Srbija da sprovodi stav iz UN o ruskoj invaziji, poručio šef diplomatije Austrije u Beogradu
"Srbija kao najveća zemlja u regionu ima posebnu odgovornost i verujem da delimo zajednički interes da se ovaj rat završi što je moguće brže", rekao je Šalenberg u Beogradu, nakon sastanka sa šefom diplomatije Srbije Nikolom Selakovićem.
Šalenberg je kazao da Evropa nakon ruske invazije na Ukrajinu nalazi "pred veoma korenitim potresom našeg sistema vrednosti i bezbednosti na ovom kontinentu".
"Niko ne može da se nada da će biti samo posmatrač sa strane", rekao je Šalenberg.
Na pitanje austrijskih medija zašto Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je rekao da je Srbija tokom 1990-ih dugo bila pod međunarodnim sankcijama i da one "nisu nikome donele ništa dobro".
"Srbija je u Ujedinjenim nacijama osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine i svuda ćemo se zalagati za to, između ostalog i zbog toga što smatramo da je i naš teritorijalni integritet povređen. Ali zbog toga nemojte očekivati od Srbije da deluje protiv onoga ko poštuje naš teritorijalni integritet", rekao je Selaković.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, što je potez koji zvanični Beograd ne priznaje, a to je stav koji Ruska Federacija podržava.
S druge strane, većina zemalja EU je priznala nezavisnost Kosova.
Srbija zahvalna Austriji na podršci u integracijama
Nikola Selaković se na konferenciji za medije zahvalio austrijskom kolegi na "čvrstoj podršci" koju Austrija pruža Srbiji na putu članstva u EU.
"Izuzetno cenimo i non-pejper koji je ministar Šalenberg nedavno predstavio. To pokazuje da podrška koju Austrija decenijama pruža proširenju EU nije samo pro forme", rekao je Selaković.
Šalenberg: Ubrzanjem integracija zaštititi Zapadni Balkan od destabilizacije
Aleksander Šalenberg je istakao da je Rusija svojim potezima "prešla i izvan same Ukrajine" te ocenio da bi "mogla da destabilizuje i druga područja u Evropi".
"Stoga je od suštinskog značaja za EU da sada jasno kažemo da očekujemo da Zapadni Balkan postane van svake sumnje deo Unije i da se ovde sprovede evropski način života. To je ujedno i zaštita od moguće destabilizacije", rekao je Šalenberg.
On je kazao da je Evropska unija pre 19 godina dala zemljama Zapadnog Balkana evropsku perspktivu, te ocenio da je to dug period.
"Naš predlog je da se prema ovim državama korak po korak iz jedne oblasti u drugu ophodimo kao prema punopravnim članicama", kaže Šalenberg.
On je, međutim, dodao da "evropska perspektiva nije jednosmerna ulica" i pozvao zemlje koje teže članstvu u EU da u slučaju ruske invazije usklade spoljnu politiku sa politikom Unije.
Austrija je zemljama članicama Evropske unije (EU) prosledila tzv. non-pejper, u kojem se zalaže za novi pristup prema zemljama Zapadnog Balkana kako bi se omogućila "postepena integracija".
Kako stoji u dokumentu, Austrija smatra da bi kriza nastala zbog ruske agresije na Ukrajinu mogla imati kolateralni efekat na stabilnost Zapadnog Balkana. Kao posledica toga, smatra Austrija, sukob bi se preselio sa granica EU u samu njenu sredinu.
Non-pejper je neformalni dokument, koji se iznosi u zatvorenim pregovorima unutar institucija EU, posebno u Savetu ministara, kako bi se postigao dogovor među državama članicama EU o nekom spornom proceduralnom ili političkom pitanju.
'Proces pridruživanja isuviše birokratski'
Šalenberg je dodao da ideje koje iznete u non-pejperu nemaju veze s invazijom Rusije na Ukrajinu.
"Proces pridruživanja je isuviše birokratski i moramo naći način da ljudi u Uniji i ljudi u zemljama kandidatima imaju osećaj da je to nešto što ozbiljno mislimo i da već sada ima konkretne rezultate", rekao je Šalenberg.
Srbija je, prema Selakovićevim rečima, opredeljena da ostane na evropskom putu.
"Ali je očigledno da taj put ne zavisi samo od Srbije. Na nama je da radimo i da unapređujemo svoj sistem, ali je potrebno da među državama članicama bude postignut konsenzus", rekao je Selaković.
Prema Šalenbergovim rečima, za stabilnost na Zapadnom Balkanu je važna postepena stabilizacija odnosa Beograda i Prištine.
"Dijalog Beograda i Prištine su 'iglene uši' kroz koje se posmatra ovaj region", kaže Šalenberg.
Na važnost dijaloga Srbije i Kosova o postizanju pravno obavezujućeg sporazuma ukazao je i kancelar Nemačke Olaf Šolc koji je 10. juna posetio Srbiju i Kosovo u okviru dvodnevne turneje po zemljama Zapadnog Balkana.