Izdvajanja za EXPO premašila dve milijarde evra

"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac."

Reči su predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom obilaska gradilišta u Beogradu gde bi do maja 2027. na više stotina hektara trebalo da nikne kompleks za specijalizovanu izložbu EXPO.

Koliko će ukupno projekat koštati, Vučić nije izneo. Tvrdi da će taj deo zemljišta u Surčinu biti "najlepši deo Beograda" i "jedno od najboljih mesta u Srbiji".

Izdvajanja za izgradnju kompleksa i realizaciju izložbe su od 2024. godine premašila dve milijarde evra, utvrdio je Radio Slobodna Evropa na osnovu podataka iz godišnjih budžeta Srbije.

Pored izgradnje kompleksa, ta sredstva su, između ostalog, predviđena i za izgradnju Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe izložbe.

Na šta se troši novac?Konačna računica nije poznata, a prema ranijim izjavama ministra finansija Srbije Siniše Malog, sam kompleks EXPO bi trebalo da košta 1,2 milijarde evra, dok bi za projekte širom Srbije u vezi sa organizovanjem međunarodne izložbe trebalo da bude izdvojeno 17,8 milijardi evra.

Poređenja radi, to je deset puta veći iznos od godišnjeg budžeta grada Beograda za 2026. godinu.

To što se ne zna šta sve potpada pod EXPO kao jedan od ključnih problema navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miloš Đorđević iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija.

"Opravdano se postavlja pitanje u koje svrhe se troši novac građana Srbije", kaže on.

Kako bi ubrzala procedure za izgradnju, Skupština Srbije je u oktobru 2023. usvojila poseban zakon, lex specialis, koji predviđa da se radovi ugovore direktnim pogodbama bez primene Zakona o javnim nabavkama.

Na taj način, ukazuje Đorđević, javnosti ostaje nepoznato šta se tačno nabavlja i po kojim cenama.

"Sam nedostatak konkurencije utiče i na povećanje cene ali i na smanjenje poverenja javnosti u sprovođenje ovakvih projekata", ocenjuje Đorđević.

Projektu se od početka protive opozicione stranke i studenti koji su predvodili antivladine proteste, zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih izbora.

Iznosili su kritike na račun netransparentnosti koja time povlači sumnje o mogućoj korupciji.

EXPO koji organizuje Beograd nije svetska, već specijalizovana izložba koja se održava između dve glavne manifestacije.

Za vlast, projekat je od izuzetnog značaja, jer će, kako navode zvaničnici, privući nove investicije u Srbiju.

Nacionalni stadion sa probijenim rokovimaJedan od infrastrukturnih projekata koji je predviđen u okviru EXPO projekta je Nacionalni stadion, čija izgradnja će, prema izjavama zvaničnika koštati 970 miliona evra.

Prvobitno je bilo planirano da se otvaranje izložbe organizuje upravo na njemu.

Do sada je, kako se vidi iz republičkih budžeta od 2024. za njegovu izgradnju opredeljeno oko 872 miliona evra.

Međutim, prema izveštajima Ministarstva finansija o izvršenju budžeta, u 2025. godini od ukupno predviđenih 159 miliona evra iskorišćeno je svega 13,6 odsto.

Da postoje problemi u realizaciji ovog projekta, u oktobru 2025. priznao je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić u oktobru 2025, kada je izjavio da radovi na izgradnji stadiona kasne tri ili četiri meseca, ali da bi trebalo da budu završeni neposredno pred početak međunarodne izložbe.

Da li će se i pod kojim uslovima EXPO isplatiti?Osim netransparentnosti, projekat prate i kritike da je upitna njegova isplativost.

Ekonomista Danilo Šuković za RSE kaže da će Srbija od promocije, u smislu destinacije za nove investitore, u kratkom roku ostvariti korist. Takođe, prema njegovim rečima, infrastruktura poput puteva i železnica, koja se gradi za potrebe izložbe ostaće na dalje korišćenje građanima.

Međutim, Šuković postavlja pitanje u vezi sa objektima za sajamske aktivnosti i kongresni turizam, na koje odlazi značajan deo sredstava.

"Upotreba tih objekata i njihova isplativost na dugu rok je pod velikim znakom pitanja, jer očigledno je da u Srbiji ne postoje tolike potrebe za sajamskim aktivnostima, koliko tamo ima kapaciteta. Što se tiče stadiona – isto", ocenjuje Šuković.

Prema njegovim rečima, ako projekat bude uspešan, dobit će se preliti u budžet, što bi omogućilo više sredstava za potrebe građana, odnosno veća izdvajanja za plate, penzije, zdravstvo, prosvetu i drugo.

"U suprotnom, veliki je rizik da ti objekti zvrje prazni i da ne budu iskorišćeni. U tom slučaju, mogući su veliki gubici, jer se država dodatno zadužuje, što znači da će u budžetu biti manje para za socijalna davanja i druga ulaganja", zaključuje Šuković.

Miloš Đorđević iz Transparentnosti Srbija budžet poredi sa kolačem.

"Možemo reći da je EXPO jedan ogroman deo kolača, a zbog toga što odlazi na sam taj projekat – građani će biti uskraćeni za neke druge usluge ili radove koje je mogla država da im obezbedi", kaže on.

EXPO je jedan u nizu projekata izvršne vlasti koji se realizuje po posebnim lex specialis zakonima, direktnim pogodbama i bez tendera, poput Beograda na vodi, koji je takođe izložen kritikama zbog manjka transparentnosti.