucijom je na Kosovu uspostavljena međunarodna teritorijalna administracija.
Njome je privremeno suspendovano vršenje vlasti Srbije na Kosovu kako bi se okončala humanitarna kriza.
U toj Rezoluciji je navedeno da privremena administracija treba da obezbedi prelaznu upravu i da uspostavlja i nadgleda razvoj privremenih demokratskih samoupravnih institucija kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova.
Skupština Kosova je u februaru 2008. proglasila nezavisnost.
Srbija je smatrala da je proglašenje nezavisnosti Kosova narušilo međunarodni pravni poredak.
Generalna skupština UN je na inicijativu Srbije zatražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Taj sud je u julu 2010. naveo da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo.
Vlasti Srbije, od tada do danas, praktično ignorišu ovaj stav suda koji su osnovale Ujedinjene nacije čija je Srbija članica.
"Pitanje je šta je naša generacija uopšte mogla da učini. Devedesetih smo pokušali nešto da učinimo. Pokušaji su bili neuspešni, doveli su nas do veće tragedije za naš narod."
Nakon brojnih izveštaja o kršenju ljudskih prava i nasilja koje su vojska i policija tadašnje Savezne Republike (SR) Jugoslavije vršile nad albanskim stanovništvom na Kosovu, NATO je pokrenuo 24. marta 1999. bombardovanje Jugoslavije.
Rat na Kosovu završen je juna 1999. godine, potpisivanjem mirovnog sporazuma u Kumanovu.
Time je okončano NATO bombardovanje, a vojne i policijske snage Jugoslavije su se povukle sa teritorije dotadašnje Autonomne pokrajine Kosovo.
Tokom rata na Kosovu 1998-1999. ubijeno je oko 13.000 osoba iz svih etničkih zajednica, više od 800.000 je bilo raseljeno, a nestalo je 6.050 osoba.
Još se vodi kao nestalo 1.617 ljudi, većinom iz albanske zajednice.
Ovo su oni: 1.630 nestalih
U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca. Do sada je iz Srbije na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka.
"Došli smo do sedam novih privlačenja priznanja nezavisnosti Kosova i verujem da ćemo dobiti i osmu državu koja će povući priznanje. I svih tih osam papira stoji i Ministarstvu spoljnih poslova, a ja imam kopije u svom sefu. Samo čekamo trenutak kada ćemo da pokažemo. U ovom trenutku imamo više zemalja koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu zemlju nego onih koji priznaju Kosovo."
Predsednik Srbije nije naveo o kojim zemljama je reč kada je izneo tvrdnju da je njih sedam povuklo priznanje.
Zvanični Beograd, uporedo sa pregovorima o normalizaciji odnosa sa Prištinom, vodi kampanju za povlačenje priznanja Kosova.
Podaci Beograda i Prištine o broju zemalja koje priznaju kosovsku nezavisnost se razlikuju.
Tvrdnje o povlačenju priznanja kosovske nezavisnosti su stizale i ranije iz Beograda. Na to su zvaničnici u Prištini odgovarali da nikada nisu dobili zvaničnu notu o povlačenju priznanja.
"Mi smo danas izloženi značajnim bezbednosnim izazovima. Imamo sve veće prisustvo specijalnih snaga prištinske policije na severu Kosova i Metohije. Govoriću vam i o utvrđivanju položaja, dovlačenju oružja i oklopnih vozila. Ne postoji nikakvo veštačko stvaranje krize sa naše srpske strane."
Za bezbednost na Kosovu je zadužen KFOR, misija koja je pod vođstvom NATO.
Usled tenzija na severu Kosova početkom avgusta generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je napisao na Tviteru da su "NATO i KFOR spremni da intervenišu ukoliko je stabilnost ugrožena, a na osnovu svog UN mandata".
Vučić je tokom leta u više navrata optužio Prištinu da pokušava da zauzme sever Kosova.
Međutim, međunarodni zvaničnici su zapravo pozivali obe strane na smirivanje situacije.
"Sve strane moraju da se konstruktivno angažuju u dijalogu u kojem posreduje Evropska unija i da reše razlike putem diplomatije", napisao je 3. avgusta šef NATO Jens Stoltenberg na Tviteru.
Predstavnici Srba sa severa Kosova su 31. jula postavili barikade na putevima zbog najave Vlade u Prištini o izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata za državljane Srbije koji ulaze na Kosovo i o promeni srpskih registarskih oznaka.
Na barikadama su viđeni i predstavnici Srpske liste, vladajuće partije kosovskih Srba koja ima podršku zvaničnog Beograda.
"U poslednjih deset godina uložili smo (na Kosovu) u novcu više nego u 40 godina pre toga iako je broj našeg stanovništva za dve trećine manji nego što je bio."
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izneo brojke koliko se novca iz državnog budžeta Srbije ulaže u izgradnju i rekonstrukciju stanova na Kosovu, vodovoda, zdravstvenih objekata, zapošljavanja i slično.
Srbija, praktično, ulaže novac iz budžeta i u finansiranje svojih paralelnih institucija na Kosovu – opština, škola, bolnica. Reč je o institucijama koje funkcionišu u srpskom sistemu nasuprot onima koje su u kosovskom.
Na Kosovu akcija protiv paralelnih srpskih struktura
Takođe je istraživanje RSE pokazalo da pojedinci i firme sa "crne liste" Sjedinjenih Američkih Država, kojima je Vašington uveo sankcije zbog sumnji na međunarodni organizovani kriminal, iz budžeta države Srbije dobijaju milionske poslove.
Američko ministarstvo finansija je u decembru 2021. uvelo sankcije protiv 13 građana srpske nacionalnosti i više od 20 sa njima povezanih firmi označenih da su deo koruptivne mreže.