EU će potvrditi posvećenost proširenju ka Z. Balkanu, ali i podvući neophodnost jačanja vladavine prava

Savet Evropske Unije (EU) će u decembru ponovo potvrditi svoju posvećenost proširenju evropske porodice, za koje se smatra da ostaje ključna politika evropskog bloka, međutim od zemalja na Zapadnom Balkanu se traži da se dodatno angažuju u ključnim reformama, pogotovo onima koje su vezane za vladavinu prava.

Ovo stoji u nacrtu zaključaka koji će ministri EU usvojiti na sastanku 8. decembra.

"Proširenje i dalje predstavlja strateško ulaganje u mir, demokratiju, prosperitet, sigurnost i stabilnost u Evropi. Savet EU ponavlja da je prihvatanje i zalaganje za osnovne evropske vrednosti i evropsku perspektivu čvrst strateški izbor, od suštinskog značaja za sve partnere koji teže članstvu u EU", stoji u nacrtu zaključaka u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.

"U skladu sa ovim, Savet i dalje očekuje da partneri preuzmu vođstvo i u potpunosti se posvete evropskim vrednostima i demonstriraju svoju političku volju energičnim sprovođenjem neophodnih reformi u interesu svog naroda", navodi se u nacrtu.

U dokumentu se podvlači da je potrebno nastaviti sa poštenim i rigoroznim uslovljavanjem i principom sopstvenih zasluga, i u tom kontekstu se naglašava važnost obezbeđivanja da EU može da održi i produbi sopstveni razvoj, uključujući kapacitet za integraciju novih članica.

Ministri opštih poslova EU će upozoriti zemlje regiona da je hitno potrebno da se  usresrede na temeljne reforme kako bi se otklonili brojni trajni strukturni nedostaci u oblastima vladavine prava, osnovnih prava, jačanja demokratskih institucija i reforme javne uprave, kao i u odnosu na ekonomske kriterijume.

"Čvrsti i održivi rezultati sprovođenja reformi i konkretni i opipljivi rezultati u ovim ključnim oblastima i dalje su od suštinskog značaja, posebno za određivanje ukupnog tempa pristupnih pregovora", upozoriće ministri putem zaključaka koje će usvojiti na sastanku.

Očekuje se da Savet opštih poslova podvuče da je vladavina prava jedan od glavnih izazova u zemljama regiona, "često u korelaciji sa nedostatkom političke volje, kontinuiranim elementima 'zarobljenih država' i nedostacima u sudskoj nezavisnosti, institucionalnom otporu i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i sve teže okruženje za civilno društvo".

Ministri će poručiti da sva ova pitanja treba da imaju najveći prioritet.

Uz poruku da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju bitni elementi procesa proširenja, ministri EU će pozdraviti postignuti napredak i ponoviće značaj inkluzivne regionalne saradnje, posebno realizacije zajedničkog regionalnog tržišta zapadnog Balkana.

Očekuje se da Savet EU pozove na dalje napore u prevazilaženju nasleđa prošlosti i podsticanju pomirenja, zasnovanog na klimi tolerancije, inkluzivnosti i poverenja, uz snažno učešće civilnog društva.

U nacrtu zaključaka se poručuje da je neophodno rešiti sva otvorena pitanja, uključujući bilateralne granične sporove, kao i pitanja sukcesije i preostale slučajeve nestalih osoba.

Ministri EU će, kako se očekuje, ponoviti važnost ispunjenja pravde prema žrtvama ratnih zločina, i podvući neophodnost saradnje i pune podrške, kako radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, tako i Specijalnih veća sa sedištem u Hagu.

"Savet podvlači da u EU nema mesta za zapaljivu retoriku ili veličanje ratnih zločinaca, ni sa jedne strane. Izjave i radnje koje negativno utiču na dobrosusedske odnose i mirno rešavanje sporova moraju se izbegavati", upozoriće ministri EU.

Budući da će ministarski sastanak biti održan u formatu video-konferencije, zbog izolacije evropskog kontinenta u cilju suzbijanja pandemije COVID-19, ovi zaključci će biti usvojeni takozvanom pisanom procedurom.