Makedonski premijer demantuje da sa Sofijom razgovara o 'osetljivim' pitanjima

Ne pregovaramo, niti ćemo pregovarati o makedonskom identitetu i jeziku sa Bugarskom – rekao je ministar spoljnih poslova Bujar Osmani pred parlamentarnom Komisijom za spoljnu politiku kojoj je podneo izveštaj o makedonsko-bugarskim razgovorima.

"Ipak, ne mogu da dostavim poslanicima dokument o kojem se razgovara, kako se ne bi narušio proces", dodao je on.

Opozicija, međutim, traži da se o ovom pitanju raspravlja u Sobranju iza zatvorenih vrata.

"Niko ne razgovara o identitetskim pitanjima. Jezik i drugi identitetski atributi su pitanja koja proizilaze iz prava o samoopredeljenju svakog čoveka, svakog naroda, svake etničke zajednice, svake države i to je neprikosnoveno pravo, jače od bilo kojeg drugog prava. O ovim pitanjima niti smo pregovarali, niti imamo prava da to radimo, niti će neko nekad pregovarati", reči su Osmanija.

Oni, pak, priznaje da je bilo pokušaja od pojedinaca i političkih grupa u Bugarskoj da nametnu takav pristup u razgovorima, ali da je makedonska strana uspela da pokaže da su to retrogradne pojave.

'Širenje histerije o osetljivim pitanjima'

Osmani je rekao da u takozvanom paketu 5+1 nema ništa spektakularnog i da su razgovori sa Bugarskom u fazi razmena ideja, non-papera i radnih dokumenata, koje on ne može predstaviti poslanicima jer se time mogu narušiti pregovori.

"U prvom trenutku, kada budemo stigli do situacije da te radne verzije postanu za obe strane prihvatljive, one će pismeno biti dostavljene Komisiji i poslanicima", dodao je Osmani.

Rekao je da se širi histerija da su o ovako osetljivim pitanjima moguća samo ad hoc rešenja na štetu državnih interesa, te istakao da moguća rešenja prolaze kroz mnogo filtera.

"Za nas je u tom paketu najbitnije pitanje upravo ono o implementaciji odluka Evropskog saveta od marta 2020. godine, putem održavanja prve Međuvladine konferencije, a pri tome naša ključna državna pozicija je da u pregovaračkom okviru makedonski jezik bude tretiran kao zvanični jezik Evropske unije, bez ikakvih dodatnih kvalifikacija i pitanja postavljenih od Bugarske", kazao je Osmani.

Šta su naveli iz Komisije?

Predsednik Komisije Antonio Milošoski, poslanik iz opozicione stranke VMRO DPMNE i bivši ministar spoljnih poslova, pitao je kako da imaju poverenja u proces kada Vlada ne želi da sa njima podeli non-paper, koji je u decembru 2021. godine bio poslat u Sofiji, te je zatražio da on bude razmatran na zatvorenoj sednici Sobranja.

"Nama je država dala puno poverenje time što nam je dala državne sertifikate da imamo pristup svakoj državnoj tajni, kako je je klasifikovan i taj dokument. I ako je tako, zašto onda nam jedan rukovodilac državne institucije ne iskaže poverenje. Na zatvorenoj sednici možemo dati dobronamerna mišljenja. Naši ciljevi su zajednički i isti - da počnemo pregovore - jer, sa pravom ste rekli, mi ih zaslužujemo od 2009. godine", rekao je Milošoski.

Osmani je odgovorio da svaki poslanik može doći u Ministarstvo i on će mu lično pročitati odgovor o bugarskim predlozima, što je naišlo na reakciju poslanika u Komisiji.

Milošoski je rekao da je politički sistem u Severnoj Makedoniji takav da ministri dolaze da podnose izveštaj pred poslanicima, ne obratno.

Osmani je rekao da zemlja ima podršku za početak pregovora od svih drugih članica EU i da o tom pitanju ima jedinstva među svim etničkim zajednicama u Severnoj Makedoniji.

Obeležavanje 150. godišnjice rođenja Delčeva

Bugarska od 2020. godine blokira Severnu Makedoniju u evrointegracijama sa tvrdnjom da krade bugarsku istoriju i da je makedonski jezik zapravo dijalekt bugarskog.

Osmani je poručio da je sada drugačiji pristup u odnosima dve zemlje, "kojim će se više posvetiti pažnja budućnosti, umesto prošlosti".

Bugarski premijer Kiril Petkov je 28. januara pred poslanicima u Sofiji rekao da je sa makedonskom stranom dogovoreno zajedničko obeležavanje 150. godišnjice od rođenja Goceta Delčeva, 4. februara ove godine.

Goce Delčev je bio revolucionar i ideolog Ilindenskog ustanka iz 1903. I Makedonci i Bugari smatraju ga svojim narodnim herojem. Dok se u Severnoj Makedoniji 2. avgust 1903. smatra danom izbijanja bune za oslobođenje Makedonaca, Bugarska događaj posmatra kao borbu za slobodu makedonskih i trakijskih Bugara.

Promene u bugarskom Ustavu

Petkov je 18. januara boravio u poseti Skoplju, što je bila prva njegova poseta drugoj zemlji od kada je preuzeo premijersku funkciju. Nedelju dana kasnije, u Sofiji je održana zajednička sednica bugarske i makedonske vlade. Potpisana su tri memoranduma o saradnji i formirane radne grupe za jačanje saradnje u nekoliko ekonomskih, infrastrukturnih i pitanja iz oblasti kulture.

Bugarska strana sada traži uključivanje makedonskih Bugara u Ustavu, ali negira postojanje makedonske manjine u Bugarskoj.

Makedonski predsednik Stevo Pendarovski je 28. januara primio predstavnike nekoliko udruženja građana Bugarske koji sebe smatraju Makedoncima. Oni su predsednika informisali o svom radu i aktivnostima u oblasti ljudskih prava, promovisanju tolerancije i izgradnji građanskog društva, izvestio je kabinet šefa države.

"U odnosu na dijalog sa Bugarskom, Pendarovski je ocenio da počinje nova faza, a da dve strane pokazuju volju u smeru napretka procesa. On smatra da je važno da svaka politička institucija u obe zemlje da svoj doprinos u rešavanju otvorenih pitanja. Pendarovski je informisao da će uskoro posetiti Bugarsku, gde će razgovarati sa svojim kolegom Rumenom Radevim", navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika Pendarovskog.