Леди с црвеним дугметом

Борис Степанов Премијерка Велике Британије Тереза Меј је одлучила да у самом старту себе прикаже као одлучног политичара. За почетак, она се у Лондону састала са државним секретаром САД Џоном Керијем. Упоредили су време на часовницима, продискутовали о заједничким плановима и договорили се да Британија неће мењати свој досадашњи спољнополитички правац. Новинарима нису саопштени детаљи. У свету има баш много проблема и нова власт не намерава да се одмах лати свих. Тако да су детаљи са састанка у резиденцији премијера на Даунинг-стриту 10 са руководиоцем Стејт департмента САД  остали без новинарских коментара. Нови  премијер  Форин офиса Борис Џонсон се изговорио протоколарном фразом да Лондон потврђује посебан карактер односа са Вашингтоном. Али сада, после Брегзита, мора да постоји договор не само са Американцима, већ и са бившим колегама из Европске уније. Зато је Лондон послао Бориса Џонсона у Женеву, а затим и преко океана. Он је 21.јули провео у Вашингтону, где је  дискутовао о ситуацији у Сирији и Јемену. Тамо Американцима и Британцима послови не иду баш најбоље.  Ексцентрични нови министар спољних послова Велике Британије је изјавио да треба бити активнији, више посвећен одржавању контаката са другим земљама. Стиче се утисак да претходно руководство на челу са Дејвидом Камероном није одржавало такве контакте. Уопште, постало је модерно да Лондон за све грешке криви претходну владу. Нова метла ће да брише другачије и кризу на Блиском Истоку ће господин Џонсон и госпођа Меј решити док трепнеш. Али то је поједностављени поглед на застарели блискоисточни проблем. Лондон, пошто је заменио владу, не може да се ослободи илузија. Ни јеменска, ни сиријска криза не могу да се реше само силом и бомбардовањима. Чак и уколико буде могуће да се саудити  наговоре да не помажу терористима. Треба да се бира између лошег и доброг. ИСИЛ и Ал-Каида не тероришу само Сирију и Јемен, и суседне земље, већ мал’те не сваког дана изводе терористичке акције и у Европи: Француска, Немачка, Белгија. До Британије, коју од европског копна одваја Ла Манш, терористи за сада нису доспели. Да ли су одлучили да се усредсреде на континент, или можда тајне службе Велике Британије раде боље од осталих? Можда не би било лоше да Лондон своје солидно искуство пренесе колегама из Париза и Нице? Велика Британија и госпођа Меј су за сада забринуте сопственом нуклеарном безбедношћу. Ових дана је госпођа Меј говорила у парламенту, јер је требало да се добије одобрење за програм обнове нуклеарног потенцијала. Британци желе да разраде и произведу четири атомске подморнице са балистичким ракетама. Премијерка је члановима парламента изјавила да је, уколико буде потребно, она спремна да притисне и „нуклеарно“ дугме. Госпођа Меј је подвукла да би одустајање од нуклеарног оружја представљало непоправљиву грешку. „Има људи који предлажу да се ми избавимо од нашег нуклеарног арсенала. Међутим он је представљао битно важну компоненту наше националне безбедности и одбране у периоду од скоро пола века, и  за нас би била потпуно погрешна одлука да и ми ступимо на такву, специфичну стазу“ – она је сигурна у то. Премијерка је посебно скренула пажњу  да „ако се једном одрекнемо нуклеарног оружја биће скоро немогуће да се вратимо назад, а процес на стварању новог арсенала оружја за  задржавање (непријатеља) може да траје деценијама и деценијама“. То је јасна реакција Британаца на одлуке недавног самита НАТО-а у Пољској. Тим пре што нове подморнице представљају врло скупе ствари – 17 милијарди фунти. Али зар се може одбити Вашингтон који толико упорно гура Лондон не само у нови „хладни рат“,  већ и у скупу трку наоружања. Тим пре – нуклеарног. На крају свог говора у парламенту, на провокативно популистичко питање посланика-противника нуклеарног наоружања  „Да ли сте спремни да лично дате наредбу о коришћењу нуклеарног оружја, без обзира што знате да ће то довести до погибије стотина хиљада невиних мушкараца, жена, деце?“госпођа Меј је одговорила једним самоувереним „Да! И хтела бих поштованог џентлмена да подсетим да управо у тој убеђености наших противника да ћемо ми без колебања одговорити на удар, гради се комплетно уздржавање од коришћења нуклеарног оружја.“ Наравно, нико и није очекивао другачији одговор од 59- годишње „челичне леди“ која нема своје деце.  Сасвим је сигурно да у случају нуклеарне апокалипсе она не би  имала шта да изгуби.