Најезда миграната убрзава стварање Европе нација ослобођене америчког туторства

Досад је у Европи реализован тзв. мондијалистички (од францускогmondialiste) пројекат стварања уједињене Европе. Европе као „претапајућег котла„, уписаног у контекст утопијског „уједињеног света„, изграђеног поунифицираним обрасцима глобалног Запада и контролисаног од стране јединствене владе. То је амерички сценарио, који је прогуран од стране Сједињених Држава као алтернатива другом пројекту уједињења Европе – „Европе народа„ Европа ће технички још неко време постојати и са унутрашњим границама, чак и ако се одустане од Шенгенске зоне, али сам дух уједињене Европе бићеподривен, што ће довести до поновног разматрања тог пројекта Данас, пред нашим очима доживљава пораз управо амерички пројекат безличне Европе. Али, ово је прилика да се Европа преформатира као Европанарода. Ово што се догађа утире пут будућности, новом развоју Европе народа без патронаже и присилног туторства Вашингтона. Оваква нова Европа се пред нама ствара у позадини колапса Шенгенске зоне, а за њом и еврозоне Пише: Валериј КОРОВИН, директор Центра за геополитичке експертизе          ОДУСТАЈАЊЕ од Шенгенске зоне удар је на саму идеју уједињене Европе и на слободан заједнички простор за трговину појединаца који не дотиче само обичне грађане.          О кризи поверења у јединствени Стари свет сад већ говори и шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер.          Према његовим речима, на дугачак списак нерешених проблема ЕУ додају се нови: бесконачан прилив избеглица који ће довести до трајног обнављања граничне контроле, а то ће, по његовом мишљењу, значити распад Шенгенске зоне. Са њеним нестанком, евро неће имати никаквог смисла, уверен је шеф комисије.          Последњих дана Аустрија и Немачка су своје границе ставиле под строгу контролу. Земље Европске уније на југо-истоку настављају да подижу ограде у нади да ће зауставити избеглице. Северне државе Старог света уводе строги режим провере докумената.          Резултат: свака земља делује у оквиру својих интерних правила, заборављајући на Шенгенске споразуме.          Шта ће се десити са евром, да ли је у праву Жан-Клод Јункер када тврди да ће одустајањем од Шенгенског споразума и сама еврозона отићи у заборав?          Између стабилне Шенгенске зоне – као споразума о границама и неким општим правилима – и пројекта Европске уније као целине, у којој важи јединствена валута, постоји директна зависност.          Европска унија у свом садашњем облику је пре свега – зона слободне трговине, безцаринског промета производа и јединствени систем слободног кретања роба. Читава економија ЕУ је утемељена на принципу одсуства било каквих граница, баријера и царина између чланица Европске уније.          Еврозона је пре свега инструмент за вођење бизниса, то је општи економски модел, општеекономска реалност у којој функционишу произвођачи и друга предузећа. Неко може претпоставити да су то различите категорије и да нису у директној вези.          У случају ЕУ, сада се ради о удару на слободно кретање – о удару на саму идеју. Европа ће технички још неко време постојати и са унутрашњим границама, чак и ако се одустане од Шенгенске зоне, али сам дух уједињене Европе биће подривен, што ће довести до поновног разматрања тог пројекта.          Допустивши постојање различитих правила у једној области, кусањем полузаборављених плодова националног суверенитета, Европа ће бити на путу увођења различитих правила и у другим областима, која се не тичу само слободног кретања.          Жан-Клод Јункер је само скренуо пажњу јавности на овај проблем, описавши ситуацију, у којој је већина земаља ЕУ једноставно приморана да на неки начин реагује на прилив миграната и да се некако одбрани.          Јункер је наглас рекао оно што данас постоји у главама како лидера појединих држава, тако и у главама представника европских елита и европских званичника, који су приморани да решавају каскаде надолазећих проблема, али који су се до сада плашили да почну да причају о затварању својих граница. До овог тренутка, дискусија о увођења било каквих ограничења и постављању баријера на званичном нивоу у Европи, била је табу тема. За европске званичнике, ова тема је била повод за тишину.          Када Јункер говори о томе отворено, он, у принципу, детабуизира ову тему и даје могућност да се сада већ озбиљно, на нивоу влада националних држава, разговара о конкретним методама реализације овог процеса.          То, што је Жан-Клод Јункер најавио као стварност, свакодневицу, у ствари је већ на снази у европским државама. Фактички, он је дао сигнал за почетак процеса, који је био неизбежан. Само је било питање времена када ће почети затварање унутрашњих граница.          Практично, процес самоизолације од стране појединих држава је и онако већ почео, али до званичне изајаве шефа Европске комисије он се искључиво карактерисао као појединачни испад неких европских отпадника предвођених премијером Мађарске Виктором Орбаном. На појединачне корака осмелила се чак и сиромашна Грчка.          Али, сада је све објављено на највишем европском нивоу, тако да је питање затварања граница и распада Шенгенске зоне, за којим ће неминовно поћи и јединствена европска валута – сада само питање времена.          Ипак све зависи од тога како се тумачи овај процес – као корак у назад, ако узмемо у обзир одустајање од заједничких правила унутар ЕУ, која су била главна достигнућа Европске уније, или се овај тренд може посматрати као позитивна перспектива? Све зависи од тога који се пројекат уједињења Европа узима за основу.          Досад је у Европи реализован тзв. мондијалистички (од француског mondialiste) пројекат стварања уједињене Европе. Европе као „претапајућег котла“, уписаног у контекст утопијског „уједињеног света“, изграђеног по унифицираним обрасцима глобалног Запада и контролисаног од стране јединствене владе. То је амерички сценарио, који је прогуран од стране Сједињених Држава као алтернатива другом пројекту уједињења Европе – „Европе народа“.          „Европа народа“ напротив, предвиђа очување колективних идентитета (упркос атомизацији и распаду мондијалистичког пројекта), где управо народи, чија је последња фаза ерозије национална држава, а не атомизирани појединци постају основни социјални субјекти уједињене Европе. То је потпуно другачији принцип, и први идеалисти, теоретичари Европске уније, предлагали су управо пројекат „Европе народа“ као основни, али на крају је он одбачен зарад пројект Европе као „претапајућег котла“, који је реализован по америчком моделу.          Данас, пред нашим очима, управо амерички пројекат безличне Европе доживљава пораз. Али, ово је прилика да се Европа преформатира као Европа народа. Дакле, с једне стране, процеси распада Шенгена су – регресија, ако процењујемо ситуацију из перспективе краткорочних интереса, јер он удара на тренутну трговинско-економску ситуацију и на тренутну административну структуру.          Али, исти тај процес утире пут за будућност, за нови развој Европе народа без патронаже и крутог присилног туторства Вашингтона. Оваква нова Европа се пред нама ствара у позадини колапса Шенгенске зоне, а за њом и еврозоне, указујући на почетак преструктурирања и поновног обликовања Уније, ослобођене од америчке принуде.          Уједињена Европа је мртва, живела уједињена Европа!          Превео: Срђан Ђорђевић http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/najezda-migranata-ubrzava-stvaranje-evrope-nacija-oslobodjene-americkog-tutorstva