Lideri EU o načinima ublažavanja posledica energetske krize
Evropska komisija objavila je prošle nedelje preporuke u kojima su navedene mere koje nacionalne vlade mogu da preduzmu i saopštila da će Brisel razmotriti dugoročne opcije za otklanjanje posledica skoka cena energenata.
Lideri EU raspravljali su o tim opcijama u četvrtak, 21. oktobra, ali su prekinuli razgovore nakon nekoliko sati i planirali da se vrate na to pitanje posle debate o produbljivanju spora između EU i Poljske oko pravnih tekovina Unije, preneo je Reuters.
Zemlje su podeljene oko toga kako bi EU trebalo da se pozabavi rastom cena energije, jer se njihovi građani suočavaju sa višim računima sa približavanjem zime.
Većina država EU već je usvojila hitne planove za zaštitu potrošača, uključujući smanjenje poreza na energiju i subvencije za ugroženija domaćinstva.
Nacrt zaključaka sa samita, u koji je Reuters imao uvid, poziva zemlje da hitno iskoriste alate "kako bi pružile kratkoročnu pomoć najugroženijim potrošačima i kako bi podržale evropske kompanije".
Međutim, dugoročne mere su spornije. Jedan diplomata EU rekao je da su prekretnica u razgovorima zahtevi nekih zemalja da EU preispita svoje tržište.
Razgovori u Briselu dolaze samo deset dana uoči otvaranja samita Ujedinjenih nacija o klimi koji se smatra poslednjom šansom da se ograniči globalno zagrevanje.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen rekla je ranije da će lideri EU morati da razmotre način funkcionisanja energetskih tržišta, ali je naglasila da je "srednjoročno i dugoročno vrlo jasno da strategija mora biti masovno ulaganje u čistu i obnovljivu energiju" proizvedenu u Evropi.
Rasprava o rastu cena energije vodila se u pozadini zategnutih odnosa sa Rusijom, ključnim snabdevačem gasom u Evropi.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Josep Borrell nazvao je eksploziju cena energije posledicom "velike geopolitičke igre".
Von der Leyen je ranije izjavila kako je Norveška povećala izvoz gasa u zemlje EU kako bi zadovoljila povećanu potražnju, dok ruski Gasprom nije otišao dalje od poštovanja dugoročnih ugovora sa EU.
Iako svi lideri žele da minimiziraju uticaj visokih cena energije na svoje stanovništvo, razlikuju se u načinima na koje bi to trebalo činiti.
Dolazaći na samit u Briselu, nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da bi pitanje rasta cena energije trebalo odvojiti od dugoročne borbe protiv klimatskih promena.
"Mislim da bi trebalo da reagujemo mirno, mi u Nemačkoj ćemo to učiniti u svakom slučaju", rekla je ona.
Belgijski premijer Alexander De Croo rekao je da je njegova zemlja među onima koji pomažu domaćinstvima i preduzećima da izdrže rast računa za struju, ali je dodao da moraju da se pronađu dugoročna rešenja.
"I dugoročno gledano, postoji samo jedno rešenje - uložite više u obnovljive izvore energije kako bismo bili manje osetljivi na oscilacije cena fosilnih goriva", rekao je on.
Trenutna kriza je ponovo pokrenula debatu o tome da li EU treba da promoviše projekte nuklearne energije kao način da postane energetski nezavisnija.
Pre dve godine, lideri su se složili da bi nuklearna energija mogla da bude deo napora da EU postane karbonski neutralna.
Međutim, oni tek treba da odluče da li se nuklearni projekti mogu uključiti u sistem klasifikacije koji pokušava da definiše koje se aktivnosti mogu kvalifikovati za održiva ulaganja.
Deset članica EU na čelu sa Francuskom zatražilo je nedavno od Brisela da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije.
S druge strane, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi zbog bezbednosti atomske energije.