Katastarski sporazum bez primene: Međa na Kosovu, razmera u Srbiji
„Nijedna parcela nije uredu sa predratnim i posleratnim knjigama, nisu tačno razmerene parcele“, navodi Ismet (pravi identitet poznat redakciji) za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On tvrdi da je prema trenutnim katastarskim knjigama njegova parcela manja za metar i 40 centimetara i dodaje da se podaci u tim knjigama ne slažu sa onima pre rata na Kosovu 1999. godine.
„Gde god da ideš da se žališ, svaki sud ili institucija priznaju sadašnju katastarsku podelu. Koga god geometra da pozovete on ti postavu tu među, dok je pre rata bila na drugom mestu“, priča Ismet iz jedne od opština na jugu Kosova.
Mnogo ljudi na Kosovu se suočava sa istim problemom nakon što je Srbija nakon rata 1999. godine povukla sve originalne katastarske knjige.
Ismet navodi da je on po originalna dokumenta išao i u Srbiju, međutim dobio je odgovor da su oni „svesni da je parcela promenjena, ali da ne mogu ništa da učine".
Obe strane odlažu primenu Sporazuma
Srbija je Kosovu, prema Sporazumu postignutom 2. septembra 2011. godine, trebalo da vrati svu dokumentaciju koju je uzela, kako bi se katastarske knjige upotpunile. Sporazum o pitanju katastarskih knjiga je postignut u Briselu u okviru tehničkog dijaloga Kosova i Srbije, koji je 2012. prerastao u politički dijalog o normalizaciji odnosa dve države.
Prema Sporazumu o katastarskim knjigama, Kosovo se obavezalo na formiranje Kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine, a Srbija da će, uz finansijsku pomoć Evropske unije (EU), skenirati originalne katastarske knjige i vratiti ih na Kosovo. Ta dokumentacija je na Kosovo trebala da bude vraćena preko Kancelarije EU na Kosovu.
Međutim, obe strane su odlagale realizaciju tog sporazuma.
Proces uspostavljanja Kosovske agencije za upoređivanje imovine koja treba da uporedi skenirana dokumenta sa podacima koje je rekonstruisala Katastarska agencija Kosova trajao je godinama, sve do 2016.
Sa druge strane, Ustavnu sud Srbije je u međuvremenu doneo odluku da Sporazum o katastarskim knjigama nije u skladu sa Ustavom te zemlje.
Gazmir Raci, koji je bio politički koordinator delegacije Kosova u periodu kada je ovaj sporazum postignut, za RSE navodi da je Srbija insistirala da se ponovo pokrene pitanje katastarskih knjiga, kao i da vlasti Srbije učestvuju u Kosovskoj agenciji za upoređenje i verifikaciju imovine.
„To nije bilo moguće, jer ta agencija pripada Republici Kosovo i podleže samo Ustavu i zakonima Kosova“, napominje Raci.
Isto se navodi i u izveštaju Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije o napretku dijaloga sa Kosovom, koji je objavljen decembra 2018. U tom izveštaju se zaključuje da nije bilo nikakvog napretka kada je reč o implementaciji Sporazuma o katastru iz 2011. godine.
“Ključni razlog je što Priština i EU još uvek zastupaju stav da sva tela predviđena Sporazumom, izuzev Tripartitne implementacione grupe, moraju funkcionisati u tzv. kosovskom pravnom sistemu. Takođe insistiraju da se implementacija Sporazuma o katastru sprovede putem tzv. Zakona o kosovskoj agenciji za poređenje i verifikaciju imovine, što je apsolutno neprihvatljivo za srpsku stranu“, navodi se u izveštaju.
„Navedeni stavovi Prištine i EU“, konstatuje se dalje, „su u direktnoj suprotnosti sa slovom i duhom Sporazuma i njima bi se omogućilo da se odlučivanje o imovinskim pravima građana Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve poveri telima koja nisu predviđena Sporazumom i u kojima neće biti predstavnika Srba”.
RSE je poslao upit Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije u vezi sporazuma o katastru ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Kosovo traži originale dokumenata
Dijalog Kosova i Srbije je bio prekinut 2018. godine i ponovo nastavljen 2020. godine, a u međuvremenu je i Kosovo promenilo stav kada je u pitanju Sporazum o katastru.
Kosovo je izričito zahtevalo da se Srbija vrati originalne dokumente, a ne skenirane kopije, kako je predviđeno sporazumom iz 2011. godine, pojašnjava za RSE Skender (Hyseni), bivši koordinator za dijalog sa Srbijom na tehničkom nivou vođen 2020. godine.
„Insistirali smo na tome i Kosovo bi trebalo da nastavi da insistira na vraćanju originalnih katastarskih knjiga, a ne skeniranih kopija. Originalni podaci moraju biti vraćeni a Srbija može da čuva skenirane kopije“, poručuje Hiseni.
Evropska unija navodi, međutim, kako je već završeno skeniranje i indeksiranje katastarskih knjiga koje je EU finansirala u Srbiji.
„Evropska unija, kao posrednik u procesu dijaloga, sarađuje sa obe strane po pitanju pregovora o sveobuhvatnom sporazumu kako bi unapredila primenu sporazuma o katastarskim registrima“, rečeno je za RSE iz Kancelarije EU na Kosovu.
U Srbiji oko četiri miliona katastarskih dokumenata sa Kosova
Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine još čeka da se katastarske knjige vrate iz Srbije na Kosovo. Izvršni direktor ove agencije Naser (Shala) Šalja u izjavi za RSE kaže da bi ukupno 4.037.240 skeniranih dosijea trebalo da bude vraćeno na Kosovo.
„To su katastarska dokumenta za privatnu, komercijalnu i versku imovinu pre juna 1999. godine, koja će najpre biti upoređena sa trenutnim katastarskim dokumentima na Kosovu putem komisije za verifikaciju i utvrđivanje imovine, da se utvrde razlike između dokumenata“, objašnjava Šalja.
On navodi da Agencija do sada od Srbije nije dobila nijednu kopiju katastarskih knjiga. Šalja napominje da mnogi sudski sporovi nisu rešeni upravo zbog problema oko katastarskih zapisa. Podvlači da je konsolidacija katastarskog sistema Kosova veoma važna i da se ona ne može zaključiti bez upoređivanja sa starim katastarskim dokumentima.
Problem upisa imovine od devedesetih godina
Problem oko registracije nepokretne imovine na Kosovu je star i složeni proces.
Tokom 1990-ih godina, kada je Kosovo bilo deo Srbije, na snazi su bili diskriminatorni zakoni kada je u pitanju bio upis imovine u katastar, navodi se u izveštaju Ministarstva pravde Kosova „Nacionalna strategija za imovinska prava na Kosovu“ iz 2016. godine.
Kako se pojašnjava u izveštaju, u prošlosti je sklapanje verbalnih ugovora (usmenih, bez pisanog ugovora, op. a) o kupoprodaji zemljišta i ostale nepokretne imovine bio "prihvatljiv način prenosa imovinskih prava zbog kulturoloških i tradicionalnih normi u ruralnim mestima na Kosovu".
Popriličan procenat tih ugovora, dodaje se u izveštaju, su postignuti između kosovskih Srba, koji su prodavali, i kosovskih Albanaca koji su kupovali.
„Nakon 1991. godine, čak i kada je postojao međuetnički kupoprodajni ugovor (ugovor između osoba dve različite nacionalnosti, op.a), ta kupoprodaja nije mogla biti upisana u katastar zbog važećeg diskriminatornog zakona“, navodi se u tom izveštaju.
Nakon uspostavljanja međunarodne civilne uprave na Kosovu i naknadnog ukidanja diskriminatornih zakona o imovini 1999. godine, kupci (uglavnom Albanci, koji su kupovali od Srba) podneli tužbe sudovima na Kosovu u cilju formalnog utvrđivanja vlasništva, te tražili dozvolu za upis imovine u katastar, navodi se u izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
„Većina tih ugovora su pravi. Međutim, mnogi pojedinci su videli mogućnost da iskoriste situaciju i na loš način zatražili vlasništvo nad nepokretnom imovinom koja je pripadala nestalom vlasniku“, navodi se u tom dokumentu pod nazivom „Pregled slučajeva vlasništva nad nepokretnom imovinom na Kosovu“.
„Dolaskom dokumentacije (iz Srbije) osporene bi bile mnoge odluke koje su donete nakon 1999. godine, kada je većina javne imovine prisvojena ili joj je promenjen naziv, uzurpirana je ili preneta“, navodi se u izveštaju „Briselski dijalog između Kosova i Srbije: dostignuća i izazovi“, koji je u oktobru 2020. godine objavila Balkanska istraživačka grupa.
U izveštaju su citirani i članovi kosovske delegacije u dijalogu, koji su, tvrdi se, naveli kako „kosovske institucije nikada neće primeniti“ Sporazum o katastru.
Stručnjak za međunarodne odnose koji je savetovao Kosovo na putu ka nezavisnosti Nikolas Vajti (Nicholas Whyte) je u ranijoj izjavio za RSE rekao da je skandalozno to što katastarske knjige Srbija nije vratila na Kosovo. Istakao je kako bi on najpre insistirao da se iz Beograda vrate katastarski zapisi.
„Za mene je to nešto zbog čega nezavisnost Kosova postaje nepovratna, jer kada prihvatite da imovinom upravljaju ljudi koji je poseduju, nema povratka. Mislim da ljudi treba da posvete malo više pažnje ovom pitanju”, rekao je Vajti.
U proteklih deset godina, Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga uz posredovanje EU u Briselu postigli oko 30 sporazuma od kojih mnogi nisu realizovani na terenu.
***Saradnja na tekstu Sandra Cvetković