Srbija širi mrežu podrške žrtvama krivičnih dela
Radni tekst nove "Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela" predviđa uspostavljanje mreže službi, kako bi podrška žrtvama i svedocima bila sistematizovana i raširena na teritoriju cele Srbije. Predviđeno je da Nacionalnu mrežu čine pravosuđe, policija, institucije socijalne i zdravstvene zaštite, kao i organizacije civilnog društva koje pružaju podršku žrtvama i svedocima.
U prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ukazano je na potrebu osnivanja fonda za podršku žrtvama, unapređenje mehanizma obeštećenja u parničnim postupcima, kao i na dodatne napore koji će olakšati reintegraciju žrtava u društvo.
"Ključna politika EU u ovoj oblasti zahteva pravne sisteme koji će kao minimalni standard obezbediti zauzimanje pristupa koji je usmeren na žrtve", rekla je Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.
Trogodišnji projekat "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji" sa 1,5 milion evra finansira Evropska unija, a kao partner Ministarstva pravde, sprovodi ga Misija OEBS-a u Srbiji.
Šef Misije OEBS-a Andrea Oricio je rekao da je cilj uvesti mehanizme koji će ohrabriti žrtve i svedoke da svedoče, tako što će smanjiti rizik od sekundarne viktimizacije i eliminisati strah od odmazde.
Strategija obuhvata žrtve i svedoke svih krivičnih dela, uključujući ratne zločine, a posebna pažnja biće posvećena grupama koje su izložene sekundarnoj viktimizaciji, kao što su žrtve rodno zasnovanog nasilja, trgovine ljudima ili maloletne žrtve.
"Pored adekvatne geografske rasprostranjenosti, realizacija ove Strategije će omogućiti postojanje i praćenje podataka o broju i strukturi pružalaca (pomoći), kao i programima koje nude", rekao je državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić.
Spomenici dželatima
Civilne žrtve rata i dalje diskriminisane
Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper podsetio je da je Evropska konvencija o kompenzaciji za žrtve krivičnih dela sa elementima nasilja na snazi još od 1988. godine.
"Iako je Srbija potpisala Konvenciju 2010. godine, ona još nije ratifikovana. Ohrabrujemo Srbiju da to učini jer bi to omogućilo dodatni nivo zaštite žrtava i njihovih najbližih", naveo je Flesenkemper.
Na konferenciji je ukazano na porast stope kriminala na međunarodnom i evropskom planu, o čemu govore podaci Evropske komisije za 2017. godinu -da je 15 odsto ili čak 75 miliona ljudi u Evropskoj uniji bilo žrtva nekog krivičnog dela". Statistika za Srbiju nije saopštena.