Disidenti iz Turske prepušteni na milost Srbiji

Autorka: Iva Gajić

U prethodnih mesec dana međunarodne institucije su od Srbije tražile da se suzdrži od izručenja Turskoj u dva slučaja, dok je u jednom slučaju oformljena inicijativa za odbranu turskog političara i aktiviste.

Let do Beograda postao je rizik po život za tursku novinarku kurdskog porekla Nadin Čapan. Ona je po sletanju na lokalni aerodrom 29. maja pritvorena i, da nije bilo brze reakcije aktivista za ljudska prava u Srbiji, bila bi izručena Turskoj.

Ta država je od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča, pokrenula akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo.

Pravni zastupnik Nadin Čapan u Srbiji, Nikola Kovačević, za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio je da je ona bila u pritvoru na aerodromu 24 sata, iako je tražila pravnika, govorila na engleskom, naglasila da ne sme da bude vraćena i da će tražiti azil. Sve je to, kako je naveo, ignorisano dok Evropski sud za ljudska prava nije naredio Srbiji da ne izruči novinarku Čapan.

"To je osoba koja je bez ikakve sumnje izbeglica, po automatizmu, bez pravnog zastupnika, bez ikakve zakonom utvrđene procedure, dobila odluku o odbijanju ulaska, i koja je zatvorena na kraju gejtova (deo aerodroma pred samo ukrcavanje na let), na način na koji se u praksi Evropskog suda za ljudska prava kaže da je arbitraran", objasnio je Kovačević.

Pre nego što je stigla privremena mera Evropskog suda za ljudska prava, Nadin Čapan je trebalo da bude prinudno poslata najpre u Dubai, a potom u Irak, pa u Tursku.

U Iraku je, ističe Kovačević, Čapan prethodno bila zatočena i zlostavljana od strane kurdskih vlasti autonomne pokrajine u gradu Erbil, a u Turskoj joj preti progon po dva osnova.

"Jedan je što se bavila svojim novinarskim poslom, pa je osuđena za takozvano širenje terorističke propagande. A drugi osnov je da je, naravno, bila član terorističke organizacije, što je krivična kvalifikacija koju turske vlasti koriste u odnosu na svakoga ko se po njima ne slaže sa tim nekim stavom vladajućih struktura", objašnjava Kovačević.

Ipak, Nadin Čapan je puštena 15 minuta pred ukrcavanje na let. Ona je trenutno na slobodi u Srbiji i više se ne razmatra njeno izručenje, objasnio je Kovačević.

Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pomenutim pokušajem puča, tako i kurdskih aktivista.

Srbija već ima problematičnu istoriju izručenja turskih državljana toj državi, uprkos pozivima iz UN da se uzdrže od ekstradicija. Takav slučaj se desio 2017. sa Kurdom Dževdetom Ajazom, koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.

Izručenja državljana Turske neizvesna

Još jedan slučaj o kojem su izvestili lokalni mediji u Srbiji je turski aktivista i političar Ečevit Piroglu. On se nalazi u procesu izručenja matičnoj državi od strane Srbije. Zaključno saslušanje pred ekstradiciju zakazano je za 3. jun, kada će se odlučiti da li će Piroglu biti izručen Turskoj ili ne.

Piroglu je nekadašnji predvodnik Socijalističke demokratske partije (Sosyal Demokrasi Partisi, SDP), nekadašnji direktor Asocijacije za ljudska prava (İnsan Hakları Derneği, İHD) i nekadašnji direktor redakcije političkog časopisa Genç Devrimci.

U cilju sprečavanja ekstradicije, oformljena je i Inicijativa za slobodu Ečevita Piroglua. U pitanju je međunarodna inicijativa, čiji je ogranak u Srbiji formiran pre nekoliko meseci, kada je objavljena informacija da je Ečevit Piroglu u pritvoru.

Kako su za RSE naveli iz ove Inicijative, postoji više problematičnih delova u optužnici protiv Ečevita Piroglua.

"Prvi i osnovni problem je to što je optužnica poslata iz Turske. Ta optužnica nije prevedena na srpski jezik kako treba, tako da tekst nije razumljiv, što je jedna od tih procesnih stvari na koje mi ukazujemo, koja je potpuno kriminalna i zbog koje čitav ovaj slučaj mora da krene ispočetka, jer jednostavno takve stvari ne mogu da budu deo nekog pravnog procesa", kažu iz Inicijative.

Ečevit Piroglu je optužen za dve stvari: sa jedne strane za pljačku, a sa druge strane za pripadnost terorističkim organizacijama.

"Ta pljačka, opis celog tog događaja nije jasan iz te optužnice zato što ona nije napisana kako treba, ali imena koja se tu pominju, mi smo uspeli da dobijemo iz Turske dokaze da ti ljudi nisu involvirani, da su svedočili i da nemaju veze sa celom stvari", kažu iz Inicijative za slobodu Ečevita Piroglua.

Oni podvlače da se okrivljenom stavlja na teret i da je član više različitih, ideološki suprotstavljenih organizacija.

"Za ovog čoveka se tvrdi da je on istovremeno član i PKK (Radnička partija Kurdistana) i još jedne komunističke organizacije u Turskoj koja ima potpuno različitu ideologiju od PKK, i on ne može da bude član obe organizacije", objašnjavaju.

Kako je rečeno za RSE, Inicijativa za slobodu Ečevita Piroglua je u intenzivnim kontaktima i komunikaciji sa svim relevantnim međunarodnim institucijama, i očekuju njihovu reakciju.

"Ono što je pravilo koje vidimo tokom čitavog procesa, to je potpuno ignorisanje svih tih zahteva koji se vrlo stručno advokatski prezentuju pred sud, u kome se ukazuje na taj niz kršenja elemenata koji postoje, i činjenica je da se ne daje nikakvo obrazloženje za to", ističu iz Inicijative.

Oni dodaju da je rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Ečevita Piroglua doneto uz povrede lokalnih zakona, međunarodnih sporazuma i konvencija o zaštiti ljudskih prava, čiji je Srbija potpisnik.

U Inicijativi takođe naglašavaju da sud u Srbiji nije ocenio individualne okolnosti okrivljenog koje utiču na procenu rizika od zlostavljanja, mučenja i drugih nehumanih postupanja, ako bi bio izručen Turskoj.

Prema poslednje dostupnim podacima, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije. U odgovoru Ministarstva pravde za RSE u oktobru 2021. navedeno je da je u istom periodu izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj.

Međutim, Ministarstvo pravde, kao i ambasada Turske u Srbiji nisu odgovorili na upit RSE o novim slučajevima.

Reakcija i iz UN

Zbog jednog od njih je krajem maja reagovao i Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija. Ta institucija je od Srbije tražila da se uzdrži od izručenja državljanina Turske, dok traje razmatranje njegovog slučaja pred tim telom.

Odluku Komiteta je objavio nevladin Beogradski centar za ljudska prava 27. maja, koji zastupa turskog državljanina, čiji identitet se krije iz bezbednosnih razloga.

Advokat koji zastupa državljanina Turske u postupku ekstradicije Marko Štambuk rekao je za RSE da je odluka upućena Srbiji od strane Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija. Takođe je i Beogradski centar za ljudska prava tu odluku i privremenu meru preveo, overio od strane sudskog tumača i dostavio 27. maja Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, Ministarstvu pravde, Kancelariji za azil i Komisiji za azil.

Odgovora još uvek nema, a Marko Štambuk naglašava da je Komitet postavio određene rokove državi da odgovori na pritužbu kojom je pokrenut postupak i kojom je zatraženo izricanje privremene mere.

"Država ne mora da se oglasi pre toga. Da li će poštovati privremenu meru, videćemo na osnovu postupanja nadležnih organa u postupku ekstradicije, jer ukoliko ga izruče pre okončanja postupka pred Komitetom koji može da potraje, znači da privremena mera nije ispoštovana", objašnjava Štambuk.

Sledeće ročište za postupak ekstradicije pred Apelacionom sudom u ovom slučaju zakazano je za 20. jun.

Pored postupka ekstradicije, trenutno je u toku i postupak azila, koji je ovaj državljanin Turske, zatražio kada je stigao u Srbiju, 1. juna 2021. godine, tvrdeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja, kao i od političkog progona.

Kako je za RSE naglasio advokat Marko Štambuk, iako je reč o jednom od pripadnika pokreta Hizmet, njega Turska potražuje zbog krivičnog dela koji nema veze sa njegovim aktivnostima u okviru ovog neformalnog pokreta.

"U pitanju je pokret koji je osnovao Fetulah Gulen. Nakon neuspelog puča 2016. godine, Redžep Tajip Erdogan i turske vlasti označili su Gulena i njegov neformalni pokret kao glavne organizatore tog neuspelog puča. I od 2016. godine, a i nešto malo ranije, svi oni koji se dovode u vezu sa Fetulahom Gulenom, da li kao njegovi simpatizeri ili bliski saradnici, masovno se progone od strane turskih vlasti, i to ne samo u Turskoj, već i po celom svetu", podseća Štambuk.

On dodaje da je upravo ovo razlog zbog kojeg je privremena mera Komiteta zatražena.

"Ono od čega je moj klijent strahovao je da će u slučaju izručenja on biti, baš zbog te svoje povezanosti, odnosno svog članstva u tom neformalnom pokretu, da će biti izložen nečovečnom mučenju i ponižavajućem postupanju", istakao je Štambuk za RSE.

Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni organ u postupku za izručenje u ovom slučaju, je 17. maja 2022. godine doneo rešenje da su ispunjene pretpostavke za izručenje.

Aktivisti podsećaju i da Ustav i zakoni Srbije, kao i brojni međunarodni ugovori, proklamuju da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Ranija praksa ekstradicije turskih državljana

Srbija je 25. decembra 2017. godine sprovela ekstradiciju uprkos zahtevu Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija da to u slučaju Kurda Dževdeta Ajaza ne čini, s obzirom da je Sud u Strazburu za ljudska prava ustvrdio da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini, bio izložen torturi.

Tadašnja srpska ministarka pravde Nela Kuborović potpisala je odluku o ekstradiciji uz objašnjenje da je zahtev iz Ujedinjenih nacija stigao kasno.

Iz UN-ovog komiteta demantovali su tvrdnje o kašnjenju.

Komitet protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija 2019. godine doneo je odluku kojom je Srbiju oglasio odgovornom zbog ekstradicije kurdskog političkog aktiviste Dževdet Ajaza.

Kako se navodi u saopštenju, odlukom UN-ovog komiteta je precizirano da je "izručenjem gospodina Ajaza Srbija povredila čl. 3 i čl. 22 Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka".

Ajaz u Turskoj odslužuje petnaestogodišnju kaznu zatvora.