U Skupštini Srbije rasprava o budžetu za 2022. godinu
U državnoj kasi za iduću godinu predviđeni su prihodi od 1.516,8 milijardi dinara (oko 12,9 milijardi evra) i rashodi od 1.717 milijardi dinara (oko14,5 milijardi evra), tako da će budžetski deficit iznositi 200, 2 milijarde dinara (oko 1,7 milijardi evra), odnosno, tri odsto bruto nacionalnog dohotka (BDP).
Predstavljajući pred poslanicima Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu premijerka Ana Brnabić je rekla da je budže planiran na osnovu procene da će rast BDP-a naredne godine biti 4,5 odsto BDP-a.
Navela je da su kapitalne investicije budžetom projektovane u iznosu od 485, 8 milijardi dinara (oko 4,1 milijardu evra), odnosno, 7,3 odsto BDP.
Budžet za 2022. godinu predviđa povećanje plata u javnom sektoru u proseku od 7,3 odsto, dok će zaposleni u zdravstvu, vojsci i socijalnoj zaštiti imati povišicu od osam odsto.
Iz države kase sledeće godine biće povećane i penzije za 5,5 osto, a svi penzioneri će početkom godine primiti pomoć od 20.000 dinara (oko 170 evra).
Takođe je predviđen i rast minimalne cene rada za 9,4 odsto, na 35.012 dinara (oko 300 evra), kao i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara (155, 4 evra) na 19.300 dinara (163,8 evra), uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za penziono-invalidsko osiguranje (PIO) na teret poslodavca za 0,5 odsto.
Kako je budžetom projektovano, učešće javnog duga u BDP-u biće smanjeno sa očekivanih 58,2 odsto ove godine na 55,5 odsto dogodine.
Ovo će biti prva godina u kojoj će BDP preći 52 milijarde evra, kazala je Brnabić.
Premijerkine ocene za prošlu i tekuću godinu
Sumirala je i rezultate za 2020. i 2021. godinu.
"Obe godine su bile godine pandemije. Svi smo se suočili sa velikim poteškoćama tokom ove dve godine, kao i čitav svet. Ova kriza je najgore od Drugog svetskog rata pogodila sve ekonomije sveta, čak je i kriza iz 2008. godine u odnosu na ovu izgledala kao 'mala beba'", rekla je Brnabić.
Istakla je da je Srbija, uprkos tome, izdvojila značajna sredstva kroz tri paketa podrške privredi i građanima, u ukupnom iznosu od više od osam milijardi evra.
Ona je navela da se i budžet za 2022. godinu naslanja na se to što je urađeno i da se tako nastavljaju rast i razvoj.
"Predvideli smo da nam rast u 2022. godini bude 4,5 odsto. Sa tim pokazateljima: -0,7 odsto, +7,5 odsto i +4,5 odsto, mi ćemo kumulativno u najtežim godinama od Drugog svetskog rata, imati kumulativni rast koji je najveći u Evropi, preko deset odsto", istakla je Brnabić.
Kako je dodala, kada su sve zemlje u svetu beležile dramatičan rast nezaposlenosti, a neke i više od 20 posto, Srbija je, kroz tri paketa mera podrške građanima i privredi, omogućila ne samo da se zadrže radna mesta, već je otvoreno novih 60.000 radnih mesta.
Plate i penzije nastavile su da rastu, podsetila je.
"Očekujemo da će do kraja ove godine prosečna plata biti više od 600 evra i da je Srbija na dobrom putu da dostigne cilj da do 2025. godine ona bude 900 evra, a prosečne penzije 430-440 evra", rekla je.
Cilj budžeta za 2022. godinu je nastavak ubrzanog rasta privrede, razvoja infrastrukturnih projekata i poboljšanje životnog standarda, tvrdi ona.
Kada je reč o javnom dugu, na centralnom nivou vlasti on je projektovan da krajem 2022. godine bude do 55,5 odsto.
Šta je poručio ministar Mali?
Ministar finansija Siniša Mali je izjavio na skupštinskom Odboru za finansije da predlog budžeta za 2022. godinu ima dva osnovna cilja, da podigne životni standard građana i da dalje jača ekonomiju zemlje.
Za projekte u oblasti ekologije predlogom budžeta za 2022. biće izdvojeno 27,4 milijarde dinara (232,6 miliona evra), što je za 3,3 puta više u odnosu na inicijalni budžet za ekologiju u 2021. Za Ministarstvo poljoprivrede biće izdvojene 62 milijarde dinara (526,4 miliona evra), što je uvećanje od 17,5 odsto u odnosu na ovu godinu.
Za subvencije je planirano 50,6 milijardi dinara (429,6 miliona evra) što je dve milijarde više u odnosu na rebalans, a 8,8 milijardi više u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu. Subvencije u sektoru poljoprivrede činiće naredne godine 35,25 odsto ukupnih subvencija države.
Učešće sektora kulture u budžetu je veće za 0,4 i iznosi 1,01 odsto, a rast za informisanje iznosi 0,012 odsto, što je ukupno 1,112 odsto. Budžetska izdvajanja namenjena Sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa su veća za 6,78 odsto, Sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije za 28,18 odsto, zatim Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije u oblasti kulture za 16,82 i Sektoru za informisanje i medije za 0,12 odsto.
Šta je još na dnevnom redu?
Na dnevnom redu sednice su i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan PIO fonda za 2022. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu.
Takođe, na dnevnom redu će se naći i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu, Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Poslanici će raspravljati i o predlozima zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o budžetskoj inspekciji, o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji.
Takođe, raspravljaće i o izmenama i dopunama Carinskog zakona, o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu...
Na dnevnom redu parlamenta u sredu, 24. novembra, biće i izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Zakona o porezima na imovinu i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o budžetskoj inspekciji, izmenama Zakona o eksproprijaciji i Carinskog zakona.
Na dnevnom redu su i Predlog zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2020. godinu. izmene Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Raspravljaće se i o Predlogu zakona o regulisanju obaveza Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava vučenja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između nemačke razvojne banke KfW i Republike Srbije o zajmu za Program "Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, faza I".
Poslanici će se izjasniti i o predlogu razrešenja članova Nacionalnog saveta za kulturu i imenovanju novih članova, koje je podneo skupštinski Odbor za kulturu i informisanje.