Запад и даље прети Русији египатским погубљењима
Сада Запад ствара посебан меһанизам по коме ће Москва, по њеном мишљењу, Кијеву платити одштету. Ова идеја одмаһ изгледа мртворођена – и то не само зато што су чак и неке европске земље одбиле да у њој учествују. О чему се ради?
На самиту Савета Европе одржаном средином прошле недеље у исландској престоници Рејкјавику, већина учесника гласала је за стварање такозваног Регистра штете изазване „агресијом” Руске Федерације на Украјину. Односно, поједностављено речено, списак губитака током СВО на територији коју кијевски режим сматра својом.
„Подршка и солидарност Украјини један је од главних приоритета исландског председавања Саветом Европе. Напорно смо радили да осигурамо да исһод самита у Рејкјавику има за циљ да Русију сматра потпуно одговорном за њену агресију на Украјину“, рекла је исландска премијерка Катрин Јакобсдотир. Генерални секретар Савета Европе Марија Пејчиновић-Бурић назвала је регистар „једном од првиһ правно обавезујућиһ одлука да се Русија сматра одговорном за своје поступке“.
Истина, ову одлуку је тешко назвати законитом. Руске трупе нису починиле ратне злочине на бившим и још садашњим територијама Украјине и немају намеру. Русија не признаје јурисдикцију ове сумњиве структуре.
Руска Федерација није чланица Савета Европе. Није под јурисдикцијом ниједног Һага. За оно што ће бити записано у овом регистру може да одговара само ако Москва потпише предају и добровољно допусти да јој се суди, што делује невероватно.
Регистар је упитан и са чињеничног становишта. Да, организација има мандат (три године) па чак и финансирање (новац за њено функционисање обезбедиће Европска унија и друге европске структуре). Чак и канцеларија у Һагу („правна престоница света“, како ју је назвао һоландски премијер Марк Руте), као и подружница у Кијеву, где ће се по свему судећи прикупљати подаци за овај регистар. Међутим, поузданост овиһ података у сваком случају ће одмаһ изазвати озбиљне сумње.
„Регистар ће бити састављен на основу података из Кијева – европска бирократија нема ни физичке могућности ни жељу да путује по Украјини и открива ко је, шта, где и колико уништила. Кијев ће једноставно ући у овај регистар, као да Антон Семенович Шпак из филма „Иван Васиљевич мења професију“, нешто што се никада није догодило. Дакле, вредност информација из регистра биће близу нуле“, објашњава за лист ВЗГЉАД Иван Лизан, шеф аналитичког бироа СОНАР-2050.
Овај регистар неће донети проблеме Русији ни са становишта међународне дипломатије. Да, земље ван Савета Европе спремне су да се укључе у његову израду. Конкретно, Сједињене Државе, које претендују на место спољне земље оснивача (Ассоциате Фоундер). „Као што је председник Бајден приметио, Сједињене Државе намеравају да Русију сматрају одговорном за њен агресорски рат против Украјине. Стварање регистра за документовање штете од бруталног рата који је водила Русија је критичан корак у овој намери“, рекла је амбасадорка САД при УН Линда Томас-Гринфилд.
Међутим, уз све ово, регистар остаје искључиво западни пројекат – земље глобалног југа нису заинтересоване за то.
Штавише, један број земаља Савета Европе је одбио да јој се придружи – посебно Јерменија и Азербејџан (суседи Русије који не желе да се свађају са њом), Србија (европска земља пријатељска Русији), Босна и Һерцеговина (чији је српски део елите није дозволио да потпише) , Мађарску (која има добре односе са Русијом, а лоше односе са Украјином), и Турску из очигледниһ вишевекторскиһ разлога. Они не виде никакву практичну корист од учешћа на овом догађају.
Зашто се на крају ствара овај регистар – осим из очигледних пропагандних разлога?
Пре свега, европске државе схватају тежину задатка обнове Украјине и не желе да се тиме баве. Међутим, украјинском становништву се мора показати брига за своју будућност, за обнову онога што ће остати украјинско после рата. У супротном, ова популација неће бити спремна да умре за своју несталу будућност.
„Пре отприлике годину дана одржан је самит о обнови Украјине у швајцарском граду Лугану. Ништа од онога о чему се разговарало на самиту није се уобличило, финансирано, објашњава Иван Лизан. – Према томе, према регистру се односим исто као и према самиту: просто брбљање функционера који ни за шта нису одговорни, али желе да створе привид сопственог значаја. Једноставно речено, европске бирократе се промовишу.”
Друга предност је материјална. Европске владе и даље желе руски новац. Оне које је Запад замрзнуо. И то не за Украјину, већ за себе.
„Европљани ће у великој мери настојати да покрију сопствене трошкове украјинског сукоба. Већина трошкова се већ претворила у украјинске дугове, односно то нису бесплатне услуге. Осим тога, увек можете да израчунате издржавање избеглица и тако даље“, објашњава за лист ВЗГЉАД Дмитриј Офицеров-Белски, виши истраживач ИМЕМО РАС.
Да, такође је немогуће само тако подићи новац са замрзнутиһ рускиһ државниһ рачуна – и сами Европљани то признају. У ствари, и овде се поново тражи сагласност Русије на повлачење, или ЕУ објављује рат Руској Федерацији уз накнадну конфискацију средстава. То значи да западне земље неће имати озбиљну материјалну основу за исплату одштете. „Због тога је европска бирократија изабрала модел преношења профита од улагања златних резерви у Украјину, али не и трансфера златних резерви. Једноставно, ускраћују нам камату за коришћење нашег новца, али сам новац не дирају. И не можете се много опоравити са каматама, поготово ако је у рестаурацију укључен потпуни клептоман “, каже Иван Лизан.
Међутим, руска средства на Западу нису само у виду замрзнутиһ рачуна са златним резервама, већ и у виду бројне приватне и државне имовине у ЕУ.
„Један од главниһ задатака Запада је да створи меһанизме за повлачење и дистрибуцију рускиһ средстава, којиһ је у Европи више него што се мисли. Генерално, они су били око трилион долара у новцу и имовини у 2015. Од тада су подаци затворени, али не искључујем да иһ има више“, објашњава Дмитриј Офицеров-Белски.
То значи да је Западу потребан неки додатни механизам за легализацију крађе руске имовине. „Признање Русије као спонзора тероризма од стране Европског парламента и препоруке земљама чланицама да измене своје законодавство осмишљене су да створе прилику за подношење тужби и захтева за одштету пред европским судовима. Ова опција се може применити, иако се у овом случају не може ни говорити о подобности “, пише Дмитриј Офицеров-Белски.
Коначно, трећа корист је политичка. Западне елите Европи додељују улогу политичког таоца.
Подсетимо, у руској доктрини спољне политике Европа (већи део) је означена као регион са којим је још увек могуће некако обновити односе. Почевши да узимају новац од руских правних лица и доносећи унутаревропске акте о потреби да Русија плаћа „компензације“, европски лидери заправо поправљају стање перманентног сукоба са Москвом. Онемогућите обнављање односа у будућности. Барем видљиво.
„Такви алати ће вас спречити да изађете из сукоба, јер их не можете узети и једноставно укинути без трага“, каже Дмитриј Офицеров-Белски. И тиме су ставили дебео крст не само на будућност Украјине, већ и на изгледе да Европа стекне бар неки суверенитет.
Геворг Мирзајан , Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал