Bundestag zatvoren, Beograd otvoren: Sve veze Putinovog 'stranog agenta' Šredera u Srbiji

Šreder nema apsolutno nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom (SNS), niti je ikada imao, rečeno je u vladajućoj SNS za RSE.

Gerhard Šreder (Schröder), bivši nemački kancelar bio je pod velikim pritiskom javnosti u Nemačkoj da prekine veze sa najvećim ruskim državnim energetskim kompanijama zbog agresije Rusije na susednu Ukrajinu, kao i zbog svog prijateljstva sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Šreder je to delom i učinio povlačeći se nedavno sa jedne od čelnih pozicija u Rosnjeftu.

Nekadašnji nemački kancelar bio je poslednjih godina rado viđen gost i u Beogradu kod Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i lidera SNS-a.

"Mislim da je Putin čak preporučio Šredera za Vučićevog prijatelja", ocenio je za RSE nekadašnji diplomata Srećko Đukić.

Đukić je radio kao diplomata u jugoslovenskoj ambasadi u Moskvi u SSSR-u i Rusiji, dok je u Belorusiji bio ambasador Srbije.

Vučić je u više navrata izjavljivao da je ruski predsednik Vladimir Putin prijatelj Srbije.

Đukić navodi da je Šreder sa Vučićem postao politički prijatelj iako su iz dve ideološki suprotstavljene stranke. Šreder je, naime, član nemačkih Socijaldemokrata, partije levog centra, dok je Vučićev SNS pridruženi član Evropske narodne partije (EPP) grupacije stranaka desnog centra.

Govoreći o bliskosti ruskog predsednika sa bivšim nemačkim kancelarom, Đukić podseća da je Putin na 60. Šrederov rođendan odleteo u njegov rodni Hanover na proslavu.

"I sigurno da oni dogovaraju 'ovaj je interesantan za nas, sa njim možemo raditi, on nam treba za to i to'", navodi Đukić.

Odnos Šredera i Putina bio je poslednjih meseci tema i svetske štampe.

Tako je časopis Forin polisi u februaru pisao o bivšim evropskim zvaničnicima, od Gerharda Šredera do bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, koji su unovčili predstavljanje autokrata i njihovih saradnika.

Njujork tajms je u aprilu preneo izjavu Norberta Rotgena (Norbert Röttgen) konzervativnog poslanika i bivšeg nemačkog ministra da je Šreder "iskoristio reputaciju i uticaj funkcije kancelara i ponudio se kao agent za ruske interese da bi se obogatio".

Takođe je nemački ministar finansija Kristijan Lindner (Christian Lindner) rekao u maju za televiziju Velt da bivši kancelar "sada otvoreno radi na lobiranju za zločinačku vladavinu Vladimira Putina".

Bivši nemački kancelar odustao od Gasproma i Rosnjefta

Nakon kritika zbog veza s ruskim energetskim kompanijama, Gerhard Šreder je krajem maja odustao od pridruživanja nadzornom odboru energetskog giganta Gasprom i napustio je nadzorni odbor energetske grupe Rosnjeft čiji je bio predsednik.

Bivši njemački kancelar kaže da neće biti u nadzornom odboru Gasproma

Šreder je takođe bio uključen u projekte gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 koji imaju za cilj da ruski gas dopremaju direktno u Nemačku, zaobilazeći Ukrajinu.

Dozvole za prvi gasovod Severni tok potpisao je upravo Šreder u svojim poslednjim nedeljama na mestu kancelara. Na čelu nemačke vlade nalazio se od 1998. do 2005. godine.

"Šreder je odigrao krupnu ulogu u prodoru Rusije i ruskih energenata u Evropu", kaže diplomata Srećko Đukić.

Takođe navodi da je bivši kancelar postao promoter nemačkog biznisa u Rusiji.

Šreder je osudio rusku invaziju na Ukrajinu kao neopravdanu, ali je rekao da se dijalog sa Moskvom mora nastaviti.

Bivši nemački kancelar suočio se i sa talasom nezadovoljstva bivših političkih saveznika nakon izjave "Njujork tajmsu" u aprilu da masakr u Buči u blizini Kijeva "mora da bude istražen", ali da ne misli da je naređenje da se ubijaju ukrajinski civili došlo od ruskog predsednika Vladimira Putina.

Putin je, međutim, istog meseca dodelio počasnu titulu za "herojstvo" 64. motorizovanoj brigadi, koju je Ukrajina optužila da je učestvovala u zločinima počinjenim u Buči.

Šta je Šreder radio u Srbiji?

RSE je pokušao da dođe i do nemačkog kancelara Gerharda Šredera preko nekoliko dostupnih telefonskih brojeva i imejl adresa. Međutim, na upit o tome kakve su njegove veze sa Srbijom i da li je trenutno angažovan u nekom poslu nije stigao odgovor.

Poslednji put Šreder je bio u Srbiji u februaru sa Peterom Špulerom vlasnikom švajcarske kompanije "Štadler", koja Srbiji prodaje brze vozove. Šreder je objasnio novinarima da je došao kao prijatelj i savetnik vlasnika "Štadlera".

Tada su kompanija "Štadler" i "AMM Manufacturing", koja posluje u okviru Mind parka u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, dogovorili buduću saradnju.

Šreder se tom prilikom, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i nekoliko članova Vlade Srbije, provozao u "Štadlerovom" vozu.

"Za vreme vladavine gospodina Vučića zapadni Balkan je postao mesto stabilnosti gde se vidi značajan privredni razvoj, gde su značajne investicije. Srbija je na dobrom putu. Ovde sam zbog toga", rekao je za N1 Gerhard Šreder.

Vučić je tada Šrederov dolazak prokomentarisao kao veliku čast.

Šreder je bio u Srbiji više puta za vreme Vučićevog mandata. U junu 2017. godine se, prema saopštenju Predsedništva Srbije, Šreder sastao sa Vučićem kao specijalni izaslanik tadašnje kancelarke Angele Merkel.

Šreder je prisustvovao inauguraciji Aleksandra Vučića u junu 2017. kada je Vučić započeo prvi predsednički mandat.

Šreder je tokom svojih poseta govorio da su Srbija i Vučić "sidro stabilnosti u veoma teškom regionu", a osvrtao se i na Rusiju govoreći da je ta zemlja dobar partner.

"Predsednik Srbije je odlučan da napreduje u približavanju EU, sve do članstva. A na drugoj strani ne vidim šta može smetati da Srbija ima dobre odnose sa Rusijom. I treba da ih ima, to je potpuno razumljivo", rekao je Šreder novinarima tokom posete 2017. godine.

U aprilu 2016. Šreder je Vučiću u Beogradu poručio da Srbija treba da nastavi putem EU i putem reformi jer samo na taj način može da se uspešno razvija.

Predsedništvo i Vlada Srbije takođe nisu odgovorili na upit RSE kakvi su kontakti srpskih vlasti sa bivšim kancelarom Nemačke.

Gost i na partijskim konvencijama u Srbiji

Bivši nemački kancelar bio je gost na predizbornim mitinzima Vučićeve Srpske napredne stranke dva puta.

Na upit RSE u kom svojstvu je Šreder govorio na konvenciji i kako je do toga došlo, u informativnoj službi Srpske napredne stranke je rečeno da je on pozvan u svojstvu gosta, kao i mnoge druge zvanice.

"Na pomenutoj konvenciji bilo je mnogo drugih gostiju iz brojnih država", navela je Vladanka Malović, šefica informativne službe SNS-a.

Šreder je na konvenciji 2017. dao podršku Vučiću koji se tada kandidovao za predsednika Srbije.

"Ovde sam da podržim one u Srbiji koji su se opredelili za Evropu, a to se pre svega odnosi na Vučića", poručio je tada Šreder sa konvencije.

Pred vratima tvrđave naprednjaka

Osim nemačkog kancelara, na konvenciji su od gostiju iz inostranstva govorili i Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske i Petar Tolstoj, predsednik ruske Dume i član Putinove Jedinstvene Rusije.

Šreder je takođe prisustvovao u aprilu 2016. godine završnom mitingu Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera pred parlamentarne izbore u Srbiji.

Na bini su tada pored Šredera bili i Alfred Guzenbauer, bivši austrijski kancelar, Franko Fratini bivši ministar u italijanskoj vladi i Sergej Železnjak, zamenik predsednika Dume i visoki funkcioner Jedinstvene Srbije.

Guzenbauer i Fratini su 2013. godine prihvatili ponudu Aleksandra Vučića, tada potpredsednika Vlade Srbije da budu savetnici Vlade na putu Srbije u EU.

Međutim, Šreder nije podržavao samo Aleksandra Vučića. On je učestvovao u januaru 2007. i na završnoj predizbornoj konvenciji Demokratske stranke čiji je lider Boris Tadić u to vreme bio predsednik Srbije (2004-2012). Šreder je tada u Srbiju došao, kako je objavljeno, na Tadićev poziv.

Na konvenciji je pozvao građane Srbije da glasaju za evropsku budućnost, za stranku Zorana Đinđića i Borisa Tadića, "zato što život ne može da čeka".

Šreder i Đinđić

Šrederove veze sa Srbijom datiraju još iz vremena kada je bio kancelar Nemačke, a povezane su najpre sa opozicionarom, a potom premijerom Srbije Zoranom Đinđićem (2001-2003).

"Odnos Đinđića i Šredera nije bio isključivo politički. Tu je postojao jedan lični odnos", kaže za RSE Čedomir Jovanović, nekadašnji blizak Đinđićev saradnik.

"Sećam se Zoranovog odlaska kod Šredera 1999. u vreme bombardovanja, tada je Šreder pokazao puno naklonosti prema Zoranu, njegovoj porodici. Taj odnos je evoluirao kroz godine", naveo je Jovanović.

NATO je u proleće 1999. tokom dva meseca bombardovao tadašnju SR Jugoslaviju zbog progona albanskog stanovništva na Kosovu od strane srpske vojske i policije.

Đinđić je bio primoran da napusti Srbiju za vreme bombardovanja i potraži utočište u susednoj Crnoj Gori jer je dobio informaciju da mu je ugrožen život kao glasnom kritičaru režima Slobodana Miloševića.

Šreder je bio jedan od evropskih lidera čije su zemlje podržale NATO intervenciju.

"To je bila veoma emotivna odluka, ali morali smo da odlučimo da učestvujemo u bombardovanju nakon razmatranja cele situacije na Kosovu", rekao je Šreder u u Beogradu u maju 2019. na konferenciji u okviru simpozijuma "World minds".

On je na toj konferenciji učestvovao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Ima li uzajamnih benefita?

Komentarišući Šrederov odnos prema Srbiji Čedomir Jovanović, koji je bio deo demokratske vlasti nakon svrgavanja Miloševićevog režima, kaže za RSE da ne vidi neki poseban interes kod Šredera u svemu tome.

"Ne mislim da on to radi za neki novac i da staje iza Vučića zato što nešto dobija zauzvrat. Ja mislim da on veruje u to što u ovom trenutku govori o Srbiji", navodi Jovanović.

On dodaje da ne zna koliko to ima više bilo kakvu političku težinu zbog toga što je Šreder izašao iz politike i prešao na poslovnu stranu.

"Mislim da je to neki refleks prošlog vremena, on je dolazio i kod Tadića na konvenciju i kod Vučića. Tako da je to neki kontinuitet njegovog odnosa sa Srbijom", ocenjuje Jovanović.

I nekadašnji diplomata Srećko Đukić ne veruje da je Šrederov uticaj bio veliki kada su u pitanju interesi Srbije u EU zbog njegove involviranosti u rusku energetsku politiku, ali kaže da nije ni "štetio".

Đukić navodi da Šreder kao bivši kancelar ima kontakte sa raznim ličnostima i da je mogao da pomogne.

"Međutim, put Srbije u EU ne zavisi od Šredera ili nekog evropskog lidera već od srpskog lidera. Ključno je da li je on (Aleksandar Vučić) raspoložen za brže kretanje ka EU, ostalo je sve irelevantno", ocenjuje Đukić.

Aleksandar Vučić je na početku drugog predsedničkog mandata 31. maja poručio da Srbija mora da bude čvrsto na evropskom putu, kao i da će nova Vlada Srbije morati da se bavi novim sankcijama.

Srbija, koja teži ka članstvu u Evropskoj uniji, odbija da se uskladi sa politikom Unije i uvede sankciji Rusiji, nakon invazije na Ukrajinu 24. februara. Zbog toga je izložena.

Što se tiče bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, njemu su sada zbog toga što je održao i branio svoje dugogodišnje veze sa Rusijom i njenim energetskim sektorom uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu, zatvorena mnoga evropska vrata, počevši od njegove kancelarije u Bundestagu.