Kosovo u Vučićevoj predsedničkoj zakletvi i praksi

"Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo."

Ovo se navodi u tekstu zakletve koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio 31. maja pred poslanicima Skupštine nakon što je na aprilskim izborima osvojio drugi petogodišnji mandat.

Tekst zakletve definisan je Ustavom Srbije i u skladu je sa preambulom najvišeg pravnog akta države u kojoj se navodi da je "pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije".

"Vučić se pridržava onoga što piše u Ustavu. Naravno da između onoga što piše i realnosti mogu da postoje određene razlike, ali to ne može da oslobodi ni njega, ni druge državne organe obaveze koja stoji u Ustavu", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor Pravnog fakulteta Union i stručnjak za ustavno pravo Bogoljub Milosavljević.

Preambula je u Ustav Srbije uneta 2006. godine nakon raspada zajednice Srbije i Crne Gore kada je na čelu Vlade u Beogradu bio Vojislav Koštunica, tadašnji lider desno orijentisane Demokratske stranke Srbije.

Može li predsednik da ispuni zakletvu?

"Potpuno je irelevantno šta će Vučić zakletvom obećati", ocenjuje za RSE Dušan Janjić iz nevladinog beogradskog Foruma za etničke odnose i ukazuje na "odvojenost teksta Ustava od stvarnosti".

"Da li predsednik u realnosti može da sprovede to što je rekao - ne može. Videli smo da nije mogao da organizuje izbore tamo, ni referendum o promeni Ustava, a da ne kažem da nije mogao da pošalje vojsku i policiju, ni sam nije mogao da ode tamo", navodi Janjić.

Predsednik Srbije je poslednji put bio na Kosovu u septembru 2018. godine kada je posetio Gazivode na severu i mesta u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo.

Posetu su mu odobrile vlasti na Kosovu, kako predviđa Briselski sporazum.

Prema dogovoru Beograda i Prištine koji se primenjuje od 2014. godine, dve strane obavezale su se da šalju obaveštenja i traže dozvole za posete zvaničnika.

"Stanje na terenu je takvo da ako Vlada Kosova to ne želi, predsednik Vučić ne može da uđe", rekao je za RSE kosovski analitičar Agon Malići (Maliqi).

Vučić je na Kosovo planirao i 2020. godine, ali mu poseta nije odobrena.

U atmosferi tenzija sa Prištinom, sa političkim predstavnicima Srba sastajao se u Beogradu ili je putovao na jug zemlje.

Nakon akcija kosovske policije protiv krijumčarenja koja je u oktobru 2021. godine izazvala proteste Srba na severu Kosova, Vučić se sa njima sastao u Raški na jugu Srbije.

Ministar policije Aleksandar Vulin je u septembru iste godine zbog raspoređivanja Specijalne jedinice policije Kosova na graničnim prelazima sa Srbijom i recipročne mere skidanja srpskih tablica sa vozila koja ulaze na Kosovo obilazio odred Žandarmerije u Kraljevu (oko 80 kilometara od Kosova).

Da li Srbija ima nadležnosti na Kosovu?

Nakon NATO intervencije u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) koja je pokrenuta zbog zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu 1999. godine, tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević prihvatio je Kumanovski sporazum kojim su se srpske snage povukle sa Kosova.

Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju Srbija do danas ne priznaje.

Pod pokroviteljstvom Evropske unije, Beograd i Priština su 2013. godine potpisali Briselski sporazum kako bi se prokrčio put za normalizaciju odnosa dve strane.

Ključne odredbe sporazuma odnose se na ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Srbije na Kosovu, odnosno njihovo stapanje u pravosudni sistem Kosova, uspostavljanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, završetak razgovora o energiji i telekomunikacijama, te formiranje Zajednice srpskih opština.

"Realnost je to da je u poslednjih dvadeset godina, a posebno posle Briselskog sporazuma, efektivna kontrola teritorije Kosova sve više u rukama kosovske Vlade, a ona bezbednosna u rukama kosovskih institucija i međunarodnih snaga", navodi kosovski analitičar Agon Malići.

Iako Briselski sporazum predviđa i ukidanje paralelnih srpskih institucija na Kosovu, one i dalje postoje, a Vlada Srbije svake godine iz budžeta izdvaja desetine miliona evra za njihovo finansiranje.

Predstavnici Srba učestvuju u vlasti na Kosovu, a najveća partija - Srpska lista smatra se satelitom Vučićeve Srpske napredne stranke.

Bez srpskih izbora na Kosovu

Vlada Kosova nije odobrila organizaciju srpskih predsedničkih i parlamentarnih izbora na Kosovu 3. aprila.

Pripadnici srpske zajednice mogli su da glasaju u nekom od pograničnih gradova u Srbiji.

Kosovo prethodno 16. januara nije dozvolilo otvaranje biračkih mesta za glasanje na referendumu za izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa.

Kako je tada saopšteno, Srbi sa Kosova su mogli da glasaju putem pošte ili Kancelarije Beograda za vezu u Prištini.

Poslednji parlamentarni izbori, koje je Srbija organizovala u srpskim sredinama na Kosovu održani su 21. juna 2020. godine.

Tada je, po ustaljenoj praksi, misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu prikupljala glasačke listiće.

Ova praksa je ustanovljena 2017. godine, i za to je postojala dozvola kosovskih vlasti.

Retorika za unutrašnju upotrebu

U Ustavu Srbije Kosovo (i Metohija) se izričito pominje tri puta. Najpre u preambuli, zatim u tekstu zakletve predsednika Republike, i na kraju u članovima o teritorijalnoj organizaciji u kojima se definiše položaj pokrajina.

I dalje je u zvaničnom rečniku srpskih zvaničnika Kosovo "južna srpska pokrajina", iako to faktički više od dvadeset godina nije.

Granice se nazivaju "administrativnim prelazima", država Kosovo "takozvanom", a institucije "privremenim".

Sam predsednik Aleksandar Vučić je za deset godina vlasti više puta poručivao da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, a istraživanja pokazuju se tome protivi i većina građana Srbije.

Na pitanje da li bi podržali nezavisnost Kosova ako bi to bio uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, skoro 70 posto ispitanika odgovorilo je da ne bi, rezultati su istraživanja nevladinog Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative iz avgusta 2021.

"Ta retorika može biti simbolična za unutrašnju upotrebu, ali iz perspektive Kosova to kreira klimu koja otežava dijalog i sporazum sa Srbijom, čak i regionalnu saradnju. Na to se sve gleda kao na aspiracije za hegemonijom i dominacijom", ocenuje Agon Malići.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je Ustav Srbije mrtvo slovo na papiru u mnogim, a pogotovo u elementima o Kosovu.

"To je smislio Vojislav Koštunica da se ne bi bavio problemima i da ne bi odgovarao za ono što se dešavalo na terenu. Paradoks srpskog nacionalizma je da oni mnogo vole Srbe i Kosovo, ali ne bi da se njima bave. To je jedan alibi i to što piše u Ustavu je nemoguće ostvariti", navodi Janjić.

Pregovori Srbije i Kosova u Briselu trebalo bi na koncu da dovedu do pravno obavezujućeg sporazuma između dve strane.

Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholtz) izjavio je nakon sastanka sa predsednikom Srbije i premijerom Kosova u Berlinu 4. maja da će konačni sporazum između Beograda i Prištine morati da sadrži i priznanje Kosova.

Ovo bi podrazumevalo i promenu Ustava Srbije, te brisanje Kosova i iz zakletve predsednika Republike.

Ustav se menja na referendumu, na predlog dvotrećinske većine u parlamentu.

Izmenama Zakona koje su usvojene krajem 2021. godine, ukinut je cenzus.

To znači da za uspeh referenduma više nije potrebno da njega izađe više od 50 odsto birača, već se odluka donosi većinom glasova izašlih.