Parlament EU : Obustaviti gradnju Severnog toka 2 zbog hapšenja Navaljnog

Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom poziva Evropsku uniju da „odmah“ zaustavi završe radove na gasovodu Severni tok 2 - kojim treba da se dopremi ruski gas u Nemačku - kao odgovor na hapšenje kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog tokom vikenda, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engelskom.



Evropski poslanici su na zasedanju u četvrtak (21. Januar) usvojili pomenuti dokument sa 581 glasom za, 50 protiv i 44 uzdržanih kojim se pozivaju EU i države članice da „kritički preispitaju saradnju sa Rusijom na različitim spoljnopolitičkim platformama i na projektima poput Severnog toka 2."


Navaljni je zadržan na aerodromu Šeremetjevo u nedelju, 17. januara po povratku u Moskvu, nakon što je u avgustu bio lečen u Nemačkoj zbog skoro kobnog trovanja nervnim agensom.


Sutradan mu je određen pritvor od 30 dana na skraćenom ročištu održanom u moskovskoj policijskoj stanici. Sud je tvrdio da je prekršio pravila uslovne kazne u prethodnom krivičnom postupku za koji se smatra da je isfabrikovan i politički motivisan.




Rusija je odbacila međunarodne kritike i pozive na oslobađanje Navaljnog. Preti mu do 3 i po godine zatvora.




Neobavezujućom rezolucijom evropski parlamentarci pozivaju države članice da zauzmu aktivan stav o hapšenju Navaljnog i njegovih sledbenika na sledećim sastancima i da „znatno pojačaju restriktivne mere EU prema Rusiji“.


Među predloženim merama je proširenje zamrzavanja imovine i zabrane putovanja već izrečenih odgovornima za trovanje Navaljnija.


Traži se i sankcionisanje "fizičkih i pravnih lica" umešanih u donošenje odluke o hapšenju i zatvaranje lidera opozicije.



Na listi sankcionisanih trebalo bi da se nađu i „ruski oligarsi“, „uži krug“ predsednika Vladimira Putina i „medijski propagandisti“, navodi se u rezoluciji, u kojoj se takođe poziva EU da „osmisli novu strategiju za odnose EU sa Rusijom“. usredsređenu na podršku civilnom društvu.“


Manfred Veber, lider frakcije konzervativne Evropske narodne stranke (EPP) u Evropskom parlamentu i bliski saveznik nemačke kancelarke Angele Merkel, rekao je za Špigl (Der Spiegel Online) da se nakon napada nervnim agensom i hapšenjem Navaljnog, na sto moraju staviti i energetska pitanja.


"Ovo je najmoćniji instrument koji imamo i projekat Severni tok 2 je zato jedan od načina za stvaranje dodatnog pritiska," rekao je uoči glasanja.


"Jednostavno, apelovanje na Rusiju nije dovoljno," dodao je Veber.


Za uvođenje dodatnih sankcija Rusiji potrebna je saglasnost svih 27 članica EU.


Očekuje se da će ministri spoljnih poslova EU razgovarati o ovom pitanju sledeće nedelje, ali će se na konkretne odluke verovatno sačekati do okončanja sudskog postupka protiv Navalnija.


Sve je veći domaći i međunarodni pritisak na nemačku vladu da zaustavi Severni tok 2, čiji je cilj da se udvostruči kapacitet postojećeg gasovoda ispod Baltičkog mora Severni tok od Rusije do Nemačke.


Američka vlada i nekoliko članica EU žele da spreče dovršavanje ovog projekta, tvrdeći da će ojačati energetsku zavisnost Evrope od Rusije i potkopati ulogu Ukrajine kao tranzitne zemlje za ruski gas.



SAD su 19. januara uvele sankcije ruskom brodu za polaganje cevi, kojim zvanična Moskva nastoji da kompletira gasovod koji je izgrađen 94 odsto.


Uprkos sve većim kritikama, nemačko Ministarstvo ekonomije saopštilo je 20. januara da su njegovi planovi za projekat „nepromenjeni“.