Dogovoreno primirje u Libiji
Međunarodno priznata Vlada nacionalnog jedinstva (GNA) iz Tripolija istovremeno je objavila saopštenje sa pozivom na održavanje izbora u martu sledeće godine.
"Za postizanje efikasnog primirja neophodna je demilitarizacija oblasti Sirta i Džufra da se policijske snage dve strane dogovore o tamošnjim bezbednosnim aranžmanima", rekao je premijer libijske Vlade nacionalnog jedinstva Fajezal Saradž.
Vlada se godinama bori protiv snaga generala Halife Haftara, koji kontroliše velike teritorije na istoku i jugu Libije, podseća BBC.
Libiju razdire nasilje rivalskih frakcija nakon zbacivanja Moamera el Gadafija koji je neprikosnoveno vladao ovom zemljom nekoliko decenija.
Ova naftom bogata zemlja je jedan od ključnih tranzitnih pravaca za migrante koji iz Afrike nastoje da se domognu Evrope.
Obe administracije imaju određenu međunarodnu podršku. Turska, Italija i Katar su na strani Vlade u Tripoliju, a Rusija, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati podržavaju generala Haftara.
Veruje se da Francuska takođe podržava Haftara, ali su to zvaničnici u Parizu više puta demantovali.
U svakom slučaju, ovaj sukob je izazvao podele unutar NATO-a. Tako se prošlog meseca Francuska privremeno povukla iz operacije Severnoatlantske alijanse nazvane “Morski čuvar” (Sea Guardian), optužujući Tursku da krši embargo Ujedinjenih nacija za isporuke za isporuke oružja i borbenih materijala u Libiju.
Pariz se odlučio na taj potez nekoliko sedmica nakon što su, navodno, turski brodovi gađali francuski ratni brod, što je Ankara odlučno demantovala.
UN i egipatski predsednik Abdul Fatal el Sisi pozdravili su sporazum o primirju.
Sučeljavanje Turske i Rusije
Turska je postigla dogovor sa GNA Vladom u Tripoliju 2019. godine, a početkom ove godine je razmestila svoje trupe u Libiji. Zahvaljujući tome, GNA snage su povratile punu kontrolu nad Tripolojem, pa je general Haftar povukao svoje snage sa periferije prestonice.
Prema izveštaju UN u maju nekoliko stotina plaćenika iz ruske paramilitarne Vagner grupe – koju vodi Jevgenij Prigožin – blizak saradnik predsednika Vladimira Putina – operišu u Libiji pomažući Haftarovim snagama.
Kako javlja BBC, od juna skoro da nije bilo borbi, ali stiče se utisak da sporazum o primiriju zapravo stvara uslove za novu fazu u dugogodišnjoj pat poziiciji.
Niko ne može kontroliše celu zemlju
To budi izvesnu nadu kod običnih građana koji podnose najveći teret višestrukih sukoba koji traju skoro deceniju.
Doduše, primirje je više puta jednostano proglašavano, ali nikada nije zaživelo.
Ovo primirje je proglašeno usred nastavka blokade izvoza nafte, tenzija između rivalskih frakcija koje podržavaju moćne regionalne sile i diplomatskog pritiska SAD i članica EU.
Novi rat bio bi skup za svakoga, a nijedna strana nije u stanju da preuzme vojnu kontrolu nad celom zemljom, zaključuje BBC.