HRW: Novinari u Srbiji i dalje izloženi pretnjama i nasilju
U izveštaju je navedeno i da se tokom 2021. većina procesuiranih predmeta ratnih zločina odnosila na nižerangirane počinioce, da je postignut mali napredak u osiguranju samostalnog života osoba sa invaliditetom u zajednici, kao i da su LGBT osobe i dalje izložene napadima i pretnjama koji ostaju nekažnjeni, prenela je Beta.
Ocenjujući slobodu medija, HRW je naveo da se novinari i dalje suočavaju sa pretnjama, uz slabe reakcije srpskih vlasti. Navedeno je da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) od januara do kraja avgusta zabeležilo jedan fizički napad i 20 pretnji novinarima.
HRV je u izveštaju ukazao i da su provladini mediji u Srbiji nastavili sa kampanjama klevetanja nezavisnih novinara i medija.
Takođe je konstatovano da je društvena mreža Tviter u avgustu naloge nekih vodećih srpskih medija označila kao naloge koji sarađuju s vladom zbog toga što država, putem direktnog ili indirektnog političkog pritiska, vrši uređivačku i finansijsku kontrolu nad njima.
U izveštaju je ocenjeno da je sistem azila i dalje manjkav i da ga karakterišu poteškoće u pristupanju tražilaca azila procedurama, nizak stepen priznavanja statusa i velika odlaganja.
Navedeno je da je od januara do avgusta 2021. godine 987 osoba izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji, što je veliki pad u odnosu na 2.084 koliko ih je tu nameru izrazilo u istom periodu 2020. godine.
HRW je ukazao da Srbija još nema formalne procedure za procenu uzrasta dece bez pratnje odraslih, što stariju decu izlaže riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama umesto da dobiju posebnu zaštitu.
HRW je konstatovao i da se LGBT osobe i dalje suočavaju sa nasiljem i diskriminacijom.
Dodaje se da je u decembru 2020. obećana izmena zakona kojom bi se istopolnim parovima dozvolilo da sklapaju građanska partnerstva, ali da nije napravljen napredak na tom planu tokom 2021.
Konstatovano je da je Parada ponosa održana u Beogradu u septembru bez incidenata.
HRW u ukazao da su deca sa invaliditetom i dalje prezastupljena u ustanovama socijalne zaštite (73,9 odsto dece u ustanovama su deca sa invaliditetom) i nemaju pristup inkluzivnom obrazovanju i da vlada tek treba da usvoji vremenski određenu strategiju deinstitucionalizacije kako bi osobe sa invaliditetom izmestila iz ustanova i obezbedila im samostalan život u zajednici.