HRW: U Srbiji ograničen napredak u zaštiti ljudskih prava
HRW ističe da su se novinari u Srbiji tokom prošle godine suočavali s pretnjama, nasiljem i zastrašivanjem, a da su krivci za to retko pozivani na odgovornost.
Navodi i da su napori za krivično gonjenje odgovornih za ratne zločine i dalje usmeravani na počinioce nižeg ranga.
Osobe sa invaliditetom, kako ukazuje HRW, i dalje su dugoročno smeštane u ustanove.
Ova organizacija navodi i da su nastavljeni i napadi i pretnje usmereni protiv lezbijskih, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba.
Nastavljeni napadi i pretnje novinarima
Kada je reč o slobodi medija, HRW navodi da su napadi i pretnje novinarima na koje nije bilo adekvatnih reakcija srpskih vlasti i dalje povod za zabrinutost i podseća da je od januara do kraja avgusta, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo 28 slučajeva fizičkog napada i 33 slučaja pretnji ili zastrašivanja novinara, dok je u septembru Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu iz 2019. kojom su krivim proglašena četvorica optuženih za ubistvo istaknutog novinara i urednika Slavka Ćuruvije 1999. godine.
HRW navodi i da je prilikom izveštavanja o protestu povodom restriktivnih mera zbog pandemije COVID-19 u julu, novinara agencije Beta Žikicu Stevanovića pretuklo nekoliko policajaca, pri čemu je zadobio i udarce policijskim pendrekom po glavi, uprkos činjenici da im je pokazao svoju novinarsku legitimaciju.
U izveštaju se dodaje da je u vreme pisanja izveštaja, prebijanje Stevanovića bilo u fazi istrage.
Policija je prebila i uhapsila i novinara Igora Stanojevića koji je izveštavao sa istog protesta, navodi HRW i dodaje da je on optužen za navodno bacanje kamenica na policiju i opiranje hapšenju.
Za ratne zločine procesuiraju se izvršioci nižeg ranga
Kada je u pitanju odgovornost za ratne zločine, HRW u izveštaju navodi da je između januara i avgusta Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo dve nove istrage i podnelo dve optužnice protiv ukupno četiri lica; apelacioni sud u Beogradu osudio je za ratne zločine jednog zvaničnika nižeg ranga.
Tokom istog perioda, kako navodi HRW, prvostepeni sud u Beogradu je tri lica osudio za ratne zločine i, zaključno s avgustom, u fazi istrage su bila 34 slučaja protiv 188 pojedinaca, a 14 slučajeva protiv 36 optuženih je bilo u toku pred srpskim sudovima.
Uz podsećanje na sudske slučajeve, HRW navodi i da je prvo suđenje u Srbiji za ratne zločine počinjene u Srebrenici bilo narušeno kontinuiranim odlaganjima jer se optuženi, koji se ne nalaze u pritvoru tokom postupka, nisu pojavili pred sudom.
Osam bivših pripadnika policije bosanskih Srba sa boravištem u Srbiji optuženo je za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila u julu 1995. godine. Nakon što je počelo u decembru 2016. godine, suđenje je 18 puta odlagano zbog tvrdnji optuženog da je lošeg zdravlja, navodi HRW.
Dodaje se takođe da je nakon sastanka s premijerom Kosova Avdulahom (Avdullah) Hotijem u julu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio saradnju s vladom Kosova na utvrđivanju lokacije nestalih iz rata na Kosovu 1998–1999. godine.
Manjkav sistem azila za migrante
Kad je reč o migrantima, izbeglicama i raseljenima, HRW u izveštaju navodi da je u periodu između januara i avgusta, u Srbiji registrovano 2.084 tražioca azila, što predstavlja značajan pad u odnosu na 6.156, koliko ih je bilo u istom periodu 2019. godine.
Ukazuje se da je sistem azila i dalje manjkav, uz teškoće koje tražioci azila imaju prilikom pristupa procedurama, niske stope priznavanja u poređenju s prosekom EU, kao i duga odlaganja u donošenju odluka.
U periodu od januara do avgusta, u Srbiji je registrovano 56 podnetih zahteva za azil; izbeglički status je odobren u devet, a supsidijarna zaštita u sedam slučajeva.
Tokom prethodne decenije, Srbija je odobrila izbeglički status u 78, a supsidijarnu zaštitu u 96 slučajeva. Sredinom oktobra, šest od 16 prihvatnih i centara za tražioce azila bilo je prenaseljeno, navodi se.
Zaključno s krajem jula, srpske vlasti su registrovale 37 dece bez pratnje, većinom iz Avganistana, u poređenju sa 437, koliko ih je bilo u istom periodu 2019. godine. Srbija i dalje nema formalne procedure za utvrđivanje starosti dece bez pratnje, zbog čega su starija deca izložena riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama, umesto da im se pruži posebna zaštita.
Mali napredak u pronalasku trajnih rešenja za interno raseljena lica
HRW takođe navodi da je načinjen mali napredak kada je reč o trajnim rešenjima za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova na Balkanu koji žive u Srbiji. Naime, broj registrovanih izbeglica i interno raseljenih lica iz ovih konflikata je u 2020. godini gotovo nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu.
Nastavljeni napadi i pretnje LBGT osobama
U odeljku posvećenom LGBT osobama, HRW konstatuje da su nastavljeni napadi, pretnje i kampanje blaćenja LGBT osoba i aktivista i navodi da je od januara do septembra, srpska organizacija za zaštitu LGBT prava "Da se zna!" zabeležila 17 incidenata mržnje protiv LGBT osoba, uključujući osam slučajeva fizičkog napada i devet slučajeva pretnji.
Po pitanju prava žena, HRW navodi da je u svom prvom izveštaju o Srbiji, ekspertska grupa zadužena za monitoring implementacije Istanbulske konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici zabeležila kontinuirane manjkavosti u pružanju usluga i prepreke u pomaganju žrtvama nasilja nad ženama i devojčicama, pogotovo u slučaju silovanja i seksualnog napada.
Ta grupa je pozvala vladu da preduzme hitne korake kako bi se razvejali rodni stereotipi i promovisala jednakost.
Hiljade osoba sa invaliditetom i dalje u ustanovama
U izveštaju, HRW pominje i prava osoba s invaliditetom navodeći da je hiljade odraslih osoba i dece s invaliditetom i dalje u ustanovama širom Srbije, da vlada nije usvojila plan deinstitucionalizacije koji bi omogućio da se osobe s invaliditetom premeste iz ustanova u život u zajednici.
Navodi se i da vlada nije objavila podatke o broju osoba s invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama koje su preminule od komplikacija usled infekcije korona virusom, kao i da učenje na daljinu i onlajn nastava, koji su uvedeni nakon zatvaranja škola u martu, nisu bili dostupni velikom broju dece s invaliditetom.
U posebnom odeljku "Ključni međunarodni akteri" HRW podseća da su Srbija i Kosovo u julu 2020. pod okriljem EU nastavili dijalog koji je bio u zastoju od novembra 2018, ali bez preuzimanja konkretnih obaveza koje se tiču jačanja zaštite ljudskih prava.
Navodi se takođe da je komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović pozvala srpske vlasti da sprovedu istragu o policijskom nasilju nad učesnicima protesta koji su istog meseca održani u Beogradu zbog vladinih restrikcija usled pandemije COVID-19.
Nakon intervencije predstavnika OEBS za slobodu medija Harlema Desira u aprilu, srpska vlada je hitno povukla odluku iz marta o ograničavanju pristupa medija informacijama u toku pandemije COVID-19.
U izveštaju Evropske komisije o napretku objavljenom u oktobru navodi se da bi Srbija trebalo da osigura nezavisnost svojih institucija za zaštitu ljudskih prava.
U izveštaju se beleži ozbiljna zabrinutost povodom zastrašivanja, pretnji i nasilja protiv novinara i LGBT zajednice, a vlasti se pozivaju da bez odlaganja sprovedu istragu i kazne počinioce, navodi HRW u novom godišnjem izveštaju o ljudskim pravima.