Fukujama: U Srbiji problemi u oblasti vladavine prava i kontrole vlasti

„Srbija ima mnogo više problema nego ostale liberalne demokratije u ovom delu sveta“, istakao je profesor Frensis Fukujama, američki politikolog i ekonomista i profesor sa Stenford univerziteta, tokom svog predavanja u sredu uveče, u prepunom amfiteatru Fakulteta političkih nauka u Beogradu.


„Demokratski deo države verovatno ovde i najbolje funkcioniše, u kontekstu glasača i legitimiteta izabrane vlasti, dok je problem uglavnom sa onim ’liberalnim’ delom državne uprave, sa vladavinom prava, nezavisnošću sudstva, ustavnim i sudskim mehanizmima kontrole vlasti. Uostalom, ja sam ovde samo gost i ne bih iznosio neke definitivne zaključke, ali činjenica je da u ovoj zemlji postoji izrazita koncentracija izvršne vlasti koja ne diskvalifikuje ovu zemlju kao liberalnu demokratiju. Međutim, demokratije postoje kao kontinuum. Ne postoji jasna tačka kada se postaje nedemokratska zemlja“, rekao je.


Svoje jednočasovno javno predavanje Fukujama je posvetio „reviziji kraja istorije“ ("Revisiting the End of History"), koja se osvrće na njegovu čuvenu tezu o "kraju istorije" koju je plasirao devedesetih godina prošlog veka, a koja govori o tome kako liberalni kapitalizam predstavlja poslednju fazu u evoluciji društvenih uređenja. Kao najveću pretnju daljem razvoju liberalnih demokratija, Fukujama je istakao sve veći uspon populizma.


„Primećujete uspon populističkih režima koji koriste demokratski legitimitet kako bi potkopali liberalni demokratski sistem koji je stvaran tokom poslednjih 50 godina. U tom smislu i Bregzit predstavlja jednu vrstu populističkog revolta, to predstavlja još jedan korak unazad. Nešto slično se dešava i u Americi, gde imamo predsednika koji ne voli kontrolne institucije vlasti, što je takođe korak unazad. Zato smatram da je kao prva linija odbrane demokratije potrebno da se očuva njen liberalni deo“, rekao je Fukujama.


Prema njegovim rečima, u modernim liberalnim demokratijama dominira građanin koji ima konstantnu potrebu da bude bolji, pametniji i bogatiji, dok se u isto vreme konstantno bori za svoje dostojanstvo:


„Demokratije su u potpunosti izgrađene na zahtevu za dostojanstvom, ali problem je što ta minimalna jednaka doza dostojanstva nije dovoljna za većinu ljudi. Ljudi ne žele da budu prepoznati samo kao obični građani, ali u stvarnom svetu zapravo najviše brinu za svoj ekonomski boljitak i ne žele da žive u autoritarnim režimima. Postoji neka vrsta lažne podvojenosti između novca i dostojanstva, jer su ta dva zapravo blisko povezana, jer ako izgubite novac i prihode, u isto vreme gubite i dostojanstvo.“


Čuveni profesor gostuje na Fakultetu političkih nauka od 25. do 29. juna u sklopu programa „Leadership Academy for Development“ .


Tokom pet dana učesnici iz čitavog regiona baviće se temom "Uloge javih politika u razvoju privatnog sektora" i imaće prilike da o ovoj oblasti uče upravo od profesora sa Fukujame, jednog od najpoznatijih politikolga na svetu, kao i od finansijskog stučnjaka sa Stenforda, Majkla Benona. 


Organizatori programa „Leadership Academy for Development“ su Centar za demokratiju, razvoj i vladavinu prava Stenford Univerziteta (Kalifornija, SAD), Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beograd i Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative (NVO iz Beograda), uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju (Balkan Trust for Democracy).