Rusija se izgleda priprema da povuče vojnu opremu iz Sirije
Fotografije, kako deluje, pokazuju makar dva teretna aviona Antonov AN-124 na pisti s otvorenim nosnim delom kako bi se omogućio utovar, navodi Ruski servis Radija Slobodna Evropa.
Maksar je naveo da su dva velika transportna aviona spremna za utovar opreme, dok se helikopter Ka-52 demontira u blizini i verovatno priprema za transport. Dodaje se da se na sličan način pripremaju delovi protivvazdušnog sistema S-400 za odlazak iz vazdušne baze.
Procenjuje se da Rusija ima oko 7.500 vojnika i više vojnih lokacija u Siriji, uključujući Hmejmim, zajedno sa strateškom pomorskom bazom u Tartusu, koji su korišćeni za podršku akcijama Kremlja u severnoj i podsaharskoj Africi.
Satelitski snimci objavljeni ranije ove nedelje pokazali su da su ruski vojni brodovi napustili bazu u Tartusu pošto su pobunjenici predvođeni islamističkom militantnom grupom Hajat Tahrir al Šam (HTS) – koju SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – prošlog vikenda zbacili predsednika Bašara al Asada.
Fotografije prikazuju najmanje tri broda – uključujući dve fregate s navođenim projektilima – na oko 13 kilometara od obale.
Pomorska baza Tartus, jedina u Sredozemnom moru koja Rusija koristi za popravku i snabdevanje brodova, "ostaje uglavnom ista od našeg snimanja fotografija 10. decembra sa dve fregate koje nastavljaju da se vide na obali kod Tartusa", naveo je Maksar u petak.
Kremlj je saopštio da je njegov fokus od Asadovog pada bio da osigura bezbednost svojih vojnih baza u Siriji i njegovih diplomatskih misija.
Prema obaveštajnim podacima otvorenog koda, sve je više naznakova da Moskva uklanja bar deo svoje opreme.
Na snimku vazdušne baze Hmejmim objavljenom u četvrtak prikazani su ljudi s koferima koji se spremaju da uđu u avion. Radarski sistem 91N6E se takođe mogao videti na snimku i izgledao je spreman za transport vojnim avionima. Sistem se koristi za operacije sistema S-300 i S-400.
Činilo se da su sami raketni sistemi i dalje na svom uobičajenom mestu u vazduhoplovnoj bazi, ali deluje se da njihovi lanseri nisu u režimu borbene gotovosti. Na svim satelitskim snimcima napravljenim pre pada Asadovog režima, S-300 i S-400 su bili u stanju pune borbene gotovosti.
Turska pozvala Rusiju i Iran da ne deluju protiv pobunjenika
Turska je u petak saopštila da je pozvala Rusiju i Iran da ne intervenišu vojno kako bi podržali snage Bašara el Asada, dok su pobunjenici predvođeni islamistima krenuli u munjevito napredovanje ka Damask koje se završilo svrgavanjem sirijskog autoritarnog predsednika.
"Najvažnije je bilo razgovarati s Rusima i Irancima kako bismo osigurali da oni vojno ne uđu u jednačinu. Imali smo sastanke sa (s njima) i oni su razumeli", rekao je ministar spoljnih poslova Hakan Fidan za tursku privatnu televiziju NTV.
On je rekao da bi, i da su Moskva i Teheran – ključni saveznici Asada od početka građanskog rata 2011. godine - pritekli u pomoć sirijskom predsedniku, pobunjenici ipak mogli da pobede, ali je ishod mogao biti daleko nasilniji.
"Da je Asad dobio podršku, opozicija je mogla da postigne pobedu svojom odlučnošću, ali bi to trajalo dugo i moglo bi biti krvavo", rekao je on.
Cilj Turske je bio da "održi fokusirane razgovore s dva važna moćna aktera kako bi se osigurao minimalni gubitak života", rekao je Fidan.
Kada je pobunjenička alijansa predvođena islamističkom grupom Hajatom Tahrirom al-Šamom (HTS), koju SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, počela svoju ofanzivu 27. novembra, Moskva i Teheran su prvo ponudili Asadu vojnu podršku da odvrati pobunjenike.
Međutim, iznenadile su ih razmere kolapsa Asadovih snaga, navodi AFP.
Istovremeno, i Rusija i Iran su suočeni sa sopstvenim problemima: Rusija je zaglibila u ratu sa Ukrajinom, a saveznici Irana, uključujući libanski Hezbolah, pretrpeli su velike gubitke u sukobu s Izraelom.
Brzo su shvatili da je igra završena, da Asad "više nije neko u koga treba ulagati" i da za to "više nema smisla", dodao je turski ministar.
Turska je izrazila podršku pobunjenicima, a stručnjaci su rekli da je dala zeleno svetlo za ofanzivu HTS-a, ali da nije bila direktno uključena.
Mnoge zemlje, posebno u regionu Bliskog istoka, izrazile su zabrinutost zbog HTS-a, koji je nastao iz bivšeg ogranka Al-Kaide u Siriji.
Fidan je rekao da je "sasvim normalno" imati biti zabrinut u vezi sa HTS-om, ali je dodao da bi "trebalo da se reši".
"Niko ih ne poznaje tako dobro kao mi, želimo Siriju bez terorizma, da ne predstavlja pretnju po zemlje u regionu", rekao je šef turske diplomatije.
Turska od 2016. ima značajan uticaj na severozapadnu Siriju, gde je održavala odnose sa HTS-om koji je upravljao većim delom oblasti Idlib, koji je bio poslednje uporište sirijske opozicije.
S otvorenim linijama komunikacije sa HTS-om, Turska je takve zabrinutosti prenosila direktno njima, rekao je Fidan.
"Odražavamo zabrinutost naših prijatelja prema njima i osiguravamo da preduzmu korake. Izdali su mnoga saopštenja i ljudi vide da su na pravom putu", rekao je on.