Advokati demonstranti upali u Vrhovni kasacioni sud u Beogradu
Učesnici protesta advokata i strukovnih udruženja, nezadovoljnih najnovijim stavom Vrhovnog kasacionog suda (VKS) o tužbama građana Srbije protiv banaka zbog naplate obrade kredita, blokirali su 20. septembra protestovali su danas (20. septembar) u Beogradu i nakratko upali u zgradu tog suda.
Kako javlja reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), obezbeđenje suda je pokušalo da spreči demonstrante da uđuju i došlo je do koškanja. U međuvremenu je kordon policije ušao u zgradu kako bi pružio podršku obezbeđenju.
Predstavnicima organizacije protesta je dozvoljeno da predaju zahteve sudu.
Na protestu je bilo nekoliko stotina ljudi, a okupljanje je završeno oko 13.30.
Advokati i strukovna udružanja, nezadovoljni najnovijim stavom blokirali su prethodno Nemanjinu ulicu u Beogradu ispred VKS.
Zašto je organizovan protest?
Povod za protest je dopuna pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda, doneta 16. septembra, prema kojoj banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranja stambenih kredita (NKOSK).
Zbog toga su reagovala brojna strukovna pravna udruženja kao i sami građani.
Advokatska udruženja smatraju da je nov pravni stav VKS suprotan onom iz 2018. i da narušava načela pravne sigurnosti i jednakosti građana pred sudom.
Zahtev advokata na protestu koji je počeo u podne u Nemanjinoj ulici u Beogradu je da VKS povuče ovaj stav pošto, kako kaže, nije bilo osnova da posle tri godine ujednačene sudske prakse VKS donosi potnuno novi stav, i na ovaj način vrši neujednačavanje već ujednačeno sudske prakse.
“Tražimo povlačenje tog nazovi ‘pravnog stava’. Tražimo od naše Advokatske komore Srbije da naloži obustavu rada po svim predmetima”, rekao je na protestu Miroslav Živković advokat i jedan od organizatora okupljanja.
Emilija Petrović iz Advokatske komore Srbije rekla je okupljenima da će Vrhovnom kasacionom sudu poslati Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, u kojem će tražiti da dostavi podatke ko je bio predlagač dopune stava, uvid u materijale na osnovu kojih je donet stav, ko je od sudija glasao za njega, kao i koliko je od 2018. doneto odluka u korist banaka.
“Nijednim pravnim aktom nije predviđeno da u bilo kojoj situaciji Vrhovni kasacioni sud može da menja svoj ranije zauzet stav”, rekla je Petrović.
Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2018. godine doneo prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da od klijenata naplaćuje trošak obrade kredita, a presudom je utvrđeno da je odredba ugovora kojom je ugovorena naknada za obradu kredita suprotna Zakonu o obligacionim odnosima.
Nakon toga, VKS je u maju 2018. usvojio pravni stav u kome je navedeno da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
Predlog o autentičnom tumačenju tri zakona kojima se definiše poslovanje banaka, a na osnovu kojih su građani tužili banke, ušao je u skupštinsku proceduru, ali je povučen početkom jula ove godine.
Ta tumačenja zakona, koja bi onemogućila građane da tuže banke, zauzimala su stav koji je išao u korist bankama, dozvoljavajući im da naplaćuju naknadu obrade kredita i ostalih usluga, bez obaveze da o visini takse i njenoj svrsishodnosti polemišu sa klijentima.
Reč je o Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Banke najavile da neće naplaćivati sudske troškove
Udruženje banaka Srbije pozdravilo je odluku Vrhovnog kasacionog suda, te najavilo da su banke “izrazile spremnost” da, ako dobiju sudski spor koji je u toku, ne naplaćuju od korisnika njene troškove.
“Predmeti u kojima je doneta i izvršena presuda protiv banaka, takođe neće biti predmet bilo kakve pravne akcije banaka protiv klijenata (tužilaca)”, navodi se u saopštenju koje je 20. septembra objavljeno na sajtu Udruženja banaka Srbije.
Udruženje je ocenilo da se stavovima VKS pravosudni sistem Srbije “približio pravosudnim sistemima Evropske unije i zemalja regiona, u kojima je identičan stav još ranije zauzet”.