Za Rumuniju neprihvatljiv zahtev Moskve o povlačenju NATO trupa
"Takav jedan zahtev je neprihvatljiv i ne može biti deo predmeta pregovora", navelo je rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju 21. januara.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova ranije zatražilo povlačene stranih trupa NATO iz dve zemlje članice, Bugarske i Rumunije, navodeći da je potrebno "povlačenje stranih snaga, opreme i naoružanja" kao i druge mere sa ciljem vraćanja na situaciju pre 1997. godine u zemljama koje tada nisu bile članice NATO.
Rumunske vlasti su "odbacile" te izjave i ocenili ih "neprikladnim i neosnovanim".
Jačanje vojnog prisustva Alijanse na jugoistočnom krilu Evrope je "čisto defanzivna reakcija na sve agresivnije ponašanje Rusije " u regionu, naveo je Bukurešt, dodajući da se takvo ponašanje nastavlja uprkos "pokušaju NATO-a da uđe u konstruktivni dijalog".
U Bugarskoj premijer Kiril Petrov je istakao "suverenitet" svoje zemlje koja je napravila sopstveni izbor pri uključenju u NATO.
"Mi sami odlučujemo kako da organizujemo našu odbranu u koordinaciji sa našim partnerima", rekao je on u Parlamentu naglašavajući da Sofija neće da bude "član drugog reda".
U Rumuniji je stacionirano oko 1.000 američkih vojnika, 140 italijanskih i 250 poljskih, dok Bugarska ima sporazum sa SAD da prihvati 2.500 vojnika sa maksimumom od 5.000 u periodima rotacije osoblja.
Rusija je ove svoje zahteve izložila baš na dan kada u Ženevi o Ukrajini razgovaraju ruski i američki šefovi diplomatije Sergej Lavrov i Entoni Blinken. Vašington optužuje Moskvu da priprema novu invaziju na Ukrajinu, bivšu sovjetsku zemlju koja je postala prozapadna sa ambicijom da se pridruži NATO.
Radi garantovanja svoje bezbednosti Rusija traži da Amerikanci i Evropljani potpišu ugovore prema kojima bi NATO odustao od svakog širenja i vratio se na bezbednosnu konstrukciju formiranu u Evropi posle kraja hladnog rata i raspada SSSR-a.