Beograd: Protest ekoloških udruženja protiv uništenja prirode
Skup je održan pod sloganom „Naša voda, naš vazduh, naše šume – naša životna sredina“, a učesnici su poručili donosiocima odluka da ekonomski interesi ne smeju biti ispred zaštite životne sredine.
„Ne za male hidroelektrane“, „Stop otimanju naših reka“, „Zločini prema prirodi ne zastarevaju“, „Ne možemo da dišemo“ – neke su od parola koje su nosili građani i aktivisti koji su došli iz više gradova Srbije, bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske i sa Kosova.
Skup je obezbeđivala policija, a učesnici protesta blokirali su saobraćaj, zbog čega je jedan deo Nemanjine ulice u širem centru grada bio zatvoren.
Mini hidroelektrane, pogrebna preduzeća za reke u Srbiji i BiH
„Okupili smo se zato što je situacija toliko loša da Vojvodini nedostaje 170.000 hektara šuma, zato što imamo problem sa otpadnim vodama od kojih se samo 12 posto u celoj Srbiji prerađuje, zato što svakodnevno vidimo otimanje javnih zelenih površina u gradovima i zato što potpuno zapostavljamo naša sela i ruralna područja koja su prepuštena sama sebi gde se ljudi svojim telima bore da bi očuvali reke od kojih žive i od kojih planiraju da žive i naredne generacije“, izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Iva Marković ispred Inicijative „Pravo na vodu“.
Ona je objasnila da je uoči protesta sastavljen proglas sa deset zahteva, među kojima su i uvođenje obavezne izrade planova pošumljavanja u Zakonu o šumama, kao i zahtev za primenu odredbe Zakona o vodama, koja se tiče vode i vodnog zemljišta kao javnog i neotuđivog dobra. Marković je dodala da autori proglasa očekuju reakciju od nadležnih institucija.
Meštani sela na Staroj planini protiv izgradnje mini hidrocentrala
Strah u Rakiti
Na govornici su se smenjivali predstavnici nevladinog sektora ali i profesori Beogradskog univerziteta, a jedan od govornika bio je i Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.
„Već tri godine pokušavamo da našu javnost informišemo o katastrofalnom ekološkom uticaju koncepta gradnje malih hidroelektrana (MHE) koji nanosi neverovatne štete u životnoj sredini, remeti funkcionisanje ekosistema, proizvodi nepristojno malo energije i izaziva nezadovoljstvo desetine hiljada ljudi, a sve to zato da bi interesne grupe i pojedinci bili što bogatiji“, rekao je Ristić.
Predstavnik pokreta “Odbranimo reke Stare planine”, Aleksandar Jovanović je sa govornice zamolio za minut tišine za sve žrtve zagađenja vazduha, reka i šuma.
SPC uz podršku države zarađuje na mini hidroelektranama
Ministar Trivan za RSE: Zakon o zaštiti prirode je u Vladi
Borba protiv ekoloških problema u Srbiji dobila je svoj zalet pre tri godine u okviru protesta protiv izgradnje MHE u zaštićenim područjima. Udruženje “Odbranimo reke Stare planine” i meštani više sela na ovoj planini koja je označena kao park prirode na jugu Srbije, telima su sprečavali izgradnju MHE i branili svoje reke, a od tada su se u mnogim delovima Srbije održavali protesti za zaštitu reka i životne sredine.
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, do kraja 2019. godine ukupno je izgrađeno više od 100 MHE, a od toga ih je 18 u zaštićenim područjima.
Očekuje se da zabrana izgradnje MHE u zaštićenim područjima bude definisana u okviru izmena Zakona o zaštiti prirode. Radna grupa je nacrt izmena tog akta sastavila još 2018. godine, od kada se čeka da on prođe kroz javne rasprave i da se o njemu izjasne resorna ministarstva.
Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, izjavio je za RSE da je eksplicitni stav njegovog ministarstva od početka da su MHE štetne.
„Ministarstvo deli nadležnosti oko izgradnje MHE sa nekoliko ministarstava koja se u ovoj situaciji prilično prave da ne postoje, a sa druge strane mi smo i pripremili nacrt izmena Zakona o zaštiti prirode i mi smo to uputili ka Vladi. Mi smo uradili ono što građani očekuju od svoje države“, rekao je Trivan.
On dodaje da „nije svaki momenat bio jednako dobar“ za slanje zakona u proceduru.
„Da smo to uradili 2017. ili 2018. godine, siguran sam da taj zakon ne bi prošao ni u Vladi ni u Skupštini Srbije“, kaže Trivan.
’Odugovlačenje zbog Ministarstva energetike’
Trivan dodaje da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine u Vladu Srbije poslalo još i Zakon o klimatskim promenama.
„Ono što bi za vas moglo da bude interesantno je da smo mi realno izgubili najmanje godinu dana na dogovaranje i pregovaranje sa Ministarstvom energetike koje nas je besmisleno vrtelo u krug. Na kraju mi nismo više želeli da čekamo, mislili smo da smo preterano čekali i dali smo Zakon bez njihovog mišljenja i njihove pozitivne saglasnosti u proceduru u Vladu. Pa neka se sad izjasni ko želi da se izjasni“, kaže Trivan.
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, šteta od raznih vidova klimatskih promena od 2000. do 2015. godine iznosila je 5,5 milijardi dolara. Životnu sredinu u Srbiji najviše zagađuje sektor energetike, 79 odsto, zatim sektor poljoprivrede 9,5 odsto i industrija i proizvodnja sa oko sedam odsto.