HRW: Poštovati prava zatvorenih demonstranata u Kazahstanu
Kazahstanski zvaničnici saopštili su da je skoro 10.000 ljudi uhapšeno širom zemlje nakon što su se protesti zbog naglog povećanja cene tečnog naftnog gasa (TNG) u udaljenom zapadnom regionu Mangistau proširili sve do najvećeg grada Almatija.
Nemiri su eskalirali i postali smrtonosni jer su snage bezbednosti pucale na neke od demonstranata tvrdeći da su napali policiju, zauzeli i zapalili vladine zgrade i pljačkali prodavnice.
U izveštaju o stanju ljudskiih prava u svetu, objavljenom 13. januara, HRW je naveo da kazahstanske vlasti „nisu uspele da daju prioritet zaštiti ljudskih prava tokom trenutne krize u zemlji, i da bi hitno trebalo da ponište svaku naredbu da se puca bez upozorenja i podrže prava pritvorenika. "
„Sa desetinama, možda stotinama ubijenih i hiljadama pritvorenih, zabrinutost za ljudska prava zbog krize u Kazahstanu je goruća i treba da se hitno reši“, rekao je Hju Vilijamson (Hugh Williamson), direktor HRW-a za Evropu i centralnu Aziju.
„Globalna pažnja usmerena je na vlasti u Kazahstanu da pokažu da poštuju osnovna ljudska prava. Kazahstan bi trebalo da bude transparentan u vezi sa nedavnim događajima, da istražuje zloupotrebe od strane vladinih snaga i procesuira odgovorne,“ itakao je Vilijamson.
Dan ranije, Amnesti internešenel je zatražio od Kazahstana da odmah oslobodi novinare i aktiviste uhapšene tokom i nakon protesta bez presedana u naftom bogatoj centralnoazijskoj zemlji.
Amnesti je saopštio da pojedinci koji nisu počinili međunarodno priznate zločine, ali su samovoljno uhapšeni zbog kršenja kontroverznog zakona Kazahstana o javnom okupljanju, takođe moraju biti odmah pušteni.
Ova organizacija je takođe pozvala kazahstanske vlasti da sprovedu temeljne i nepristrasne istrage o svim prijavljenim kršenjima ljudskih prava tokom protesta, uključujući slučajeve u kojima je policija optužena za upotrebu smrtonosnog oružja protiv mirnih demonstranata.
Još se ne zna tačan broj demonstranata ubijenih tokom nemira, iako su kazahstanske vlasti saopštile da je poginulo najmanje 18 policajaca.
Telegram kanal povezan sa kazahstanskom vladom objavio je 10. januara da je 164 civila poginulo tokom nemira, ali je Ministarstvo zdravlja kasnije saopštilo da ta brojka nije tačna i da je pogrešno objavljena zbog tehničkog kvara.
"Ćutanje vlasti o tačnom broju žrtava u nemirima i okolnostima njihove smrti je nečuveno. Informacije o žrtvama među civilnim stanovništvom moraju se odmah otkriti", rekla je Mari Straterss (Marie Struthers), direktorka Amnesti internešenela za istočnu Evropu i centralnu Aziju.
Tokom protesta, kazahstanske vlasti su isključile internet i ograničile rad mobilnih telefona na pet dana.
Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev okrivio je za nemire „teroriste” podržane iz inostranstva, kao i aktiviste za ljudska prava i nezavisne novinare za "podsticanje" protesta, što je dovelo do hapšenja nekoliko novinara u različitim gradovima širom zemlje. Neki novinari se i dalje vode kao nestali.
"Vlasti moraju vratiti neograničen pristup internetu, deblokirati sve druge oblike komunikacije i prestati sa represijom nad onima koji prikupljaju i dele informacije. Tokom krize, nezavisne informacije imaju odlučujući uticaj", rekla je Straters.
Zvaničnici u Kazahstanu su ranije ove nedelje rekli da je uveden red u većem delu zemlje.
Tokajev je zatražio pomoć od organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) predvođene Rusijom 5. januara kada su se protesti proširili.
ODKB je poslao više od 2.000 vojnika u Kazahstan, uglavnom ruske, ali i drugih članica Belorusije, Tadžikistana, Kirgizije i Jermenije.
Ove trupe su počele da se povlače 13. Januara u procesu za koji su vlasti rekli da će trajati 10 dana.