Protest zaduženih u 'švajcarcima' u Beogradu
„Vrhovnom kasacionom sudu u ponedeljak je dat rok od 48 sati da izdaju saopštenje. Još uvek se to nije dogodilo. Mi smo spremni da ovde provodimo i dan i noć. Videćemo kad ih dočekamo sutra kad dođu na posao, ako danas ne donesu odluku, kako će im biti “, rekao je okupljenima ispred Vrhovnog kasacionog suda Aleksandar Prica, član Upravnog odbora u udruženju „CHF Srbija“.
Zahtevi građana zaduženih u švajcarskim francima su da se krediti vrate u prvobitno stanje, odnosno da se isključi indeks i da to budu dinarski krediti. Takođe, od Vrhovnog kasacionog suda traže da se ubrza donošenje presuda koje se odnose na kredite građana zaduženih u švajcarskim francima, kao i da se sudi prema praksi Evropskog suda.
U udruženju podsećaju da je Vrhovni kasacioni sud obećao da će sve te predmete rešiti do 1. oktobra prošle godine, i da će na osnovu toga međustepeni sudovi znati šta treba da rade. To se, ističu u udruženju, do danas nije dogodilo.
„Sudski procesi zakazuju se na periode između 18 i 12 meseci, a banke u međuvremenu imaju pravo da raspolažu hipotekom kako god hoće, prodaju nekretnine i ljudi masovno ostaju na ulicama“, kažu predstavnici udruženja.
Okupljeni građani su, kako kažu, istrajni u odluci da ostanu ispred suda. Pojedini su poneli kampersku opremu, a neki sede na stiroporu na pločniku i stepenicama ispred suda.
„Ja ću biti ovde do pola šest, jer mi zdravlje ne dozvoljava da ovde prenoćim. Sutra moram na posao, ali ću se posle posla priključiti mojim drugarima sa kojima sam od prvog dana u ovome. Ovo je strašno“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tatjana Vesković.
Ona naglašava da je 2007. godine, kada je podigla kredit od banke tražila 53 hiljade evra.
„Rekli su da ne mogu u evrima da dobijem kredit, nego u švajcarcima. Uplatili su mi u dinarima. Po njihovom proračunu tada je trebalo da vratim oko 80 hiljada švajcaraca, jer jedino gde se švajcarci pominju u mom kreditu je u listi otplate. Nigde u ugovoru sa bankom. Trenutni osnovni dug mi je 74 hiljade evra, a ukupan dug sa kamatama 98 hiljada evra“, priča Vesković.
Srbijanka Savić kaže da je 2007. godine, kada je digla kredit, rata bila 13 hiljada dinara, a da je sada 30 hiljada dinara. Tvrdi da bi kredit do sada otplatila, da on nije „špekulantski i prevarantski“.
„Čini mi se da nema političke volje da se ovo reši, ovo je samo jedna vrsta pritiska, da nas ljudi vide, da shvate da mi kao problem postojimo i dalje“, kaže Savić.
Protest je počeo oko podne ispred Ustavnog suda, gde su predstavnici udruženja predali urgenciju, kojoj traži da se Ustavni sudšto pre izjasni o ustavnosti Zakona iz 2011. godine po kome se zabranjuju krediti indeksirani u švajcarskim francima, a pri tom su naši krediti ostali na snazi do kraja roka otplate. Podsećaju da su inicijativu pred Ustavnim sudom podneli prošle godine, ali da se do danas sud nije oglasio.
'Švajcarci' u sve većem dužničkom ropstvu
Region i "švicarski" krediti: Dužnici tonu, banke prijete, vlasti u neobranom grožđu
Protestna kolona nastavila je ka Predsedništvu i Vladi Srbije. Predstavnici udruženja na pisarnici su predali predlog Zakona za dinarizaciju svih kredita i zabranu prodaje prve nepokretnosti koja je kupljena iz tog kredita.
Iako su od 2016. godine održali niz protesta, a neka od udruženja građana i mesecima kampovali ispred zgrade Vlade Srbije, dogovora sa državom do danas nema. Srbija je, uz BiH, jedina zemlja koja i dalje naplaćuje kredite u švajcarskim francima, kako u novcu tako i u zapleni nekretnina kupljenih švajarcima.
Presudom Evropskog suda iz 2017. godine u vezi kredita u švajcarskim francima C-186/16 u Rumuniji, potvrđeno je da su finansijske institucije i poslovne banke, bile dužne da potrošače obaveste o svim ekonomskim posledicama i rizicima u vreme kada su takve kredite nudili na tržištu, a što one nisu učinile. Ova presuda bila je istorijska za veliki broj dužnika u evropskim zemaljama koje su pratile praksu Evropskog suda, no Srbija to nije učinila.
U Srbiji ima oko 22.000 ljudi sa kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, koji su od banaka pozajmili oko 800 miliona evra.