Smanjen broj američkih vojnika u Avganistanu i Iraku na po 2.500

Šef Pentagona Kristofer Miler objavio je danas da je broj vojnika SAD u Avganistanu smanjen na 2.500, kao i u Iraku, u skladu sa željom odlazećeg predsednika Donalda Trampa da se stavi kraj na "beskonačne ratove".

"SAD su danas više nego ikad bliže okončanju gotovo 20 godina rata", rekao je vršilac dužnosti ministra odbrane SAD u saopštenju. On je imenovan na to mesto ; početkom novembra posle otpuštanja njegovog prethodnika Marka Espera koji je oklevao da ubrza povlačenje američkih trupa.

Miler je rekao da je 2.500 vojnika dovoljno da se suprotstavi ekstremističkim grupama u Avganistanu i obučavaju avganistanskih vladinih snaga.

"Sa 2.500 ljudi, komanda ima šta joj je potrebno da zaštiti Ameriku, naše stanovništvo i naše interese", naveo je Miler i dodao da će potpuno povlačenje zavisiti od bezbednosnih uslova.

Kada je reč o smanjenju broja vojnika u Iraku Miler je rekao da je i tamo broj vojnih snaga SAD smanjen na 2.500, što po, njegovim rečima, odražava povećanje kapaciteta iračke vojske.

"To smanjenje ne znači promenu politike SAD. SAD i koalicione snage ostaju u Iraku da osiguraju trajni poraz grupe Islamska država", dodao je on.

"I dalje ćemo imati bazu za kontraterorizam u Iraku da podržavamo snage naših partnera sa vazdušnim i obaveštajnim kapacitetima," rekao je on i dodao da su većinu operacija u Iraku već vodili irački partneri SAD.

Predsednik Donald Tramp, koji je naredio smanjenje u novembru, rekao je juče da je broj vojnih snaga u Avganistanu dostigao najniži nivo u 19 godina, ne navodeći o koliko vojnika je reč.

Prošlog februara Trampova administracija postigla je sa talibanima sporazum o povlačenju Amerikanaca iz Avganistana u roku od 18 meseci, posle 19 godina aktivnosti u toj zemlji.

Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden, koji se zalagao za zadržavanje malih protuterorističkih snaga u Avganistanu kao način da se osigura da ekstremističke grupe poput Al-Kaide ne budu u stanju da pokrenu napade na Sjedinjene Države, suočava se sa nizom pitanja kada je reč o ovoj zemlji. Jedno je kako i da li treba nastaviti sa novim mirovnim pregovorima između talibana i avganistanske vlade.

Američka invazija na Avganistan u oktobru 2001. imala je za cilj svrgavanje talibanskog režima, istiskivanje Al-Kaide iz zemlje i postavljanje temelja za globalni „rat protiv terorizma“. Pretvorila se u nešto ambiciozniji, ali slabije definisan poduhvat koji je postao daleko skuplji u ljudskim životima i novcu, prenosi AP.

U vreme kada je Bajden bio potpredsednik, SAD su povećale broj trupa u Avganistanu na 100 hiljada u neuspeloj nameri da primoraju talibane da dođu za pregovarački sto. Kada je Tramp stupio na dužnost 2016, u zemlji je bilo oko 8.500 vojnika, povećavši broj iste godine na oko 13.000.