Organizacije civilnog društva traže od Vlade Srbije da nalože uklanjanje murala
U zajedničkom saopštenju koje je potpisalo 70 organizacija, zahteva se i da MUP prestane da podnosi prekršajne prijave protiv aktivista koji koriste svoja Ustavom zagarantovana prava na slobodu izražavanja i okupljanja, kao i da preispita ponašanje policajaca u civilu prilikom hapšenja aktivistkinja.
U pismu se također traži da “Ministarstvo unutrašnjih poslova prekine praksu zabrane javnih okupljanja usled svoje navodne nespremnosti (ili nesposobnosti) da bezbednosno kontroliše kontraskupove”, kao i da se Vlada Republike Srbije jasno odredi prema pretnjama koje aktivisti i aktivistkinje dobijaju povodom podrške uklanjanju murala Ratku Mladiću.
Organizacije navode i da vladi žele da skrenu pažnju da zabrana skupa u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, najavljenog za utorak 9. novembar, u okviru kog je planirano uklanjanje murala Ratku Mladiću, zbog navodne opasnosti po bezbednost ljudi i imovine, predstavlja kršenje Ustavom zagarantovanog ljudskog prava na slobodu okupljanja.
"Najavljeni skup je uredno prijavljen, i planiran u koordinaciji sa stambenom zajednicom, a na osnovu rešenja o uklanjanju koje je izdala Komunalna inspekcija GO Vračar", navode u saopštenju organizacija civilnog društva.
Mural sa likom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu nepoznati građani su više puta precrtavali i šarali u znak protesta, ali je on brzo vraćan u prvobitno stanje.
Aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović su 9. novembra gađale jajima mural nakon čega su privođene. Sutradan je Đorđe Žujović, funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije, bacio farbu na mural, koju su Mladićeve pristalice istog dana oprale.
Mladićev lik stoji gotovo četiri meseca na fasadi zgrade na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića u Beogradu.
Nepoznati autor ga je naslikao krajem jula ove godine, mesec dana nakon što je sud u Hagu 8. juna potvrdio doživotnu zatvorsku kaznu Ratku Mladiću.
Mladić je kao komandant vojske bosanskih Srba pred Haškim tribunalom osuđen za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.