Опубликовать свою новость бесплатно - сейчас




Загрузка...

Kina od EU uzela posao rekonstrukcije pruga u Srbiji

11
Kina od EU uzela posao rekonstrukcije pruga u Srbiji

Većim delom Kina, ali i Rusija, preuzele su radove, kreditiranje, ali delom i dokumentaciju koju je pripremila EU na nekim od najvažnijih projekata u Srbiji. Reč je modernizaciji oko 400 kilometara železničkih pruga koje decenijama propadaju.

To proizilazi iz podataka o učešću EU u finansiranju modernizacije železnica u Srbiji, koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Delegacije EU (DEU) u Srbiji.

EU je kroz bespovratna sredstva bila uključena u brojne projekte na modernizaciji železničkih pruga, za ključne i najduže deonice – ka granicama sa Mađarskom na severu i sa Severnom Makedonijom na jugu.

EU: I dalje smo spremni da učestvujemo u finansiranju pruge Beograd - Niš

U Delegaciji EU za RSE ovim povodom kažu da su i dalje spremni da „finansijski učestvuju na važnom infrastrukturnom projektu izgradnje pruge između Beograda i Niša“.

Tu napominju da su o tome razgovarali i sa zvaničnicima Srbije, koji međutim kao partnera na ovom projektu - ističu Kinu.

Da je tako, potvrđeno je i za RSE u odgovoru iz nadležnog ministarstva u Vladi Srbije.

„Predviđena je realizacija ovog projekta (pruga između Beograda i Niša) sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (Kineska korporacija za puteve i mostove) uz korišćenje preferencijalnih kineskih kredita“, navodi se u izjavi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za RSE i dodaje da je procenjena vrednost projekta oko dve milijarde evra.

Radovi bi, kako je u julu, u video poruci na svom Instagram profilu rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, trebalo uskoro da počnu.

U Delegaciji EU za RSE kažu da je projekat pruge između Beograda i Niša, čija je ukupna dužina 240 kilometara, među ključnim inicijativama koje je su prepoznate kao deo Ekonomsko investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

Kako se navodi u odgovoru Delegacije, tim planom je predviđeno devet milijardi evra bespovratnih sredstava, a cilj plana, kako se ukazuje, je „podsticaj dugoročnog oporavka zemalja te regije (Zapadnog Balkana) i njihovo ekonomsko približavanje EU“.

„EU veruje da može da ponudi najbolje moguće uslove za velike investicije poput ove. Ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je predstavljen u Beogradu pre samo nekoliko dana (8. oktobra) odličan je okvir za našu buduću saradnju sa Srbijom na razvoju infrastrukture“, stoji u pisanoj izjavi Delegacije EU u Srbiji za RSE.

U njemu će ocenjuje i da će taj plan ojačati ključne infrastrukturne veze, posebno glavne saobraćajne i energetske veze.

„Pomoći će povezivanju ekonomija kroz ojačanu regionalnu ekonomsku integraciju i integraciju sa EU“, ističu u Delegaciji EU u Srbiji.

EU već uložila milione evra

Kako proizilazi iz podataka koje je Delegacija dostavila RSE, EU je za izradu projektno-tehničke dokumentacije (Idejnog projekta, Studije o izvodljivosti i Procene uticaja na životnu sredinu) za podsekcije na trasi pruge Beograd- Niš od Velike Plane do Niša (duga oko 110 kilometara) i od Stalaća do Đunisa (duga oko 20 kilometara), do sada izdvojila sedam miliona evra bespovratnih sredstava.

Dokumentacija koja je pripremljena, kako su naveli, rađena je za brzinu vozova od 160 kilometara na sat budući da je Projektnim zadatkom upravo Srbija iznela takav zahtev.

U Srbiji su, inače, vozovi trenutno među najsporijima u Evropi i kreću se prosečnom brzinom od oko 55 kilometara na čas.

Što se finansiranja tiče, Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) izrazile su interesovanje za investiciono finansiranje deonice Velike Plane – Niš koje bi i u ovom slučaju uključivalo značajan iznos bespovratnih sredstava EU, rečeno je u Delegaciji EU u Srbiji. Taj iznos, kako su naveli, kreće se do 50 odsto vrednosti investicije za projekte modernizacije železničke infrastrukture.

Ukupna procenjena vrednost ulaganja za ovaj projekat je 565 miliona evra.

Što se tiče podsekcije Stalać-Đunis, duge oko 20 kilometara, a koja je takođe deo trase od Beograda do Niša, troškovi projekta procenjeni su na 160 miliona evra. Pored EIB i ovde je predviđena značajna podrška iz EU investicionih grantova.

Međutim, nadležni u Srbiji su imali drugačije viđenje za izbor partnera.

Ministarstvo: Odlučili smo da brzinu pruge 'podignemo' na 200km/h

U odgovoru koje je RSE dobio od Ministarstva građevinarstva Srbije, navodi se da je za prugu od Beograda do Niša (240 km), koju nazivaju „kičmom“ jednog od glavnih saobraćajnih pravaca u zemlji – Koridora 10, doneta je odluka da se izvrši rekonstrukcija i modernizacija za brzinu od 200 km/h sa kineskim partnerima, iako su, kako objašnjavaju, „prethodno imali aktivnosti sa Evropskom Unijom za izradu tehničke dokumentacije za određene deonice za brzinu 160 km/h“.

„Tokom izrade te dokumentacije zahtevana je i analiza za manje brzine od navedene (Opcione analize), ali ne i veće“, navelo je Ministarstvo za RSE.

U odgovoru te institucije se ocenjuje i da je železnica jedan od glavnih pokretača privrede i da doprinosi unapređenju života građana, te da Srbija značajno kasni sa razvojem ove oblasti saobraćaja.

„A stanje budžeta je zadovoljavajuće i imamo prostora da unapredimo brzine na železničkoj mreži i zašto tu priliku ne bi smo iskoristili?“, stoji u odgovoru Ministarstva.

Kina u Evropu 'vozi' kroz Srbiju

U Ministarstvu istovremeno ističu da, sa druge strane, na Koridoru 10 i njegovim kracima Srbija ima zaključene ugovore i sa EU kada je modernizacija pruga u pitanju. Kao primer ističu rekonstrukciju i modernizaciju pruge Niš – Dimitrovgrad, u dužini od 108 kilometara.

Kako je promenjen partner za prugu Novi Sad – Subotica (Beograd - Budimpešta)?

28. novembra 2017. godine, pod nazivom „Kolosek za budućnost“, počeli su radovi na pruzi Beograd – Budimpešta. Tim povodom je na na Železničkoj stanici u beogradskom naselju Zemun upriličena i svečanost kojoj su prisustvovali zvaničnici Srbije i Kine, zemlje koja je glavni partner na ovom projektu.

„Ovo je prvi projekat između Kine i EU, preko Srbije. U to je uključena i Mađarska, kao članica EU, Srbija, zemlja kandidat za članstvo u EU i Kina“, kazala je tada premijerka Ana Brnabić.

Ona je istakla i da to i prvi prekogranični projekat u okviru „Inicijative 16+1“, kao i prvi tripartitini ugovor koji je potpisan između Kine, Srbije i Mađarske.

Deo ove pruge u Srbiji dug je oko 200 kilometara. Dve deonice - od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Subotice, odnosno do mađarske granice - grade kineska kompanija CRSC i srpski podizvođači, a Ruske železnice grade deonicu od Stare Pazove do Novog Sada.

Modernizacija tri dela postojeće jednokolosečne pruge, stare više od 130 godina, finansira se kreditima koje su Srbiji odobrile Kina i Rusija - dve deonice kineskim, a jedna novcem iz ruskog kredita.

Šta sve (ne)znamo o ruskim železničkim kreditima?

Ista pruga, novi ruski kredit, uslovi nepoznati

Mađarska, partner na ovom projektu koji dolazi iz EU, u maju ove godine je u parlamentu izglasala čuvanje tajnosti detalja finansijskog ugovora sa Kinom o gradnji železničke veze Budimpešta-Beograd, jer se taj ugovor smatra najvećom infrastrukturnom investicijom u toj zemlji.

Poslanici iz stranke Fides, partije predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana, zabranili su na sednici 19. maja pristup svim ugovorima u vezi sa tim infrakstrukturnim projektom na deset godina.

Kao glavni razlog poslanici Fidesa su naveli da se na ovaj način štite spoljnopolitički i privredni interesi Mađarske.

EU studiju o izvodljivosti finansirala još 2009.

Manje je poznato, međutim, da je EU još 2009. godine finansirala Studiju izvodljivosti i Procenu uticaja na životnu sredinu, za jednu od podsekcija te pruge u Srbiji – od Stare Pazove do Novog Sada.

Kao finansijer, za modernizaciju ove podsekcije, duge 41 kilometar, bila je predviđena Evropska investiciona banka. Studija izvodljivosti je pripremljena iste godine. Međutim, pregovori nisu realizovani budući da je Srbija 2011. godine obavestila EIB da će zajam za tu deonicu dati Rusija.

Sredstva za Studiju izvodljivosti, koja je obezbedila EU, finansirana su kroz projekat tehničke pomoći, a budžet koji je EU izdvojila za tu studiju iznosio je približno 300.000 evra.

Na istoj deonici, ali na drugoj podsekciji - na delu pruge Beograd do granice sa Mađarskom, Vlada Srbije tražila je od Evropske unije da finansira pripremu projektno-tehničke dokumentacije za podsekciju Novi Sad - Subotica.

Konkretno, na zahtev Vlade Srbije, EU je obezbedila finansiranje u iznosu gotovo 4.8 miliona evra za pripremu idejnog projekta, studije izvodljivosti i procenu uticaja na životnu sredinu.

Priprema ove dokumentacije urađena je u skladu sa Projektnim zadatkom (Terms of Reference, ToR).

ToR su pripremile i odobrile nadležne institucije u Srbiji, u ovom slučaju Infrastruktura železnice Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Dokumentacija je, na osnovu ToR-a, koji je dala Srbija, pripremljena za projektovanu brzinu vozova od 160 kilometara na sat.

Priprema dokumentacije počela je u junu 2013. godine i trajala je do jula 2016. godine. Vlada Srbije je međutim naknadno odlučila da projekat nastavi kreditnim zaduživanjem od Kine.

I na 'severu' razlog povećanje brzine

U odgovoru koje je RSE dobio od Ministarstva saobraćaja objašnjava se da je i za prugu na severu, kada se već ulazi u veliku investiciju, želelo da se „odmah ide na novu gornju granicu konvencionalnih železnica u Evropi, odnosno na 200 km/h, umesto na do tada preporučivanih 160 km/h“.

Kako objašnjavaju za realizaciju ovog projekta, kao i kod drugih velikih projekata, prvo je ostvarena saradnja sa Delegacijom EU u Srbiji, koja je odobrila aranžman za izradu tehničke dokumentacije projekta za deonicu Novi Sad-Subotica-državna granica (Kelebija kod Mađarske).

„Izrađen je Idejni projekat sa Studijom opravdanosti i Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu za projektnu brzinu 160 km/h, finansiran sredstvima IPA, od strane konsultanta Louis Berger na osnovu Ugovora sa DEU“, navodi se u pisanoj izjavi Ministarstva.

Deo EU projekta upotrebljen sa kineskim partnerom

U međuvremenu, kako su naveli, „došlo je do promene okolnosti“ i do „pojave novih zainteresovanih strana, transportera iz Republike Kine“, koji su, kako kažu u Ministarstvu, nudili „nove količine roba za transport i učešće u rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture“.

Dalje se dodaje da je odbor direktora Infrastrukture železnice Srbije a.d, kao upravljač javne železničke infrastrukture u Srbiji, 3. septembra 2015. godine doneo odluku da se modernizacija pruge „izvrši sa tehničkim parametrima za brzine vozova do 200 km/h, umesto 160 km/h“.

“Izvršen je razgovor sa nadležnima u Delegaciji EU (DEU) u Srbiji, izneti su argumenti, ali odbacili su mogućnost izmene projektne dokumentacije koju je izradio konsultant Louis Berger, uz obrazloženje da DEU nije u mogućnosti da obezbedi dodatna sredstva”, rečeno je za RSE u Ministarstvu.

Ministarstvo dalje navodi da se septembra 2016. godine, zajedničkom analizom Saobraćajnog instituta (CIP) Srbije i kineskog instituta CRDC, zaključeno da se “delovi idejnog projekta koji je izradio Louis Berger mogu koristiti za preradu i prilagođavanje tehničke dokumentacije za rekonstrukciju pruge za brzine do 200 km/h”.

“U aktivnostima konsultanata na izradi potrebne tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i modernizaciju predmetne železničke pruge korišćeni su nesporni delovi tehničke dokumentacije koju je izradio Louis Berger”, rečeno je za RSE u Ministarstvu.

Ministarstvo dodaje i da se modernizacije pruge Beograd—Stara Pazova-Novi Sad-Subotica-državna granica (prelaz Kelebija) realizuje na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji je potpisan 20. avgusta 2009. godine u Pekingu.

'Različiti partneri doprinose kvalitetu'

U Ministarstvu uveravaju i da, iako su generalni ugovarači kineske i ruske kompanije, „dobrim delom u gradnji i opremi učestvuju renomirane firme iz EU i iz Srbije“.

„Kvalitet svih materijala i opreme mora da bude u skladu sa evropskim i srpskim standardima“, dodaju u izjavi za RSE.

U njoj se podvlači i da se izbor podizvođača i dobavljača „vrši na način da se transparentnost, javna dostupnost i konkurentnost u potpunosti sprovode zajedno sa objavljivanjem javnog poziva za nadmetanje“.

„Pri izboru podizvođača, Izvođač ne sme da postavlja nacionalnu, teritorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju niti diskriminaciju koja bi proizašla iz klasifikacije delatnosti koju je izvršio ponuđač“, kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u pisanom odgovoru za RSE.

Ministarstvo dodaje i da se projekti modernizacije železnice u Srbiji „realizuju u saradnji sa različitim partnerima, koji mogu da ponude moderne tehnologije, visok kvalitet radova i poštovanje svih evropskih standarda, uzimajući u obzir i mogućnosti za obezbeđivanje finansiranja“.

EU za 11 godina uložila 143 miliona evra

Za poslednjih 11 godina Evropska unija je u Srbiji finansirala različite projekte u okviru modernizacije železnice sa više od 143 miliona evra bespovratnih sredstava, pokazuju podaci koje je RSE dobio od Delegacije EU u Srbiji.

Ipak, mada se ističe da različiti partneri doprinose ukupnom kvalitetu, u Srbiji se, u kontekstu modernizaciji železnica, u prvi plan ističu projekti sa Kinom i Rusijom, kod kojih se modernizacija pruga realizuje kroz kreditna zaduživanja.

U Srbiji se posebno ističe da je rad na prugama deo infrastrukturne saradnje sa njihovim „čeličnim prijateljima“ kroz format 16+1, odnosno 17+1 od kada se priključila i Grčka, a koja je deo globalne kineske inicijative ’Pojas i put’ koji predviđa milijarde investicija u luke, puteve, pruge, telekomunikacijske mreže, aerodrome…

Brza pruga Beograd – Budmipešta deo je te kineske inicijative i njihovog strateškog cilja za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom kao jednom od država Evropske unije.

EU nije odgovorila na pitanje RSE da prokomentarišu činjenicu da je Srbija odlučila da partner u realizaciji projekata modernizacije pruge bude Kina i jedinim delom Rusija, iako je EU već finansirala dokumentaciju.

Nisu ni izneli stav o tome što se izrađena dokumentacija, finansirana sredstvima Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), odnosno evropskim mehanizmom za finansiranje, danas delimično koristi na projektu na kome EU više nije partner i na kojem je zamenjena Kinom.

Ipak, približavanje države kandidata za članstvo u EU - Srbije Kini, ušlo je u poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku država Zapadnog Balkana, koji je objavljen 6. oktobra.

U njemu se navodi da je Srbija nastavila da razvija intenzivne odnose i strateška partnerstva sa nizom zemalja širom sveta, uključujući Rusiju, Kinu i Sjedinjene Američke Države, ali da se „saradnja sa Kinom povećala tokom krize izazvane pandemijom COVID-19“, kao i da je taj period „obeležila prokineska i evroskeptična retorika visokih državnih zvaničnika“.

Evropska komisija: Suzbijanje korupcije prioritet država Zapadnog Balkana

Novinar RSE je Evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija (Varhelyi) 8. oktobra, tokom njegove posete Beogradu, pitao o delu izveštaja o napretku Srbije koji se odnosi na Kinu, na šta je ovaj visoki evropski zvaničnik rekao da „vidi da kineski investitori pokazuju interesovanja“, ali da misli da EU „na stolu ima bolju ponudu“.

Загрузка...

Комментарии

Комментарии для сайта Cackle

Читайте на 123ru.net



Другие популярные новости дня сегодня


123ru.net — быстрее, чем Я..., самые свежие и актуальные новости Вашего города — каждый день, каждый час с ежеминутным обновлением! Мгновенная публикация на языке оригинала, без модерации и без купюр в разделе Пользователи сайта 123ru.net.

Как добавить свои новости в наши трансляции? Очень просто. Достаточно отправить заявку на наш электронный адрес mail@29ru.net с указанием адреса Вашей ленты новостей в формате RSS или подать заявку на включение Вашего сайта в наш каталог через форму. После модерации заявки в течении 24 часов Ваша лента новостей начнёт транслироваться в разделе Вашего города. Все новости в нашей ленте новостей отсортированы поминутно по времени публикации, которое указано напротив каждой новости справа также как и прямая ссылка на источник информации. Если у Вас есть интересные фото Вашего города или других населённых пунктов Вашего региона мы также готовы опубликовать их в разделе Вашего города в нашем каталоге региональных сайтов, который на сегодняшний день является самым большим региональным ресурсом, охватывающим все города не только России и Украины, но ещё и Белоруссии и Абхазии. Прислать фото можно здесь. Оперативно разместить свою новость в Вашем городе можно самостоятельно через форму.



Новости 24/7 Все города России





Загрузка...


Топ 10 новостей последнего часа



Загрузка...





123ru.net — ежедневник главных новостей Вашего города и Вашего региона. 123ru.net - новости в деталях, свежий, незамыленный образ событий дня, аналитика минувших событий, прогнозы на будущее и непредвзятый взгляд на настоящее, как всегда, оперативно, честно, без купюр и цензуры каждый час, семь дней в неделю, 24 часа в сутки. Ещё больше местных городских новостей Вашего города — на порталах News-Life.pro и News24.pro. Полная лента региональных новостей на этот час — здесь. Самые свежие и популярные публикации событий в России и в мире сегодня - в ТОП-100 и на сайте Russia24.pro. С 2017 года проект 123ru.net стал мультиязычным и расширил свою аудиторию в мировом пространстве. Теперь нас читает не только русскоязычная аудитория и жители бывшего СССР, но и весь современный мир. 123ru.net - мир новостей без границ и цензуры в режиме реального времени. Каждую минуту - 123 самые горячие новости из городов и регионов. С нами Вы никогда не пропустите главное. А самым главным во все века остаётся "время" - наше и Ваше (у каждого - оно своё). Время - бесценно! Берегите и цените время. Здесь и сейчас — знакомства на 123ru.net. Отели в Москве — здесь. Разместить свою новость локально в любом городе (и даже, на любом языке мира) можно ежесекундно (совершенно бесплатно) с мгновенной публикацией (без цензуры и модерации) самостоятельно - здесь.