Mladi iz Srbije u poplavi 'fejk' vesti i 'hejt' govora o ratu u Ukrajini
"Društvene mreže, iskreno, bez blama".
Ovo je odgovor dvadesettrogodišnje Marije Jovanović na pitanje gde se najčešće informiše.
Kada je reč o temama poput rata u Ukrajini, Jovanović kaže da ih svakako, kada na njih naiđe na društvenim mrežama, kasnije dodatno proverava.
Marija dolazi iz Srbije, u kojoj prema svim istraživanjima većina stanovništva smatra Rusiju prijateljskom zemljom. Srbija, iako je podržala nekoliko rezolucija u UN kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, i dalje odbija da uvede sankcije Moskvi.
"Kada mi na društvenim mrežama neka vest, neki članak izađe, svakako da se informišem preko portala koje generalno pratim, koje mislim da daju neke neutralne i objektivne informacije. Međutim, dosta i preko nekih međunarodnih sajtova i medijskih portala", kaže Jovanović.
Putem društvenih mreža se, između ostalog, o ratu u Ukrajini informiše i Vladimir Jovanović iz Beograda.
"Nećeš verovati, ali preko TikTok lajvova (prenosa uživo). Čak preko SBB-a video sam da su se uveli ukrajinski kanali, onda gledam malo i ruske, gledam našu Novu S, N1, gledam razne portale, svetske, domaće, Al Jazeeru, Euronews, i onda iz svega toga izvučem zaključak", objašnjava Vladimir Jovanović.
Ipak, neki mladi ovakve vesti preskaču. Tako je i sa Anom Stojimenović, studentkinjom novinarstva iz Beograda.
"Iskreno, ne čitam toliko te vesti. Zanima me, ali nemam dovoljno vremena da se posvetim celokupnoj temi kako bih ja želela", kaže Stojimenović.
Ona ipak dodaje i da se ne informiše na društvenim mrežama, već putem dnevnih portala.
"Više Instagram ostavljam da vidim šta moj drugovi rade, šta se danas dešava u gradu, nego da bi čitala novine. Više se opuštam na Instagramu", objašnjava ona.
Kada je reč o aktuelnim dešavanjima u Ukrajini, poput nedavnog masakra u Buči, Stojimenović kaže da o tome nije previše informisana.
"Prošlo mi je kroz par tekstova, ali iskreno nisam se informisala u potpunosti", rekla je Stojimenović.
Masakr nad civilima u Buči je otkriven 30. marta posle povlačenja ruskih vojnika. Svet su obišle slike mrtvih ljudi sa vezanim rukama i masovnim grobnicama.
Policija Ukrajine je navela da je većina civila ubijenih u Buči preminulo od rana nanesenih vatrenim oružjem, a neke od žrtava su imale ruke vezane na leđima.
Ruske vlasti demantovale su tu informaciju i optužile ukrajinske vlasti i zapadne medije da su iscenirali taj masakr, da bi opravdali nove sankcije i usporili mirovne pregovore.
Drugačije je, ipak, sa Marijom i Vladimirom. Oni su baš na društvenim mrežama pročitali o dešavanjima u Buči.
"Informacija mi je izašla na Instagramu. Mislim da je podelila moja drugarica koja je iz Ukrajine, tako da sam, naravno, kliknula da vidim šta se desilo. Pročitala sam više, ali iskreno nisam imala baš želudac da gledam sve fotografije i da generalno dalje čitam. Dovoljno mi je što znam da se desilo", kaže Marija.
Vladimir, sa druge strane, nije siguran koliko veruje u informacije na koje je naišao.
"Čuo sam da se u Buči desio genocid. Znam da su iz Evropske unije čak došli da pogledaju. Nekako plašim se da možda nije fejk. Jeste da mi imamo sad toliko tehnologija, ali toliko može da se manipuliše. Meni je strašno i da se samo jedan civil ubije, a kamoli na stotinu njih", kaže Vladimir.
Kako na društvenim mrežama svi imaju mogućnost da kreiraju, a samim tim i dele informacije, Vladimir Jovanović kaže da ih često proverava.
"Proveravam na primer da li je slika zloupotrebljena, da li je već ranije iskorišćena. Onda gledam na primer drugi ljudi da li su provalili da li je to fejk njuz, onda šta su drugi portali rekli za to", kaže on i dodaje da je dobro što se na društvenim mrežama sve češće osuđuju lažne vesti.
"Odjedanput se desi fejk njuz i veliki hejt (mržnja) krene na društvenim mrežama - što objavljujete tu lažnu vest. Tako da mi se sviđa to što društvene mreže mogu da javno kažu - e to je fejk njuz", kaže Vladimir.
Slično je i sa Marijom Jovanović, koja kaže da želi da veruje da može da prepozna dezinformaciju.
"U meni postoji uvek ona vrsta zdrave sumnje, tako da svaku vest proverim iz više izvora i trudim se da biram izvore iz kojih se generalno informišem", objašnjava Marija.
Ana Stojimenović proveru informacija zove drugačije.
"To je više dopuna informacija. Nekad mi stvarno vesti nisu dovoljne i nisu mi rekle sve, pa onda odem na neki drugi portal i tu vidim drugu stranu. Pa ako mi se ne poklope već ta dva izvora kojima ja inače verujem i inače već 4-5 godina čitam, onda kao čekaj, čekaj, ovde nešto ne valja, hajmo na treći, hajmo na četvrti", kaže Stojimenović.
Kako se navodi u ključnim nalazima izveštaja "Mladi i pravo na informisanost u digitalnom prostoru" Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava iz 2022. godine, 64 odsto mladih koji su učestvovali u anketi magazina Oblakoder smatra da su lažne vesti jako problematične za društvo.
Kao lažne vesti koje bi mogle ozbiljno da ugroze nekoga, najčešće navode one koje se tiču zdravlja, rata, ali i dezinformacije o migrantima koje se često graniče sa govorom mržnje.
Prema publikaciji "Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji", Centra za medijska istraživanja iz 2020. godine, za one koji se informišu onlajn postoje tri glavna izvora vesti. Jedan od njih svakako jesu društvene mreže (32%), a ostala dva su sajtovi tradicionalnih medija (35%) i televizija (30%).
Od društvenih mreža mladi najviše koriste Instagram. TikTok koristi nešto više od trećine mladih u Srbiji, dok je upotreba Fejsbuka blago opala u poslednje dve godine.