Скупштина АП КиМ. Обележавање 24. марта – Закључци
Дана 24. 03. 2016. године делегација Скупштине Аутономне Покрајине Косова и Метохије положила је венац на споменик жртвама НАТО бомбардовања и онима који су страдали од злочиначких УЧК формација. Делегацију су предводили некадашњи председник општине Зубин Поток Славиша Ристић и секретар Скупштине АП КиМ Љиљана Љумовић. Споменик је лоциран поред чувеног моста на Ибру који је подигнут управо залагањем Скупштине АП КиМ уз велико противљење КФОР-а. После полагања венаца присутним медијима Славиша Ристић, који је иначе кандидат на листи Патриотског блока (ДСС-ДВЕРИ) је изјавио: Скупштина АП КиМ подржава захтеве национално оријентисаних странака и покрета у Србији да се организује референдум у Србији против пузајућег уласка Србије у НАТО као и за поништавање по Србију штетних споразума са НАТО алијансом. Скупштина АП КиМ захтева од актуелне власти у Србији да се већ једном спроведу у дело одлуке Кумановског споразума о повратку до хиљаду српских полицајаца и војника на Косово и Метохију. За почетак њихово лоцирање могло би да се одвија, због безбедоносних разлога, на северу Косова и Метохије. Скупштина АП КиМ очекује да садашња власт у Београду покрене иницијативу за елиминацију НАТО базе у Бондстилу. Ако је Србија стварно војно неутрална земља, а Косово и Метохија је по Резолуцији 1244 део Србије, онда НАТО алијанса у Србији не може да има своју војну базу. Скупштина АП КиМ захтева од садашње власти у Београду да тужи 19 земаља чланица НАТО пакта које су током 1999. године бомбардовале Србију. Процена штете се креће изнад 100 милијарди долара. Последице бомбардовања се и дан-данас осећају ако знамо да је појава канцерогених обољења код грађана Србије шест пута већа него пре бомбардовања. Скупштина АП КиМ тражи да садашња власт у Београду преузме на себе повратак интерно расељених Срба чији је број већи од 200.000. У ових шеснаест година повратак који организује сепаратистичка власт у Приштини као и бројне међународне организације је миноран, па стога Влада у Београду мора на себе да преузме повратак Срба на родно огњиште. Ако Влада у Београду на себе не преузме повратак Срба онда је она саучесник у етничком чишћењу сопственог народа у јужној српској покрајини.