Мосул – крупан залогај за „шаролику” америчку коалицију

Коалиција на челу са САД најавила је офанзиву на Мосул

Премијер Ирака Хајдер ел Абади најавио је 17. октобра почетак операције ослобађања Мосула, који је под контролом „Исламске државе“ од јуна 2014. године. Према различитим изворима, у граду се још увек налази од 700.000 до 1,5 милиона цивила и од 5.000 до 10.000 терориста. На Мосул је кренуло 60.000 људи. Међу њима су снаге ирачке армије, сунитски и шиитски добровољачки одреди и курдска Пешмерга. Подршку из ваздуха обезбеђује авијација међународне антитерористичке коалиције на челу са САД.

„Тренутак велике победе је близу“, изјавио је Ел Абади, најављујући офанзиву на Мосул. Међутим, недељу дана после почетка операције примећује се да у њеној реализацији има великих потешкоћа. На самом почетку операције избио је конфликт између Ел Абадија и председника Турске Реџепа Ердогана поводом учешћа турских трупа у офанзиви на Мосул. Са друге стране, терористичка организација „Исламска држава“ креће у контраофанзиву на другим положајима и напада градове из којих се раније повукла. Председнички кандидат САД Доналд Трамп окарактерисао је ову акцију САД и њихових савезника као „тоталну катастрофу“.

Американци већ сада изјављују како не би желели да за њих Мосул постане ’други Алеп. Илустрација: Reuters

Ко ће ићи у напад?

Војни експерт Владимир Јевсејев, заменик директора Института за проучавање земаља Заједнице независних држава, сматра да бројна надмоћ коалиције нема одлучујућу улогу. „Курди не намеравају да нападну Мосул“, сматра Јевсејев. „Они су заузели територију где живе њихови сународници, а то је околина града, и даље неће ићи. Ел Абади неће пустити у Мосул шиитске одреде, да не би дошло до покоља. Турци као најубоитија копнена снага коалиције неће ићи у напад, јер жели да избегне велике губитке у људству“.

По Јевсејевљевим речима, остаје само регуларна ирачка армија, где има много дезертера и где цвета корупција. „Од најављених 60.000 можда ће у офанзиви учествовати највише 30.000, а можда и мање“, рекао је Јевсејев за „Руску реч“. „У градским условима, ако ’Исламска држава’ изврши одговарајуће инжењеријске припреме, те снаге нису кадре да заузму град“. Поред тога, Мосул није опкољен са запада, тако да терористи са те стране могу добијати појачање, истакао је руски експерт. „Победа сигурно неће бити обезбеђена до председничких избора 8. новембра, како су то планирале САД“, сматра он.

Арабиста Леонид Исајев, старији предавач Катедре за политикологију Националног истраживачког института „Висока школа економије“, такође сматра да ће те борбе дуго трајати: „Најпре за ослобођење провинције, затим за насеља око Мосула и на крају за сваку градску четврт“. По његовом мишљењу, битка за Мосул ће трајати месецима и однеће много људских живота.

Илустрација: AFP / East News

Сунити против шиита

Чак и пораз „Исламске државе“ у Мосулу неће донети Ираку мир, сматрају експерти. Велика је вероватноћа да ће тамо избити нови конфликт – верски или етнички. Исајев подсећа да су у последње две године шиитски одреди често ослобађали сунитска села од „Исламске државе“, а онда масовно убијали житеље тих села, наводно због „сарадње са непријатељем“. И Курди имају свој интерес: ослобађањем територије северног Ирака од „Исламске државе“ они врше територијалну експанзију – потискују Арапе из њихових села и усељавају курдске избеглице.

Питање како организовати послератни живот у Мосулу да би се избегле етничке и верске чистке исто је толико актуелно као и борба против „Исламске државе“, сматра експерт. То неће бити лако с обзиром да се многи верски и племенски одреди не потчињавају властима.

У Ираку, према различитим изворима, живи 37-38 милиона становника. Већина (75-80%) су Арапи; Курди су највећа национална мањина (15-20%), која компактно настањује север Ирака у региону под називом Ирачки Курдистан, и та територија од почетка грађанског рата фактички не зависи од Багдада; Шиити су верска већина у Ираку (60-70% становништва), а сунити су крупна мањина (35-40%). Припадници „Исламске државе“ су сунити и третирају шиите као јеретике. На северу Ирака, и конкретно у граду Мосулу, живе углавном сунити.

Страх од „ирачког Алепа“

Проблем у вези са Мосулом је и тај што је у граду остао велики број цивила. Од почетка операције већ су пристизала саопштења да су у ваздушним нападима коалиције гинули цивили.

Владимир Јевсејев истиче да је немогуће бомбардовати градове без цивилних жртава, и Вашингтон то схвата, те се труди се да избегне ситуацију која би била слична Алепу, с обзиром да Запад оптужује Русију и Сирију за бомбардовање цивилног становништва у том граду.

„Американци већ сада изјављују како не би желели да за њих Мосул постане ’други Алеп’, и зато ће, како кажу, свести нападе из ваздуха на минимум“, каже Леонид Исајев. Са друге стране, експерт сматра да Америка мора донети тешку одлуку: или ће бомбардовати град убијајући и цивиле, или га неће бомбардовати, али ће у том случају више гинути они који заузимају град у копненој операцији, тј. ирачки савезници Вашингтона. Тиме се отежава и заузимање Мосула, и координација између копнених снага армије, добровољачких одреда и Курда.

Русија званично почела са испоруком оружја ирачким Курдима