The Guardian: Са Трамповом победом почиње снажан антиглобалистички тренд

  ЕКОНОМСКИ коментатор британског листа The Guardian Лери Елиот сматра да су победа присталица Brexit-а у Британији и избор Доналда Трампа за председника САД почетак снажног антиглобалистичког тренда.          Ако је 1989. била година почетка глобализације, онда је 2016. – година у којој су основни принципи глобализације доведени у питање, прво у Великој Британији, а сада и у САД.         Берлински зид је срушен у новембру пре 27 година. Сада је питање да ли ће он бити поново подигнут.         Не, то, наравно, не значи да од глобализације нико није имао користи. У последњих четврт века активно се развијала средња класа захваљујући трговини и слободном кретању капитала.         Али, то је средња класа у Шангају и Мумбају. Радници на северу Енглеске и у „зарђалом“ појасу Америке за све криве неправедни економски систем, у којем су врата отворена само онима којима је приступачно добро образовање.         Исто као и Brexit, Трампова победа је само одрицање од статус квоа у којем транснационалне компаније не плаћају порезе, а трговински дилови су у корист одбора директора, а не обичних радника.         Наравно, парадоксално је да су Американци изабрали милијардера који је, изгледа, последњих деценија избегавао да плати превише пореза да би постао следећи становник Беле куће. У тој трци Хилари Клинтон је била фаворит и – избор Goldman Sachs и вашингтонске елите. Трамп је деловао туђе у целом том процесу.         Па, које су онда последице његове победе?         Финансијска тржишта су се, чинило се, умирила после победничког говора новоизабраног председника САД. А нада да ће се испоставити да Трамп и није тако лош како су се плашили у почетку значи да је првобитна реакција на тржиштима хартија од вредности и на страним тржиштима спласнула. И можда није чудно што је прва жртва био мексички пезос, с обзиром на то да је Трамп запретио да ће изградити зид на Рио Грандеу и укинути Северноамерички споразум о слободној трговини (NAFTA).         Трампова победа имаће – наглашава економски коментатор The Guardian – како средњорочне, тако и дугорочне последице.         Прве обухватају Систем федералних резерви САД, чија председница, Џенет Јелен, тренутно не спава баш мирно. Мандат Јелен, која је јавно и без устезања подржавала Клинтонову, истиче 2018. године, када ће сигурно бити замењена.         Она би могла да оде и пре истека мандата. Тада би Трамп могао да именује некога ко је мање заинтересован за квантитативно попуштање, програм који Федералне резерве и низ других централних банака примењују од 2008. године да би стимулисале економску активност.         Тржишта су већ почела да нагађају да ли ће Федералне резерве повећати каматне стопе у децембру, као што је раније обећано.         За сада Трампов однос према фискалној политици – порезима, расходима и буџетском дефициту – није баш најјаснији, али он, изгледа, намерава да уведе ниже порезе, као и да повећа расходе на инфраструктуру и војну индустрију Америке, да смањи федералне позајмице.         Мање позајмљивање и финансијско стимулисање требало би да доведу до већег раста у краткорочној перспективи.         Финансијска тржишта – процењује Елиот – више брину структурне промене које Трамп планира у америчкој економији.         Он је оптужио Кину због валутних малверзација, што је потез који може да прерасте у велики трговински рат између две највеће светске привреде.         Два трговинска споразума о којима је преговарао Барак Обама – Транспацифичко партнерство и Трансатлантско трговинско и економско партнерство – још не дају ефекте.         Трамп уопште није присталица СТО, која је створена на таласу еуфорије по завршетку Хладног рата.         Последњи пут протекционизам у америчкој политици забележен је 1930-тих година.         Вол Стриту се то, можда, не свиђа, али могу да криве само себе. Глобализација је довела до масовног премештања капитала по целом свету, међутим, на врху богатства и просперитета нашли су се само појединци.         Све се срушило када је наступила финансијска криза 2008. године. Утицај те кризе се осећа и данас, и не само у лошим економским показатељима, већ и у политичкој разочараности.         Трамп је такође један од резултата растућег гнева.         Ако 2017. буде још једна година потреса, Марин Ле Пен би могла да постане друга „последицаBrexit-а“ – тврди Елиот. fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/guardian-sa-trampovom-pobedom-pocinje-snazan-antiglobalisticki-trend