Ellis za RSE: Pozdravljam što su se optuženi na Kosovu dobrovoljno predali

Optužnice protiv dojučerašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thaci) i visoko rangiranih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) reafirmišu posvećenost Kosova međunarodnoj pravdi i pokazuju da ne postoji imunitet za one koji su optuženi za ratne zločine, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mark Elis (Ellis), izvršni direktor Međunarodne advokatske komore sa sedištem u Londonu.

U intervjuu za RSE, dan nakon ostavke Hašima Tačija na mesto predsednika Kosova i potvrde suda da se Tači, zajedno sa Kadrijem Veseljijem (Veseli), Redžepom Seljimijem (Rexhep Selimi) i Jakupom Krasnićijem (Krasniqi) nalazi u pritvoru u Hagu, Elis ističe da Specijalizovano tužilaštvo ima „jako breme“ da dokaže navode iz optužnice i da će odbrana dokaze „držati pod lupom“, posebno one koji bi mogli doći iz Srbije.

„Mislim da je ovo veoma važan korak za sud, konkretno za Specijalizovano veće, zato što ovo zaista pojačava važnost njegovog mandata. Činjenica da je Veće sposobno, ne bez izazova, ali da je sposobno da obezbedi optužnicu protiv vrlo visoko rangiranih pojedinaca.

Naglasio bih da su ovo optužnice. Važno je za nas da znamo da će se sudski proces sada nastaviti, pokrenuće se postupci. Ja imam veliko poverenje u pravdu i u činjenicu da se svaki pojedinac treba smatrati nevinim, dok sud ne odluči suprotno. Tako da će ovo biti test za Specijalizovana veća, da na prvom mestu obezbede fer suđenje u skladu sa standardima međunarodnog prava“, rekao je Elis za RSE.

Kako dokazati „udruženi zločinački poduhvat“?

RSE: Optuženi se terete da su bili deo udruženog zločinačkog poduhvata i da su delili zajednički cilj da uspostave kontrolu nad celim Kosovom, a da su „činili dela kao što su zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“. Optužnica je sada objavljena i redigovana. Kakvo je vaše mišljenje o samoj optužnici?

Elis: Zanimljivo je, zato što upotreba formulacije „udruženog zločinačkog poduhvata“ postaje uobičajen pristup sudova u međunarodnom pravu. Zato što oni posmatraju pojedince koji dele zajednički cilj u činjenju zločina. Pored cilja, oni gledaju i nameru. To je namera svakog pojedinca odvojeno, ali sa zajedničkim ciljem, sa fokusom na činjenje zločina.

Optužnica se fokusira i na činjenicu da su ovi pojedinci bili odgovorni za izdavanje smernica, naređenja. Znamo i da deo optužnice sugeriše da su i oni lično učestvovali u nekim od zločina koji su počinjeni.

Mislim da je to veoma važno, i mislim da će biti fascinantno da se vidi kako će Specijalizovana veća voditi ovaj slučaj.

Druga stvar za koju mislim da je važna, je značajna činjenica da se tužilac fokusirao na komandnu odgovornost. Konkretno, u slučaju gospodina Tačija i rukovodstva Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Komandna odgovornost je važna zato što u svojoj osnovi kaže da je pojedinac njegovog (Tačijevog) ranga znao, ili je trebalo da zna da se čine zločini, i ništa nije učinio da se zaustave, ili da se kazne oni koji su ih počinili. Mislim da će ovo biti dve oblasti koje treba posmatrati tokom suđenja.

U optužnici i komandna odgovornost

RSE: Da li smatrate da će postojati izazovi da se dokažu navodi iz optužnice?

Elis: Zapravo, ne mislim. Koncept udruženog zločinačkog poduhvata možda nije nešto što je u velikoj meri podržano od strane međunarodnih pravnika, ali je sada ugrađeno u praksu koja se koristi u većini međunarodnih ili regionalnih tribunala za ratne zločine.

Mislim da postoji istorija takvih sudskih postupaka, te da se tužilac oseća komotno, da je to pravi pristup. Kada je reč o direktnoj individualnoj odgovornosti, za koju takođe postoje navodi u optužnici, uvek sam smatrao da je značajno da i dokazivanje komandne odgovornosti bude uključeno u optužnicu.

Ovaj koncept nije univerzalno prihvaćen, postoje oni koji ga kritikuju i zalažu se za koncept individualne odgovornosti. Ja nisam jedan od njih, zato što mislim da je odgovornost nadređenih, komandna odgovornost značajan koncept. Verujem u to zato što se fokusira na vrhovnu komandu, na vrhovno vođstvo. Oni se često kriju iza svojih pozicija. I mogu se zaštititi sa tih pozicija, pa se onda svi fokusiraju na one koji su direktno odgovorni za činjenje zločina. Ali oni pojedinci koji su direktni počinioci zločina primaju naređenja i smernice sa vrha. Mislim da je veoma važno da se pojedinci sa vrha vojnog i političkog ešalona pozovu na odgovornost, jednako kao i oni koji su direktno počinili zločine.

RSE: Kada su u pitanju dokazi u ovom slučaju, kako mislite da će se oni razlikovati od onih koji su bili pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine (za prostor bivše Jugoslavije) u Hagu, u postupcima protiv lidera OVK?

Elis: Kao što znamo, jedan broj tih slučajeva nije bio uspešan (pred Haškim tribunalom). Ali, ja pretpostavljam da u procesu formiranja optužnica, tužilac mora da se oseća uverenim da ima dovoljno dokaza, ne samo da iznese slučaj, već i da ga dovede do osuđujuće presude.

Moje viđenje je da je tužilac vrlo uveren u svoju optužnicu, mi ne znamo kojim se sve dokazima raspolaže. Znamo da imaju svedoke jer je Specijalizovano veće „praćeno“ tokom zaštite svedoka i žrtava. Nemam sumnje da će oni (svedoci) igrati ključnu ulogu, ali pretpostavljam da tužilac ima i dokazni materijal, bilo da su u pitanju dokumenta, transkripti razgovora, publikacije. Očekujem da imaju „jak“ slučaj. Dakle, tužilac nosi sa sobom jako breme da dokaže svoju optužnicu, a odbrana će biti vrlo robusna u naporima da se ti navodi odbace – to je ono što čini pravdu i zato je važna kredibilnost Specijalizovanog veća.

Dokazi „pod lupom“

RSE: Na Kosovu se već mogu čuti kritike da Sud mora da uveri javnost da ne radi sa dokazima koje su, prema njihovim tvrdnjama, „konstruisale“ srpski bezbednosni organi. Kako to komentarišete?

Elis: Mislim da će bilo koji dokaz koji bude korišćen, biti pod lupom. Biće pod lupom po pitanju pristrasnosti, kredibilnosti, tačnosti i dokazi će morati da „polože test“ nakon proučavanja i istraživaće ih odbrana. Nezavisno od toga odakle dolaze te informacije, zadatak odbrane biće da raspravlja o njima, po svim tim pitanjima koja sam nabrojao.

Ja nemam problem sa dokazima koji dolaze od različitih izvora, čak i sa dokazima koji bi mogli doći iz Srbije. Ti dokazi bi morali biti u igri ako su tačni i istiniti, jer su onda relevantni. Ali to će nesumnjivo zauzeti ogroman deo u odbrani, u njenom pristupu slučaju - da pokuša da minimizira, umanji važnost takvih dokaza koji bi mogli doći iz Srbije. Očekujem da budu vrlo agresivni po tom pitanju.

RSE: Optužnica pobraja mnogo navoda o zločinima. Koliko dugo bi, po Vašem mišljenju, mogao da traje ovaj proces?

Elis: Vrlo je teško to reći. Postoje navodi o brojnim konkretnim zločinima koji su optužnici, optuženi se pojedinačno terete za deset tačaka i kao što smo videli u drugim slučajevima pred međunarodnim sudovima za ratne zločine, suđenja mogu trajati određeno vreme. Mislim i da je međunarodno pravo „sazrelo“ kroz godine, jedan od glavnih ciljeva je bio da se skrate ovi postupci, da se fokus stavi na manji broj zločina, da procesi budu efikasni. Ali je teško proceniti. Po meni, da li će to biti jedna ili dve godine, zaista ne znam. Ali, neovisno od vremena trajanja procesa, mislim da je važno da ljudi shvate da su postupci u međunarodnom pravu često dugotrajni. Treba vremena i zahteva strpljenje, ali je vredno toga, zbog svog značaja.

I mislim da je najveća prepreka koju je Specijalizovano veće imalo sada rešena. Visokorangirani pojedinci koji su optuženi u ovom slučaju su sada u pritvoru, i to će omogućiti da postupak počne. I to je za mene pravi uspeh. Mora se reći i da su se optuženi dobrovoljno predali sudu, predsednik Kosova je dao ostavku i izašao pred sud i ja to pozdravljam. Jer to reafirmiše značaj prihvatanja činjenice da međunarodna zajednica zahteva da pojedinci koji su optuženi za ovakvu vrstu zločina budu izvedeni pred lice pravde i da imaju suđenje. Mislim da to optuženi sada rade i da je to vrlo pozitivno.

Da li optuženi ostaju u pritvoru?

RSE: Da li očekujete da će optuženi tokom suđenja sve vreme biti u pritvoru?

Elis: To je dobro pitanje. U zavisnosti od dužine suđenja, mogao bih da zamislim da bi mogli dosta dugo da budu u pritvoru. Zbog prirode zločina, mislim da bi to bilo neizbežno. Ali to je na sudu da odluči.

RSE: Kako komentarišete to što se nakon potvrđivanja optužnice, privođenja optuženih i njihovog odlaska u Hag, danas (6. novembar) sprovodi pretres njihovih domova u Prištini i na Kosovu?

Elis: To je takođe zbog bliske saradnje Specijalizovanih veća sa sedištem u Hagu i policije na Kosovu. To je deo pristupa tužilaštva, da osigura da dokazi nisu ugroženi. Pretpostavljam da je to u pitanju.

RSE: Ali bi kritičari mogli reći da je to trebalo da se dogodi pre potvrde optužnice i transfera u pritvor.

Elis: Mislim da je specifična situacija zbog strukture Specijalizovanog veća i njegove povezanosti sa unutrašnjim zakonima Kosova i institucijama na Kosovu, uključujući i policiju. Ovo me ne iznenađuje nužno, jer ako je bilo očekivanja da će se optuženi dobrovoljno predati, što mislim da je ovde bio slučaj, ne mislim da je bilo velike potrebe da se pretresaju njihovi domovi ranije. Mislim da tužilac zna kojim dokazima raspolaže i da je ovo samo da bi se uverili da su svi dokazi na raspolaganju tužilaštvu, da ništa od dokaza nije ostalo.

„Curenje“ podataka iz Tužilaštva

RSE: Još nismo čuli da li postoji interna istraga u okviru Specijalizovanog tužilaštva, zbog navodnog „curenja“ osetljivih podataka, koji su završili na Kosovu i na pres konferencijama. Da li i dalje postoji zabrinutost?

Elis: Da, o tome sam i ranije govorio. Mislim da je za Specijalizovano tužilaštvo apsolutno neophodno da nastavi da goni one pojedince koji su bili umešani u curenje podataka i objavljivanje imena svedoka. To je učinjeno, sada znamo da je to učinjeno i da je to od bilo velike važnosti i pozdravljam što je Sud to uradio. O tome smo i ranije razgovarali. Rekao sam da Specijalizovana veća moraju imati agresivan pristup u gonjenju onih koji su se umešali u pravosudni proces, tako što su objavili informacije o potencijalnim svedocima. Verujem da upravo to Specijalizovana veća sada rade.

RSE: Ali, sa druge strane, i dalje se ne zna kako su ti dokumenti izašli iz Specijalizovanog tužilaštva.

Elis: Sećam se i kada smo prošlog puta vi i ja pričali, postojao je svojevrstan „zid“ od strane tužilaštva, kada su postavljena pitanja kako su te informacije „iscurele“. Nemam sumnje da ćemo imati odgovore na ta pitanja. Jer to je imperativ – da javnost i međunarodna zajednica shvate šta se desilo.

Ponavljam, nemam sumnje da se ta istraga sada sprovodi i možda je ćutanje Specijalizovanog tužilaštva samo zato što su i dalje uključeni u istragu.

I ima smisla da ne dajete komentare tokom istrage. Ali, očekujem da će doći do zaključaka i da će to tada biti objavljeno.