Putin i Makron o ukrajinskoj krizi, dok Rusija i Belorusija nastavljaju vojne vežbe
U danu kada su Rusija i Belorusija nastavile održavanje vojnih vežbi na granici sa Ukrajinom, ruski predsednik Vladimir Putin održao je u nedelju telefonski sastanak sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron), na kojem su se složili da rade na prekidu vatre u istočnoj Ukrajini.
Kako je saopštila Makronova kancelarija, u telefonskom razgovoru koji je trajao 105 minuta, saglasili su se i o „potrebi da se favorizuje diplomatsko rešenje tekuće krize i da se učini sve da se ono postigne“, saopštila je Jelisejska palata, dodajući da bi francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan (Jean-Yves Le Drian) i njegov ruski kolega Sergej Lavrov (Sergey) trebalo da se sastanu „u narednim danima“.
Ruske agencije su kasnije izvestile iz Moskve da će oba ministra razgovarati u ponedeljak, 21. februar.
Putin i Makron su rekli da će raditi "intenzivno" na omogućavanju Trilateralnoj kontakt grupi, koja uključuje Ukrajinu, Rusiju i OEBS, da se sastane "u narednih nekoliko sati sa ciljem da se sve zainteresovane strane obavežu na prekid vatre na kontaktu linija“ u istočnoj Ukrajini.
„Intenzivan diplomatski rad će se odvijati narednih dana“, saopštila je Makronova kancelarija, uz nekoliko konsultacija koje će se održati u francuskoj prestonici.
Makron i Putin su se takođe složili da pregovori između Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke treba da se nastave radi sprovođenja takozvanog protokola iz Minska, koji je 2014. godine već pozivao na prekid vatre u istočnoj Ukrajini.
Putin je u nedeljnom pozivu rekao Makronu da namerava da povuče ruske trupe iz Belorusije čim se završe tamošnje vojne vežbe, takođe je saopštio Jelisej.
Francusko predsedništvo je saopštilo da će ova tvrdnja „morati da se proveri“, dodajući da je to u suprotnosti sa izjavom beloruske vlade da će ruska vojska „nastaviti inspekcije“ posle prethodno najavljenog završetka vežbi u nedelju, ostavljajući Moskvu velikim snagama blizu granice sa severom Ukrajine.
Ministar odbrane Belorusije izjavio je ranije u nedelju da će se zajedničke vežbe njegove zemlje sa ruskim trupama nastaviti zbog rastućih tenzija u Ukrajini, javio je AP.
Vežbe, za koje je bilo planirano da se završe u nedelju, dovele su značajan kontingent ruskih snaga u Belorusiju, koja se na severu graniči sa Ukrajinom.
Prisustvo ruskih trupa izazvalo je zabrinutost da bi one mogle biti iskorišćene za napad na ukrajinsku prestonicu Kijev.
Ministar odbrane Belorusije Viktor Hrenjin (Khrenin) rekao je u nedelju da su beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko i ruski predsednik Vladimir Putin odlučili da „nastave testiranje snaga za reagovanje savezne države“.
Kao razlog za to Hrenjin je naveo „povećanje vojne aktivnosti u blizini spoljnih granica savezne države i zaoštravanje situacije u Donbasu“ – regionu istočne Ukrajine koji kontrolišu proruski separatisti.
Lukašenko se pridružio Putinu u subotu, 19. februara, u Kremlju kako bi posmatrao kako ruske snage izvode nuklearne vežbe, prema ruskim zvaničnicima.
Zapadni lideri su upozorili da je Rusija spremna da napadne svog suseda, koji je sa tri strane okružen sa oko 150.000 ruskih vojnika, ratnih aviona i opreme.
Rusija je u subotu održala nuklearne vežbe i izvela konvencionalne vežbe u susednoj Belorusiji, a u toku su i pomorske vežbe pored obale Crnog mora.
Sjedinjene Države i mnoge evropske zemlje tvrde da Rusija pokušava da izazove povod za invaziju. Zapad je Kremlju zapretio velikim i trenutnim sankcijama ako se odluči da napadne Ukrajinu.
Rusija je više puta negirala planove za invaziju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelensky) pozvao je ruskog predsednika Vladimira Putina da odabere mesto gde bi dvojica lidera mogla da se sastanu kako bi pokušali da reše krizu.
„Ukrajina će nastaviti da sledi samo diplomatski put zarad mirnog rešenja“, rekao je Zelenski u subotu na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u Nemačkoj.
Nije bilo trenutnog odgovora iz Kremlja.
Visoki zvaničnik Evropske unije, Šarl Mišel (Charles Michel), rekao je u nedelju da „ostaje veliko pitanje da li Kremlj želi dijalog".
„Ne možemo zauvek nuditi maslinovu grančicu dok Rusija sprovodi raketne testove i nastavlja da gomila trupe“, rekao je Mišel, predsednik Evropskog saveta na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
On je poručio da je “jedino sigurno” da će Zapad reagovati snažnim sankcijama, ukoliko se Rusija odluči na vojnu agresiju.
Lideri separatista na istoku Ukrajine u subotu su naredili punu vojnu mobilizaciju i poslali još civila u Rusiju, koja je izdala oko 700.000 pasoša stanovnicima teritorija pod kontrolom pobunjenika.
Zvaničnici na separatističkim teritorijama tvrde da su ukrajinske snage izvele nekoliko artiljerijskih napada tokom proteklog dana i da su dva civila ubijena u neuspešnom napadu na selo blizu ruske granice.
Potpredsednica SAD Kamala Haris (Harris) u nedelju je istakla značaj trenutka sa kojim se Evropa suočava.
„Govorimo o potencijalu za rat u Evropi“, rekla je Haris na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Ukrajinski predsednik je kritikovao SAD i druge zapadne zemlje zbog suzdržavanja od novih sankcija Rusiji. Zelenski je, u komentarima pre konferencije, takođe doveo u pitanje odbijanje Zapada da dozvoli Ukrajini da odmah pristupi NATO.
Putin je zahtevao da NATO ne primi Ukrajinu u članstvo.
Haris je stajala pri odluci SAD da odustanu od sankcija, ali je rekla da neće sumnjati u „želje Zelenskog za njegovom zemljom“.
U novim znacima straha da bi rat mogao da počne za nekoliko dana, Nemačka i Austrija su izdale preporuku svojim građanima da napuste Ukrajinu. Nemački avioprevoznik Lufthanza otkazao je letove za prestonicu Kijev i za Odesu, crnomorsku luku koja bi mogla da bude ključna meta u invaziji.
Kancelarija za vezu NATO u Kijevu saopštila je da premešta osoblje u Brisel i u grad Lavov na zapadu Ukrajine.
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) rekao je u petak da je na osnovu najnovijih američkih obaveštajnih podataka sada „ubeđen“ da je Putin odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu u narednim danima i napadne prestonicu.
Američki vojni zvaničnik rekao je da se procenjuje da je 40 do 50 odsto tih kopnenih snaga prešlo na položaje za napade bliže granici. Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti da bi razgovarao o internim američkim procenama, rekao je da je do promene došlo tokom oko nedelju dana i da to ne znači nužno da se Putin odlučio na invaziju.
Linije komunikacije između Moskve i Zapada ostaju otvorene: američki i ruski šefovi odbrane razgovarali su u petak.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) razgovarao je u nedelju sa Putinom. Državni sekretar SAD Entoni Blinken (Anthony Blinken) i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov (Sergey)dogovorili su se da se sastanu sledeće nedelje.
Neposredna zabrinutost bila je usredsređena na istočnu Ukrajinu, gde se ukrajinske snage bore protiv proruskih pobunjenika od 2014. godine. U tom sukobu je poginulo oko 14.000 ljudi.
Ukrajina i separatistički lideri razmenili su optužbe za eskalaciju. Rusija je u subotu saopštila da su najmanje dve granate ispaljene iz dela istočne Ukrajine pod kontrolom vlade pale preko granice, ali je ukrajinski ministar spoljnih poslova odbacio tu tvrdnju kao „lažnu izjavu“.
Najviši ukrajinski vojni zvaničnici bili su izloženi granatiranju tokom obilaska fronta skoro osmogodišnjeg separatističkog sukoba u istočnoj Ukrajini.
Zvaničnici su pobegli u sklonište, nakon čega su otišli sa tog područja, javio je izveštač AP.
Vojska je u nedelju zatvorila ključni kontrolni punkt koji vodi ka separatističkom regionu nakon što je ponovo bio izložen granatiranju. Na drugim linijama fronta, ukrajinski vojnici su rekli da im je naređeno da ne uzvraćaju vatru.
Sporadično nasilje izbija godinama duž linije koja razdvaja ukrajinske snage od separatista koje podržava Rusija, ali skok koji je primećen poslednjih dana je znatno veći od bilo čega što su nedavno zabeležili međunarodni posmatrači: skoro 1.500 eksplozija zabeleženo u 24 sata.