'Otvoreni Balkan' vaga odlazak u Brisel
On ukazuje da još uvek nije poznato da li bi ove tri zemlje, članice inicijative "Otvoreni Balkan" u tom slučaju poslale šefove diplomatija ili bi u potpunosti povukle učešće.
"Mislim da su oni ovom najavom hteli da pošalju poruku Evropskoj uniji: 'Možemo i bez vas', odnosno da izvrše pritisak na EU zbog zastoja u pregovorima Severne Makedonije, Albanije i Srbije", ocenjuje Ivković.
Šefovi šest zemalja Zapadnog Balkana pozvani na Samit EU – Zapadni Balkan 23. juna u Briselu.
Zašto se lideri 'Otvorenog Balkana' premišljaju?
No, lideri "Otvorenog Balkana" najavili su da će u sredu nakon konsultacija sa svojim vladama saopštiti da li će otići na samit EU – Zapadni Balkan koji se održava 23. juna u Briselu.
"Otvoreni Balkan" je regionalna inicijativa o slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala. Osnovali su je Srbija, Albanija i Severna Makedonija uz poziv drugim zemljama regiona da se pridruže.
Nakon razgovora video linkom premijer Albanije Edi Rama je saopštio da će zemlje Zapadnog Balkana na samitu verovatno čuti još jedno "ne, izvinite".
"Cela Unija je kidnapovana od strane Bugarske i nije baš spektakularno to posmatrati. Šta ćemo tamo", napisao je Rama na Tviteru dva dana uoči samita.
Bugarska blokira napredak Severne Makedonije i Albanije u evropskim integracijama zbog čega ove dve zemlje ne mogu već izvesno vreme da otvore pristupne pregovore o pridruživanju EU.
Da li Srbija koristi položaj Severne Makedonije i Albanije?
Aleksandar Ivković iz Centra savremene politike, međutim, napominje da treba napraviti razliku između toga koji je uzrok zastoja u pregovorima Severne Makedonije i Albanije sa jedne strane, i Srbije sa druge.
On ocenjuje da Srbija na neki način koristi situaciju u kojoj se nalaze Severna Makedonija i Albanija da izjednači sopstveni zastoj u pristupanju EU sa zastojem te dve zemlje.
"Njihov zastoj je skoro u potpunosti eksterni – zavisi samo od veta Bugarske – dok se zastoj Srbije u evrointegracijama može objasniti odsustvom napretka u reformama i neusklađivanjem sa spoljnom politikom EU", kaže Ivković.
Energetska mapa puta i evropski put
Istog dana kada su lideri zemalja "Otvorenog Balkana" održali onlajn sastanak o predstojećem EU samitu, iz Brisela je stigla vest da su pregovarači Srbije i Kosova usaglasili Mapu puta o sprovođenju dogovora o energetici.
Jedan od uslova za ulazak Srbije u EU je normalizacija odnosa sa Prištinom i postizanje pravno obavezujućeg sporazuma.
Iako pozitivno ocenjuje najnoviji dogovor srpskih i kosovskih pregovarača, Aleksandar Ivković dodaje da on nema veliki značaj.
"Mapa puta je samo jedan formalni dokument kojim se dogovara koji će biti naredni koraci, ali slični dokumenti su i ranije usvajani. Na primer, dokument o Zajednici srpskih opština, pa se nije mnogo odmaklo u primeni tih sporazuma", kaže Ivković.
Šta sve koči put Srbije?
Osam godina nakon što je započela pregovore o članstvu u EU, Srbija je otvorila 22 poglavlja u pristupnim pregovorima.
Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je 14. juna za javni servis RTS da klaster 3 neće biti otvoren u junu iako je spreman, jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
Klaster 3, čije otvaranje Srbija očekuje u evrointegracijama, obuhvata, između ostalog, reforme u informacionim tehnologijama, medijima, poreskom sistemu, ekonomskoj i monetarnoj politici.
Otkako je Rusija 24. februara pokrenula invaziju na Ukrajinu, zvaničnici Srbije su više puta osudili taj potez, ali i napomenuli da Beograd neće uvoditi sankcije Rusiji.
Time je Srbija postala jedina zemlja-kandidat za članstvo u EU koja u ovom slučaju nije uskladila svoju politiku sa Unijom koja je od početka rata uvela nekoliko paketa sankcija Kremlju.
"Zemlje EU se, po mom mišljenju, ustežu od velikih pritisaka na Srbiju, jer se boje da bi time samo izazvalo kontraefekat u smislu da bi se povećalo antievropsko raspoloženje", smatra Aleksandar Ivković iz Centra savremene politike.
Što se tiče sprovođenja ključnih reformi, Ivković procenjuje da će one biti u drugom planu, zbog moguće energetske i ekonomske krize.
"Reforme će i dalje ostati na agendi Vlade i Narodne skupštine, ali ne mislim da će biti entuzijazma oko njihovog sprovođenja", kaže Ivković.
Srbija je pregovore o članstvu u EU započela u januaru 2014. godine da bi 2021. prihvatila novu metodologiju Evropske komisije po kojoj su poglavlja grupisana u šest tematskih celina ili klastera. Prvi klaster otvorila je 14. decembra 2021. Reč je o klasteru 4 o zelenoj agendi i održivoj povezanosti.
Otvaranjem tog klastera, Srbija je otvorila 22 poglavlja u pristupnim pregovorima.
Bugarski veto koči Albaniju i Severnu Makedoniju
S druge strane, Albanija i Severna Makedonija tek treba da otvore pristupne pregovore sa EU.
Naime, početak pregovora sa Skopljem od novembra 2020. blokira bugarski veto zbog spora oko jezika i istorije i pored bezuslovne preporuke Evropske komisije da je Skoplje ispunilo sve uslove.
Aleksandar Ivković, međutim, kaže da još uvek nije poznato da li će Bugarska ipak dati zeleno svetlo za pristupnu konferenciju za Severnu Makedoniju i Albaniju. On podseća da se u Bugarskoj raspravlja o poverenju vladi.
"Prethodnih dana smo dobijali različite signale iz Bugarske, gde je situacija dosta haotična, oko toga da li postoji spremnost da se odustane od veta sada, u nekoj bliskoj budućnosti ili će to zahtevati dugačak pregovora usklađivanja i pregovora sa Severnom Makedonijom", kaže Ivković.
Ima li šanse za reformu procesa proširenja?
Albanija i Severna Makedonija zajedno su u procesu evrointergracija, pa su tako i napredak ili stagnacija na putu ka EU dve države, međusobno uslovljeni.
Zbog toga je albanski premijer najavio da će, ako ne bude napretka u junu, Albanija zatražiti da se članstvo te zemlje u EU razmatra odvojeno od Severne Makedonije.
Ivković smatra da kašnjenje odluke o otvaranju pristupnih pregovora sa ove dve zemlje izaziva frustraciju u regionu i pad kredibiliteta EU.
On podseća da je nedavno iznesen predlog austrijske vlade, predstavljen u formi non-pejpera, o postepenoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Prema rečima Aleksandra Ivkovića, to je dobra inicijativa koja je i ranije bila predviđena novom metodologijom proširenja Unije, koja je usvojena 2020. godine. Ali napominje da ona ipak do sada nije primenjena.
"Ako bi se na predstojećem samitu demonstrirala ozbiljna politička volja da se proces proširenja reformiše u tom pravcu, to bi bilo jako značajno. Ali ukoliko sve ostane na raspravi i dobrim željama, to će biti razočaranje za region", ističe Ivković.
Odluka o Ukrajini, Moldaviji i Gruziji
Istovremeno, Evropska komisija će se 24. juna izjasniti i da li će Ukrajini, Moldaviji i Gruziji odobriti statust kandidata za članstvo u EU. Stavovi u vezi sa ove tri države, podeljeni su i unutar same EU.
Strani mediji takođe se bave pitanjem da li Zapadni Balkan treba da bude gurnut u stranu davanjem kandidature za članstvo Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.
Tako je nemački Tagescajtung, 14. juna je ocenio da da bi "bilo opasno i nepošteno" da se Ukrajini odmah otvore vrata Unije.
Takođe, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan Viola fon Kramon izjavila je da bi, ukoliko Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), i zemlje Zapadnog Balkana trebalo da dobiju nešto.
"U slučaju da se status kandidata dâ Moldaviji i Ukrajini, takođe moramo nešto da damo zemljama Zapadnog Balkana, da bismo pokazali da smo kredibilni i da poverenje u nas nije u potpunosti izgubljeno", poručila je Viola fon Kramon.
Ona smatra da "vraćanje kredibiliteta" podrazumeva status kandidata Bosne i Hercegovine (BiH) za članstvo u EU, otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i vizna liberalizacija za Kosovo.
Apel civilnih organizacija iz regiona
Uoči sastanka lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, predstavnici civilnog društva iz regiona uputili su apel vladama zemalja EU, kao i SAD i NATO, da je pridruživanje Zapadnog Balkana EU geopolitička i geostrateška neminovnost "s obzirom na stalne pretenzije Rusije da ga destabilizuje".
"Nedefinisana politika EU tokom poslednje decenije doprinela je regresiji regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima. Infiltracija Rusije u procese i dešavanja u regionu i njen uticaj na Srbiju i (deo) BiH otvorila je pitanje gde Zapadni Balkan zapravo pripada", navedeno je u apelu.
U apelu se, između ostalog navodi, da kao prvi korak Kosovo treba da dobije viznu liberalizaciju, da se deblokira situacija u vezi sa Severnom Makedonijom u pristupnim pregovorima i da se pomogne Albaniji da dobije status kandidata