Nekažnjeni zločini nad LGBT zajednicom na Kosovu
“Kriveći te dok si dete, da si sramota kuće, rasteš tako što potcenjuješ sebe, tako što se osećaš da nikada nisi dovoljno dobar. Tako nešto, potpuno poricanje mog postojanja, je težak psihološki teret, jer je praćen raznim izazovima“.
Svoju porodicu je, priča dalje ovaj mladić, napustio pre sedam godina, kao devetnaestogodišnjak, jer njegovi roditelji nisu želeli da prihvate da je gej. Porodično odbacivanje njegove seksualne orijentacije i identiteta, kaže, i dalje se nastavlja.
„Teško je to što smo ja i mnogi drugi poput mene, primorani da redovno idemo na psihološke seanse, kako bi sredili emocije i misli, na koje negativno utiču upravo ljudi koji bi trebalo da budu najveća podrška deci – roditelji”, kaže ova građanin Prištine uz zahtev da mu se ne otkriva identitet.
Osim što ih ne prihvataju članovi porodice, pripadnici LGBT zajednice na Kosovu prijavljuju i nasilje koje se vrši nad njima.
Od izbijanja pandemije korona virusa u martu 2020. godine, slučajevi nasilja nad LGBT zajednicom su povećani, kaže Ljendi (Lendi) Mustafa iz Organizacije za ravnopravnost i slobodu „CEL Kosova“, koja se bavi pitanjem ljudskih prava. On ocenjuje da se povećano nasilje dešava usled zatvaranja u okviru epidemioloških mera za sprečavanje širenja korona virusa.
„Tu je fizičko nasilje koje je teško sprečiti. Ono je izraženije kod transrodnih žena. U većini slučajeva, koje smo nedavno imali, (osobe) imaju između 16 i 17 godina i smatraju da ne mogu da se izbore sa situacijom“, kaže Mustafa.
Slučajevi nasilja u porodici, uključujući i slučajeve nasilja nad LGBT zajednicom, značajno je porasla u poslednje dve godine.
Na osnovu podataka Policije Kosova, u 2019. godini je prijavljeno 1.915 slučajeva nasilja u porodici, dok je u 2020. ovaj broj porastao na 2.069, a u 2021. na 2.409.
„Sve slučajeve smo prijavili policiji. Barem one koji su koristili naše usluge. Bilo je i nekoliko slučajeva da osobe nisu želele da se slučaj prijavi policiji“, kaže Mustafa.
Američka organizacija za ljudska prava Human Rights Watch, u svom izveštaju od 13. januara pominje i zabrinutost organizacije „CEL Kosova“ oko neadekvatnih istraga povodom pretnji i govora mržnje prema LGBT osobama i aktivistima, posebno na društvenim mrežama.
„U julu [2021.] CEL je izvestio da su jednog LGBT aktivistu u Prištini napale tri nepoznate osobe, koje su ga pljuvale govoreći: 'Ubićemo te'“, navodi se u izveštaju HRW-a.
Human Rights Watch je na ovakve pojave upozoravao u svojim izveštajima i prethodnih godina.
Zanemarivanje pravde
RSE se tim povodom obratio Tužilačkom savetu Kosova, koji je odgovorio da ne postoji posebna kategorija za slučajeve nasilja nad LGBT zajednicom.
Arita Reznići (Arrita Rezniqi), iz Kosovskog pravnog instituta, koji pruža pravnu pomoć ranjivim grupama, navodi da pravosudne institucije često zanemaruju nasilje.
„Nažalost, naše institucije ne rade dovoljno i mnogi slučajevi se završe sa fatalnim ishodom, a to je posledica nemara tih institucija, to je rezultat njihovog neprofesionalizma i njihovog nedelovanja u pravom trenutku“, kaže Reznići.
Američki Stejt department je prošle godine u svom izveštaju izrazio zabrinutost zbog povećanja porodičnog nasilja na Kosovu.
„Žrtve su retko prijavljivale seksualno nasilje i silovanje koje se dešava u porodici ili van nje, često zbog društvene stigme ili nedostatka poverenja u vlasti“, navodi se u izveštaju.
Prevencija nasilja u porodici jedan od prioriteta Vlade
Usled povećanja nasilja u porodici, iz kosovskog Ministarstva pravde je saopšteno da se radi na sprečavanju ove pojave.
Nita (Shala) Šalja, zamenica ministra u pomenutom ministarstvu, koja je i nacionalni koordinator za prevenciju nasilja u porodici, u izjavi za RSE kaže da je izrađena nacionalna strategija za zaštitu od nasilja u porodici, te da bi ona uskoro trebala da bude odobrena od strane Vlade Kosova.
Šalja podvlači da je sprečavanje nasilja u porodici, ali i sprečavanje rodno zasnovanog nasilja, posebno nad ženama, prioritet Vlade Kosova.
„Cilj nam je da poboljšamo situaciju u pogledu tretmana slučajeva nasilja u porodici, od momenta prijave slučaja, načina na koji Tužilaštvo postupa u slučaju nasilja u porodici, odluke suda, tretmana žrtve u skloništima i socijalnih radnika“, kaže Šalja.
Kancelarija ombudsmana na Kosovu je u prošlogodišnjem izveštaju o ljudskim pravima ocenila da pripadnici LGBT zajednice „i dalje žive u strahu od iskazivanja svoje seksualne orijentacije, zbog pristupa društva i homofobije”.
Ljendi Mustafa iz „CEL Kosova“ navodi da je ta organizacija u poslednje dve godine pružila pomoć petoro osoba iz LGBT zajednice, tako što im je obezbeđen smeštaj a pokriveni su i njihovi dnevni troškovi.
Na Kosovu se Parada ponosa organizuje od 2017. godine, a aktivisti uporno traže da se dozvole istopolni brakovi.
Istopolni brakovi na Kosovu su dozvoljeni Ustavom ali ne i Građanskim zakonikom ili Zakonom o porodici.
Članom 21. u povelji Evropske unije o osnovnim pravima, kojoj Kosovo želi da se pridruži, eksplicitno se zabranjuje diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije.