Okrugli sto: Izbori za savete nacionalnih manjina obeleženi nepravilnostima
Bivši predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović kazao je da je većinu glasova na izborima za romski savet osvojila lista "Sveevropski romski pokret", koju je aktivno podržavala Srpska napredna stranka (SNS) i čiji je nosilac poslanica u vojvođanskom parlamentu Jelena Jovanović.
"Izvršena je politizacija s vrha, naređeno je opštinskim odborima da lobiraju za listu pod rednim brojem jedan", kazao je Mihajlović.
Dodao je da je u Prokuplju prećeno biračima da će izgubiti posao ili socijalnu pomoć ukoliko ne glasaju za tu listu, kao i da su glasovi kupovani paketima hrane i higijenske pomoći.
On je kazao da je tražio materijal iz Republičke izborne komisije (RIK) i da je utvrdio da je "glasalo" pet osoba koje su umrle pre četiri ili pet godina, kao i da je glasalo četvoro ljudi koji su u tom trenutku bili u Nemačkoj.
"Moj utisak je da je vlast htela da stavi šapu i na manjinsku upravu i da kontroliše Nacionalne savete koji su na taj način izgubili garantovanu kulturnu autonomiju", istakao je Mihajlović.
Predsednik Demokratskog saveza Hrvata Tomislav Žigmanov kazao je da je nezabeležno da se u izbornoj godini menjaju zakoni o pravima i slobodama nacionalnih manjina i savetima za nacionalne manjine, kojima su izborne procedure dodatno zakomplikovane.
On je ukazao da brojni pripadnici nacionalnih manjina nisu mogli da ostvare svoje građansko pravo i pruže podršku svom kandidatu dajući potpis za izbornu listu, zbog komplikovane procedure koja je podrazumevala odlazak kod javnog beležnika, što zahteva dodatno vreme i sredstva.
Predsednica Centra za istraživanje migracija Biljana Jović kazala je da je najviše nepravilnosti bilo kod izbora za Bošnjačku, Bugarsku, Rumunsku, Slovačku, kao i Češku nacionalnu manjinu koja je prijavila osam odsto novoupisanih birača, nakon što su zaključene izborne liste.
Državni sekretar u ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak kazao je da se nada da "glasanje sa onog sveta više neće biti pravilo", kao i da će država učiniti sve da dođe do automatizacije podnošenja izbornih lista.
On je kazao da je politizacija bila prisutna, ali da je "ona bila sa svih strana".
"Nesumnjivo je da su pripadnici nacionalnih manjina uključeni u politički život Srbije i ne možemo spečiti nekoga ko se opredelio da se bavi aktivno politikom da učestvuje i u ovom izboru", kazao je Bošnjak. Prema njegovim rečima, zakonodavni okvir je dobar, a praksa je "deo sazrevanja društva".
Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kazao je da je tačno da su zakonska rešenja dobra, jer su doneta u vreme liberalne vlasti koja je želela da integriše manjinske zajednice, što sada nije slučaj.
"Došli smo do toga da su Saveti postali paradržavni organi i zato se nemojmo čuditi zašto imamo politički uticaj", kazao je Janjić.
Prema njegovim rečima, na državi je da donese odluku i preseče da li želi da bude društvo koje integriše manjine, ili će se one "zatvarati kao izolovana ostrva".
"Nemojmo se zavaravati da su trendovi u Bošnjačkoj zajednici novi, nisu, samo su postali vidljiviji, suočimo se sa njima i tražimo lekove", poručio je Janjić.
Izbori za 22 saveta nacionalnih manjina održani su 4. novembra ove godine. Sledeći se održavaju 2022. godine.