Novinari optužuju Vladu Kosova za 'nedostatak saradnje'

Protekla 2021. godina nije bila laka za novinarsku profesiju, ocenjuju iz Udruženja novinara Kosova, te dodaju da je sličan trend nastavljen i u prva četiri meseca 2022. godine.

Iz Udruženje novinara Kosova navode da je tokom 2021. godine prijavljeno 29 slučajeva napada ili verbalnih pretnji novinarima, raznih oblika ucene, zastrašivanja, poziva na linč, kako bi se novinari ometali u radu i bili sprečeni da svoj posao obavljaju profesionalno.

Takođe, samo u prva četiri meseca 2022. godine, Udruženju novinara je prijavljeno 11 slučajeva napada ili pretnji.

Omalovažavanje novinara i uvredljiv narativ političara

Nailje Dema Seljmani (Naile Dema Selmani), članica Upravnog odbora Udruženja novinara Kosova, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su novinari u većini slučajeva ometani od strane osoba koje su na vlasti ili onih koji su povezani sa njima.

"U većini slučajeva to nema nikakve veze sa aktuelnom Vladom, ali takvo ometanje (u radu) dolazi od ljudi na vlasti ili od ljudi koji su blisko povezani sa vlašću. U nekim slučajevima, koji su ređi, može doći (do ometanja novinara u radu) od strane interesnih grupa, na primer predstavnika verske zajednice ili raznih biznismena", kaže Dema Seljmani.

U prva četiri meseca ove godine je bilo različitih pritisaka ili napada na novinare, koji su prijavljeni Udruženju novinara Kosova.

Policija Kosova je 3. februara uhapsila snimatelja novinske agencije “Ekonomia online" dok je izveštavao sa terena o akciji policije u jednom preduzeću u Suvoj Reci kod Prizrena.

Potom je 8. februara Prindon Sadriu, suprug kosovske predsednice Vjose Osmani, novinare opisao kao "predstavnike udruženih zločinačkih poduhvata" i na njihov račun uputio kritike zbog povezanosti sa "parapolitikom" i "zloupotrebama".

Ekipa RTV "Dukagjini" je 22. februara fizički napadnuta u Prištini dok je izveštavala o prijavi prihoda pri Poreskoj upravi Kosova.

Takođe, lider Alijanse za budućnost Kosova, koji je i poslanik u Skupštini Kosova, Ramuš (Ramush) Haradinaj, je 8. aprila medije na Kosovu i u Albaniji nazvao "plaćenicima".

A kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je 15. aprila na jednoj konferenciji za novinare omalovažavao novinarku Besartu Hoti, ocenjujući da su njena pitanja "glupa".

Advokatica za medijsko pravo, Fljutura (Flutura) Kusari, koja je pravni savetnik u Evropskom centru za slobodu medija, ukazuje da su tokom 2021. i tokom 2022. godine, pojedini političari koristili govor mržnje, te omalovažavali novinare.

Ona ocenjuje da se ovakav narativ nastavlja što novinare čini i "online" i "offline" metama napada.

"Vlada ima dobre odnose sa medijima"

Iz Vlade Kosova u pisanom odgovoru za RSE navode da izvršna vlast ima dobre odnose sa medijima ali da je aktuelna vlada "prva vlada koja nema nikakve transakcijske odnose" sa medijima.

"U slučajevima u kojima je došlo do neadekvatnog tretmana (novinara i medija) od strane institucija, kao što se desilo u slučaju hapšenja snimatelja novinske agencije Ekonomia online, odmah reagujemo. Policajci koji su bili umešani su poslati na disciplinsku komisiju", navode iz Vlade Kosova.

"Nedostatak saradnje" Vlade sa medijima

Međutim iz Udruženja novinara Kosova podvlače da novinari nemaju pristup Vladi Kosova, odnosno da ne dobijaju odgovore na pitanja od nadležnih odeljenja.

Nailje Dema Seljmani kaže da su se novinari Udruženju novinara Kosova žalili na te probleme tokom 2021. i 2022. godine.

"Svi mi koji smo novinari, kojima su svakodnevno potrebni odgovori iz Vlade, ministarstava, raznih institucija, znamo koliko je teško doći do zvaničnih informacija. To znači da postoji nedostatak saradnje i to je jedan od najvećih problema", kaže ona.

A Fljutura Kusari smatra da slobodu govora ograničavaju ljudi koji su na vlasti. Prema njenoj oceni, položaj novinara na Kosovu se nije poboljšao tokom ove godine.

"Posao novinara je postao veoma, veoma težak u poslednjih godinu dana. Gotovo je nemoguće doći do informacija. Nema redovnih konferencija za novinare. Portparoli biraju kojim medijima daju odgovore, samo nekoliko medija ima pristup javnim dokumentima", navodi Kusari.

Iz Vlade demantuju ove navode i poručuju da je do sada održano ukupno 150 konferencija za novinare na kojima su predstavnici vlasti odgovarali na pitanja novinara, da je bilo preko 120 TV gostovanja ili intervjua visokih predstavnika Vlade.

Podvlače da se ne vrši selekcija, da nema izuzetaka već da se podjednako odgovra svima na pitanja i kritike.

"Istovremeno, sve odluke Vlade i ministarstava se objavljuju na sajtovima. Što se tiče uvida u javna dokumenta, od 84 zahteva koja su stigla u Kabinet premijera, u potpunosti je odgovoreno na 81, za dva (zahteva) Kancelarija premijera nije imala traženu dokumentaciju i jedan zahtev je u proceduri. Tako da je praktično odgovoreno na svaki zahtev za pristup javnim dokumentima", navode iz Vlade.

Dodaje se i da su "nezavisni, objektivni i profesionalni mediji saveznici" Vlade u njenim naporima da razvije slobodno i demokratsko društvo.

Ipak, dodaju da "uvek ima prostora" da se unapredi komunikacija sa medijima.

U izveštaju Reportera bez granica Kosovo je ove godine zauzelo 61. mesto, za razliku od prošle godine kada je bilo na 78. poziciji.

Uprkos napretku, navodi se da je Kosovo i dalje među zemljama gde je "situacija problematična".

Kakva je situacija u zemljama regiona?

Prema Indeksu slobode medija u svetu za 2022. godinu, koji izdaju Reporteri bez granica (Reporters Without Borders), čitav region i dalje spada u grupu problematičnih.

Napredak koji su sve zemlje u regionu ostvarile na svetskoj rang-listi prividan je, imajući u vidu da se radi o posledici globalnog pada medijskih sloboda, a ne o suštinskom napretku. Naime, ocene koje su Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Srbija zaradile 2022. lošije su ili približne prošlogodišnjim.

Severna Makedonija najbolje je rangirana država Zapadnog Balkana na 57. mestu, s gotovo nepromenjenom ocenom (68,44 u odnosu na 68,33 iz 2021).

Crna Gora je na 63, te Bosna i Hercegovina na 67. mestu. Ocena Crne Gore tek se neznatno popravila (66,54 u odnosu na 65,67 iz 2021), međutim, to joj je bilo dovoljno za skok od čak 41 pozicije, budući da se u prošlogodišnjem Indeksu našla na 104. mestu.

Na Zapadnom Balkanu, najlošije je rangirana Srbija, na 79. mestu. To je za 14 pozicija bolje nego ranije, ali uz lošiju prosečnu ocenu (61,51 u odnosu na 67,97 iz 2021). I pored toga, u izveštaju Reportera bez granica ocenjuje se da je Srbija "sa svoje strane osvojila bodove u borbi protiv nekažnjivosti".

Priredila Sandra Cvetković