Većina građana regiona veruje u korumpiranost policije
Ovo je pokazalo istraživanje koje je u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, uz podršku Evropske unije, sprovelo sedam organizacija civilnog društva okupljenih u mrežu „Pointplus“.
Prema rezultatima istraživanja, najmanje bezbedno se osećaju građani Albanije i Makedonije, a najbezbednije građani Crne Gore i Srbije.
„U Albaniji već duže vreme traje proces bezbednosne provere pripadnika pravosuđa i policije, a veliki broj nosilaca ovih funkcija je preventivno napustio te pozicije i nije želeo da se podvrgne procesu provere, što je poljuljalo poverenje u institucije. U Makedoniji se, nakon dvogodišnje blokade svih institucija, sprovode velike reforme. U sklopu njih je bivša ministarka unutrašnjih poslova osuđena na zatvorsku kaznu“, kaže istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Bojan Elek koji je u Beogradu predstavio rezultate zajedničkog istraživanja.
Najviši stepen poverenja u policiju imaju građani Kosova, zbog, kako navodi Elek, relativno nove institucije kao što je kosovska policija.
Paralelno sa porastom poverenja u policiju, raste i broj građana regiona koji smatraju da je policija korumpirana i politizovana, pokazuje istraživanje.
Preko 70 posto građana zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje smatra da političari imaju uticaj na rad policije (najveći broj u BiH i u Albaniji).
Kada je reč o percepciji korumpiranosti policije, Srbija je lider u regionu, gde sedam od deset građana veruje da je ta institucija korumpirana.
Tradicionalno, kao najkorumpiraniji u Srbiji su prepoznati saobraćajni policajci, iza kojih slede pripadinici Kriminalističke policije. Najmanje korumpirani deo policije, prema nalazima istraživanja, su pripadnici Specijalnih jedinica.
To što se ne pouzdaju u policiju, misle da je korumpirana i podložna uticaju političkih interesa, nije uticalo na poverenje koje građani daju toj instituciji. Ovaj paradoks, istraživač BCBP-a Saša Đorđević objašnjava time da je „korupcija postala normalna pojava u zemljama regiona“.
„To je sindrom koji postoji u većini postkomunistričkih, tranzicionih država. Posledica takvog utiska je da građani ne zahtevaju odgovornost za koruptivno ponašanje“ naveo je Đorđević.
Većina građana zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje veruje da se njihove države bore protiv korupcije, ali ne na pravi način, odnosno ne vide rezultate te borbe.