Zaharova: Moskva zabrinuta zbog napetosti na Kosovu

Moskva sa zabrinutošću gleda na rastuću napetost na Kosovu koju su "provocirala neodgovorna dejstva kosovskih vlasti", izjavila je  portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova 28. septembra.

"Danas je očigledno da se događaji razvijaju od lošeg prema gorem", ocenila je Zaharova u pisanoj izjavi objavljenoj na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova koju prenosi agencija Beta. 

Kosovski Srbi već deveti dan blokiraju dva prelaza na severu Kosova – Jarinje i Brnjak – zbog odluke o reciprocitetu, ali i zbog odluke da će tablice sa gradovima na Kosovu, koje izdaje Srbija, biti konfiskovane.

Prema navodima Zaharove, Priština sprečava saobraćaj između severnog dela Kosova i Srbije, a na terenu su "koncentrisane policijske snage (Kosova), specijalne jedinice, oklopna vozila i teško naoružanje".

Zaharova je ocenila da "dejstva prištinskih stratega" nisu podvrgnuta kritici ni iz Brisela ni iz Vašingona.

"Još jednom naglašavamo - snage NATO za Kosovo i misija Evropske unije (EU) imaju neophodne mandate kako bi sprečili bezakonje i zato snose potpunu odgovornost za zaštitu civila, osiguranje mira i bezbednosti", navela je Zaharova.

Portparolka ruske diplomatije je rekla da je vreme da se izvrši "energični pritisak na administraciju u Prištini kako bi povukla policijske snage sa severa Kosova i sprečila da situacija pređe u otvoreni konflikt".

Od početka blokade graničnih prelaza Jarinje i Brnjak, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko, u pratnji srpskih zvaničnika obilazio je objekte Vojske Srbije na samoj granici Srbije i Kosova.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je 25. septembra  pozvala međunarodnu zajednicu da ne zanemari, kako je rekla, tendenciju Rusije i Srbije da destabilizuju region, nanesu štetu Evropskoj uniji i NATO.

Šta se dešava na severu Kosova?

Srbi iz opština na severu, koji tamo čine većinsko stanovništvo, već deveti dan blokiraju granične prelaze Jarinje i Brnjak, kao i puteve koji vode do njih, gde su parkirali teška teretna vozila i napravili barikade.

Na ovaj način oni izražavaju nezadovoljstvo zbog odluke Vlade Kosova da uvede recipročne mere Srbiji oko registarskih tablica i najave oduzimanja tablica za automobile koje izdaje Srbija, a koje imaju oznake gradova na Kosovu.

Takođe, na ovim prelazima se devet dana nalaze i kosovski specijalci, a premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je u nekoliko navrata rekao da su oni na severu raspoređeni kako bi zaštitili granične prelaze i da ove akcije nisu uperene protiv kosovskih Srba.

Specijalna jedinica Kosova je stacionirana između samih graničnih prelaza i barikada, a oni koji moraju da pređu preko ovih prelaza sa Srbijom, to mogu da učine jedino pešaka.

Sve vreme se vodi intezivna diplomatska aktivnost u cilju prevazilaženja napetosti između Koosva i Srbije, a najviši zvaničnici EU i NATO-a pozivali su obe strane da ulože napore i rade na deeskalaciji situacije u ovom delu Kosova.

Srbija i Rusija tradicionalno održavaju bliske odnose. Obe zemlje ne priznaju nezavisnost Kosova, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost. Rusija glasa protiv prijema Kosova u UN, dok zauzvrat Srbija odbija da uvede sankcije Moskvi.

Upravo zbog saradnje sa Rusijom Srbija je na meti kritika sa zapada zbog toga što kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju (EU) još uvek nije uskladila svoju spoljnu politiku sa evropskom.