Na planeti sve manje biljaka, životinja i pijaće vode
Naučnici koji se sastaju u Kolumbiji su danas izdali izveštaje o stanju biljnog i životinjskog sveta za američki kontinent, Evropu i centralnu Aziju, Afriku i azijsko-pacifički region.
Posle tri godine istraživanja, zaključak je da stvari nigde ne stoje dobro.
Predsednik istraživačkog tima Robert Votson rekao je da rad nije bio posvećen samo živim bićima, već i kako Zemlju održati nastanjivom za ljude, jer se naša vrsta oslanja na biodiverzitet za hranu, pijaću vodu i javno zdravlje.
"Trenutno stanje podriva blagostanje širom planete, i dugoročno nam preti u pogledu hrane i vode", naveo je Votson u intervjuu.
Prema njegovim rečima, ono što se dešava je nusprodukt sve bogatijeg i naseljenijeg sveta. Ljudima treba više hrane, vode, energije i zemlje, a način na koji je društvo to pokušalo da ostvari se odrazilo na biodiverzitet, naveo je naučnik.
Važna staništa su podeljena, strane vrste su preplavile mnoga mesta, hemikalije štete biljkama i životinjama, močvare i mangrovi koje uklanjaju zagadjenje nestaju a u morima i okeanima se lovi previše ribe, tvrdi Votson.
Kako je rekao, ljudski izazvane klimatske promene i globalno zagrevanje će uskoro pogoditi biodiverzitet kao svi drugi problemi zajedno.
Izveštaji predvidjaju da će, ako se trenutni trendovi nastave, na američkom kontinentu do 2050. biti 15 odsto manje biljaka i životinja nego sada, u Aziji do 2048. više neće biti ribe za komercijalni ribolov, Afrika bi do 2100. mogla da izgubi polovinu nekih vrsta ptica i sisara, a da je više od četvrtine vrsta koje žive samo u Evropi ugroženo.
Votson kaže da su izgledi sumorni ako se društvo ne promeni, ali da je to moguće.
"Nekim vrstama preti izumiranje. Drugih je sve manje. To će biti usamljenije mesto u odnosu na današnji prirodni svet. To je moralno pitanje. Da li ljudi imaju pravo da ih dovedu do izumiranja", naveo je on.