ECB uskoro ukida mere podsticaja
ECB danas nije promenila referentnu kamatnu stopu kao ni obim programa otkupa obveznica, ali u saopštenju posle sastanka nije ponovila ranije obećanje da će povećati otkup obveznica ako se pogrošaju ekonomske prilike.
Evrozona je četvrtom tromesečju prošle godine imala snažan rast od 2,7 na godišnjem nivou, zbog čega to obećanje deluje prevaziđeno.
ECB je navela da će nastaviti da kupuje obveznice u vrednosti od 30 milijardi evra mesečno do septembra, ali i duže ako bude potrebno, ali nije iznela precizan datum kraja programa.
Okončanje podsticaja bi moglo izazvati rast evra nasuprot drugih valuta, što bi ugrozilo izvoznike, ali i moglo da poveća kamate na štednju kao i da poveća troškove pozajmljivanja zaduženim državama u evrozoni.
Vrednost evra je povećana danas posle saopštenja ECB-a s 1,2379 dolara na 1,2412 dolara.
Program podsticaja poznat kao kvantitativno popuštanje ubrizgava sveže štampan novac u privredu. U teoriji bi trebalo da smanji troškove pozajmljivanja i podigne inflaciju i rast. Iako se privredni rast oporavio, inflacija slabo reaguje. Ona je na 1,2 odsto, uporno niža od cilja od nešto ispod dva odsto koji se smatraju najpovoljnijim za privredu.
Otkup obveznica je počeo u martu 2015. sa namerom da se pomogne oporavku evrozone usled problema dugova vlada i banaka u nekoliko članica. Grčkoj, Irskoj, Portugalu i Kipru je bila potrebna pomoć drugih članccia i Međunarodnog monetarnog fonda, dok je Španija dobila pomoć za svoje banke.
Prezadužena Italija nije imala pomoć ali su joj kamatne stope povećane na opasan nivo pre nego što je šef ECB Mario Dragi smirio krizu 2012. obećanjem da će uraditi "sve što treba" da očuva evro.
Privreda evrozone je sada u boljem stanju, ali je ECB oprezna u okončanju kriznih mera u strahu od nedavnih previranja na finansijskim tržištima.
Podsticaji ECB-a, američkih Federalnih rezervi, Banke Engleske i drugih su pomogli globalnom oporavku od Velike recesije ali i takođe pogurali obveznice i akcije.
Okončanje podsticaja se već dešava u SAD, gde je Fed počeo da podiže referentne kamate i smanjuje kupljene obveznice.
Kraj ere podsticaja bi mogao da ima duboke posledice na privredu i tržišta - rezultiraće većim dugoročnim kamatama za vlade i potrošače, kao i kamatama na štednju, a trebalo bi da olakša ljudima i kompanijama uštede u penzionim fondovima. S druge strane, moglo bi da akcije na berzama učini manje atraktivnim.