Vašington traži da Kosovo ne odstupa od plana za vojsku
"Kosovo najbolje može da pokaže svoju spremnost za obaveze NATO članstva tako što će nastaviti da aktivno sprovodi desetogodišnji plan tranzicije (Kosovskih bezbednosnih snaga) i da ne odstupa od njega“, dodao je on.
Odgovor Stejt departmenta usledio je nakon što je predsednica Kosova Vjosa Osmani putem jednoj pisma zatražila od predsednika SAD Džoa Bajdena da iskoristi "rukovodstvo i uticaj da aktivno podrži i unapredi složeni proces članstva Kosova u NATO-u".
"Pošto delimo zajednički cilj zaštite i unapređenja globalne bezbednosti, članstvo Kosova u NATO-u postalo je imperativ", rekala je Osmani u pismu od 10. marta u koje je RSE imao uvid.
Ona je takođe rekla da, iako su oči sveta sada uprte u rat u Ukrajini, "ne smemo izgubiti iz vida krhku situaciju sa kojom se suočavamo na Balkanu".
"Izloženi smo upornim naporima Rusije u potkopavanju Kosova i da destabilizuje ceo zapadni Balkan", dodala je Osmani.
Portparol Stejt departmenta je, međutim, dodao da su Sjedinjene Države posvećene da pomognu Kosovu da "zauzme mesto koje mu pripada pored svojih suseda u evropskim i evroatlantskim institucijama".
"Nastavljamo da podržavamo Kosovske bezbednosne snage dok čine značajan napredak u svom desetogodišnjem planu tranzicije, koji je razvijen uz podršku SAD, a za izgradnju interoperabilnih multietničkih, teritorijalnih odbrambenih snaga pod civilnom kontrolom koje nisu samo sposobne da brane teritorijalni integritet Kosova, već i da doprinesu globalnim bezbednosnim naporima van granica", dodao je portparol.
Transformacija u profesionalnu vojsku
Kosovske bezbednosne snage su u procesu transformacije u punopravnu vojsku od 2018. godine i proces bi trebao da traje ukupno deset godina. Očekuje se da će snage udvostručiti svoj broj i transformisati ih u profesionalnu vojsku od 5.000 vojnika. Njihovi zadaci su ranije uključivali reagovanje u kriznim situacijama, civilnu zaštitu i slično.
Kada je 2018 usvojeno potrebno zakonodavstvo za transformaciju, Sjedinjene Države su rekle da je taj potez "prirodan" za "suverenu, nezavisnu zemlju", dok je NATO nazvao odluku "nepravovremenom" i rekao da je ona bila protiv preporuka Saveza.
Rusija, tradicionalni saveznik Srbije, od koje je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, osudila je taj potez, rekavši da je to znak da se situacija na Balkanu pogoršava.
Inače, pored predsednice, i kosovski premijer Aljbin Kurti je 8. marta u intervjuu za AFP rekao da ruska invazija na Ukrajinu znači da i EU i NATO moraju da olakšaju zemljama kandidatima da se pridruže.
"U ovoj vanrednoj situaciji ne možemo da se ponašamo normalno... Dakle, članstvo u EU i članstvo u NATO ne može da se radi na stari način", rekao je Kurti.
On nije elaborirao šta bi mogao biti drugačiji način da zemlje uđu u NATO, ali je rekao da Brisel, kao glavni grad i NATO-a i EU, mora da preispita novi način proširenja na Zapadnom Balkanu.
NATO: Kriteriji za članstvo već su poznati
Zvaničnik NATO rekao je za RSE 21. marta da su kriterijumi za članstvo u NATO-u jasno postavljeni u Vašingtonskom sporazumu (ili Severnoatlantskom sporazumu) i da "odluke o članstvu u NATO-u donosi Severnoatlantski savet jednoglasno”.
Od 30 država članica NATO-a, četiri još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova – Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka.
Džejmi Šej, bivši zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a, ranije je istakao za RSE da, iako je Kosovo trenutno zaštićeno od strane NATO-a, ono mora da radi na članstvu, ali najpre uklanjanjem barijere oko država koje ne priznaju.
Zvaničnik NATO-a je u izjavi za RSE rekao da se angažman ove organizacije na Kosovu nije promenio i da ostaje snažno posvećena misiji Kfora, "što doprinosi bezbednom i bezbednom okruženju na Kosovu i široj stabilnosti na Zapadnom Balkanu”.
"Posredstvom NATO savetodavnog i tima za vezu, takođe nastavljamo da sprovodimo naše aktivnosti izgradnje kapaciteta kao podrška kosovskim bezbednosnim organizacijama, u okviru njihovog prvobitnog mandata. Sve promene u stavu naših snaga u KFOR-u ostaju zasnovane na uslovima, a ne na kalendaru", dodao je zvaničnik.
Snage NATO-a su na Kosovu prisutne od juna 1999. godine, nakon završetka rata i povlačenja srpskih snaga. O bezbednosti brine preko 3.700 vojnika iz raznih zemalja NATO-a.