Revizor: Neefikasno subvencionisanje javnih preduzeća u Srbiji
Zaključci DRI ukazuju na to da su subvencije iz lokalnih budžeta davane bez adekvatno uspostavljene kontrole, zbog čega postoji bojazan da novac nije efikasno upotrebljen.
„Analiza uzorka koji obuhvata osam revidiranih lokalnih vlasti pokazala je da su samo one odobrile 31 milijardu dinara za tekuće poslovanje i pokriće gubitaka javnih preduzeća, a deset milijardi za kapitalna ulaganja u preduzeća, zbog čega su smanjene mogućnosti za unapređenje lokalne infrastrukture“, rekao je predsednik DRI Duško Pejović na predstavljanju izveštaja.
U revidiranom uzorku su gradovi Beograd, Kragujevac, Subotica i Pančevo, opštine Smederevska Palanka i Bor (u međuvremenu dobio status grada) i gradske opštine Grocka i Obrenovac. Njihove subvencije javnim preduzećima predstavljaju 72 odsto ulaganja svih lokalnih samouprava u javna preduzeća od 2015. do 2017. godine, što prema rečima Pejovića, znači da one predstavljaju reprezentativan uzorak.
„Subvencije koje su lokalne samouprave iz budžeta odobrile nisu efikasno upotrebljene. Tri četvrtine ukupnih subvencija javnim preduzećima nisu dovele do unapređenja razvoja, a kod jedne četvrtine preduzeća postojao je rizik da bi im redovno poslovanje bilo ugroženo da nisu dobili budžetski novac“, rekao je Pejović i dodao da su po pravilu gotovo sve lokalne samouprave uvećavale novac za subvencije.
„Još jedan problem na koji smo ukazali je da je gotovo ustaljena praksa da lokalne samouprave donesu početnu odluku o subvencijama u budžetu na jednom iznosu, a godinu završe rebalansom ili izmenom odluke u kom su bespovratna davanja na mnogo većem iznosu“, ukazuje Pejović.
„Analizom izvršenja smo utvrdili da su subjekti revizije u 2016. u odnosu na 2015. povećali subvencije javnim preduzećima za 420 miliona dinara, a 2017. za čak 7,1 milijardu dinara u odnosu na prethodnu godnu“, ističe predsednik DRI.
Pejović je objasnio da je na toliki skok u dodeli subvencija najviše uticala promena statusa Direkcija za izgradnju koje su do 1. decembra 2016. godine bile na redovnom finansiranju iz budžeta, da bi nakon toga postale vanbudžetski korisnici.
„To znači da su kroz subvencije u iznosu od preko 6 milijardi dinara u 2017. godini direkcije dobile dodatna bespvratna davanja, koja su im ranije obezbeđivana kroz budžetske stavke“, objašnjava Pejović.
Pejović ističe i da lokalne vlasti nisu posvećivale dovoljno pažnje mišljenju građana o kvalitetu komunalnih usluga koje dobijaju od javnih preduzeća, kao i da je 67 odsto bespovratnih davanja otišlo na oblast javnog prevoza, odnosno na zarade i gorivo u tim preduzećima.
„Tu prednjači Grad Beograd koji je za izdvajanja GSP u navedenom periodu namenio preko 26,7 milijardi dinara. Mi smo i ranije ukazivali da Grad Beograd u izveštajima treba da razdvoji sredstva za subvencionisanje prevoza za pojedine kategorije stanovništva od novca koji grad daje da bi GSP poslovao“, navode u DRI.
DRI je ranije utvrdila i da su neka javna preduzeća dobijala novac iz budžeta za svoje poslovanje, a u istoj godini ostvarivala dobit.
„Ta je dobit bila veća od vrednosti subvencije. Što čini situaciju apsurdnom, jer pokazuje da subvencija nije ni bila potrebna. Utvrdili smo i da se često dešava da ta javna preduzeća ne vrate novac u lokalni budžet, kako je propisano, pa je lokalna kasa dvostruko na udaru“, ističe predsednik DRI.
DRI je uputio inicijativu Narodnoj skupštini Republike Srbije da se u Zakonu o budžetskom sistemu definiše pojam 'subvencija'.
„Ni u jednom propisu države nema tačne definicije šta znači subvencija“, ističe Pejović.