Садашњи јубиларни ХХ Петроградски међународни економски форум (ПМЕФ) протиче под веома актуелним слоганом – “На прагу нове економске реалности”. И он заиста има све могућности да отвори нову страницу у међународним економским узајамним везама, где ће једна од кључних улога припадати Русији. Са тачке гледишта успеха, најважнија ствар за сличне форуме се сматра формат представника. Ове године – без обзира на тврдоглаво одбијање ЕУ да прекине “рат санкцијама” са Русијом – можемо са увереношћу говорити о неуспеху покушаја антируских снага на Западу да сруше одржавање Петроградског међународног економског форума, лишивши га присуства значајних међународних персона. Међу учесницима форума налазе се три кључне фигуре које представљају три одговарајуће светске величине. Генерални секретар ОУН Бан Ки Мун персонификује водећу светску политичку структуру, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер представља важног (без обзира на санкције) трговачко-економског партнера наше земље, а присуство премијера Италије Матео Ренција дало је важност билатералним међувладиним политичким и економским контактима. Према расположивим информацијама, долазак председника Европске комисије на Петроградски међународни економски форум представљало је посредни сигнал Брисела упућен Москви, о заинтересованости успостављања узајамног деловања са Русијом. Инерција политичког функционисања ЕУ и жестоки притисак од стране САД практично су блокирали покушаје низа земаља-чланица ЕУ да од јула текуће године укину или ослабе антируске санкције. Међутим, посета Јункера (први долазак високорангираног чиновника ЕУ на сличан догађај у последње две године) треба да демонстрира да Брисел ипак гледа на будућност – ону будућност у којој санкције уступају место узајамној сарадњи. Према мишљењу Александра Папа, директора Центра Бертолда Бајца при Немачком савету за спољну политику, преговори шефа Европске комисије у Санкт Петербургу ће очигледно имати посредан утицај на решавање питања о даљим антируским санкцијама. Пошто је већ постало јасно да се не може изградити Европа без Русије, појављује се објективан задатак формирања институционалне сарадње између ЕУ и Евроазије, која би у перспективи помогла да се избегну нови проблеми, попут постојећих око Украјине – сматра немачки стручњак. [http://www.vestifinance.ru/articles/71652] Није случајно да су у дискусији у којој је учествовао Жан-Клод Јункер дотакнуте све “болне тачке” данашњих узајамних веза Русије и ЕУ – од билатералне трговине и пројекта “Северни ток – 2”, до ситуације у Украјини. Још су уочи прошлогодишњег форума стручњаци аустријског института економиских истраживања (WIFO) упозорили да је највеће губитке од “санкцијског рата” са Русијом имала Немачка, као “локомотива”ЕУ – оценивши их на 27 милијарди евра. Међу другим земљама које су озбиљно пострадале од политике Брисела према Русији, наведене су Пољска, Италија, Шпанија и Естонија. Од тада су се те тенденције сачувале, а заоштравање унутрашњих политичких противуречности у редовима саме ЕУ све јаче приморавају еврочиновнике на одређено “ревидирање вредности”. На исти начин треба разматрати и учешће лидера светског енергетског бизниса у раду Петроградског међународног економског форума. Међу њима је био и Бен ван Берден – представник компаније Shell, Рекс Тилерсон – генерални директор Exxon Mobil, а такође и Роберт Дадли из BP, Клаудио Дескаљци из ENI, Пал Кибсгард из Schlumberger и Патрик Пујан из Total. [http://www.vestifinance.ru/articles/71822] Укупно је у раду форума учествовало око 230 бизнисмена светског ранга. Карактеристично је да – према признању самих западних учесника данашњег Петроградског међународног економског форума, а такође и према сведочењу руководиоца организационог комитета форума, потпредседника владе Русије Серегја Приходка – у поређењу са 2015. годином, у овој години власти САД нису биле толико приметне у притиску на европске компаније због њиховог учешћа на форуму и чак су “унеколико умањиле” аналоган утицај на америчке компаније. Да ли је то одраз одређеног “прогледавања” америчке политичке елите или је то само данак унутарполитичкој предизборној борби у самим САД – показаће месеци који су пред нама. У сваком случају, од самог притисак Американци нису одустали. Да истакнемо податак из швајцарских медија, да се још почетком априла месеца дипломата америчке амбасаде у Берну срео са представником Државног секретаријата за економска питања Швајцарске (SECO) како би спречио учешће швајцарских представника у предстојећем Петроградском међународном економском форуму. Према речима тог дипломате, никакав бизнис са Русијом, “по обичају”, није могућ. А као одговор на молбу часописа Le Matin да прокоментарише насталу ситуацију, представник швајцарског дипломатског корпуса је анонимно приметио да је то “амерички стил рада”. [http://inosmi.ru/overview/20160430/236372835.html] Ипак, судећи према прелиминарним информацијама, данашњи Петроградски форум има све шансе да обори финансијско-економске рекорде од прошле године. Тада је укупна сума потписаних споразума износила 300 милијарди рубаља без рачунања споразума са комерцијалном тајном. Укупно је било потписано 205 споразума, меморандума и уговора, а у раду ПМЕФ узели су учешће представници 120 држава. Овај пут, према оценама организатора, од иностраних партнера је стигло 15% више апликација него у 2015. години. А укупна количина учесника форума може износити отприлике 10 хиљада људи. Притом треба истаћи и бројни и “квалитативни” раст представништава из неевропских региона. Посебно је интересовање према инвестирању у Русији исказао Махмуд Аљкухедџи, главни извршни директор компаније Bahrain Mumtalakat Holding Company, високи извршни директор “Јапанске банке за међународну сарадњу” Тадаси Мазда, генерални директор Inventis Investment Holdings (Кина) Ltd Квек Пинг Јонг, потпредседник компаније Sinopec Group Чуњгуан Ли. А учешће у раду форума председника Републике Гвинеје Аљфа Конде – сведочи о широким перпсективама све активнијег изласка Русије на афричко тржиште. Светска економска позорница постаје све више многополарна – и Европљани који одустају од сарадње са Русијом зарад евроатланске солидарности, ризикују да се нађу на финасијској маргини.
